Francuski šef diplomatije Bernar Kušner rekao je srpskoj vladi da će Beograd pre nego što uđe u Evropsku uniju morati da prizna Kosovo, kaže uz ostalo u intervjuu za Radio Slobodna Evropa ugledni britanski publicista Tim Judah. On takođe ocenjuje kako predsednik Srbije Boris Tadić svakako ima potencijal da postane srpski De Gaulle, ali je pitanje da li za to ima i političku hrabrost.
Judah: Smatram da je u tom kontekstu važno istaći činjenicu da su 22 zemlje Evropske unije koje su priznale Kosovo u poslednjih godinu-dve dana osećale izvesnu nesigurnost, ali da su posle objavljivanja mišljenja Međunarodnog suda pravde o kosovskoj deklaraciji nezavisnosti, stekle znatnu dozu samopouzdanja i da Srbija treba zbog toga da bude zabrinuta.
Judah: Da, to zvuči kao flertovanje sa idejom podele, ali ta ideja nije nova, ona cirkuliše već duže vreme. Stvar je, međutim, utome da su velike sile protiv podele Kosova i da je neće dozvoliti iz već svima poznatih razloga: nepovoljnih efekata koje bi ona imala na Makedoniju i Bosnu. To se, dakle, neće dogoditi.
Plan B
Judah: Da, ima zvaničnika poput francuskog šefa diplomatije Bernarda Kouchnera koji je prišao Jeremiću i rekao: na kraju ćete morati da priznate Kosovo jer Evropska unija neće da primi još jedan Kipar, hvala lepo. To je Kouchner rekao pre tri-četiri meseca kad je bio u poseti Beogradu. Dakle, kazao je srpskoj vlasti da će na kraju morati da prizna Kosovo. Nisam siguran da je to tako otvoreno saopštio, ali definitivno znam da je rekao da će Srbija, pre ulaska u Evropsku uniju morati da prizna Kosovo jer mi je to rečeno iz dva veoma pouzdana izvora. A ako Srbija insistira na tome da nikad neće priznati Kosovo, onda bi morala imati u rukavu već razrađenu solidnu alternativu za ulazak u EU, odnosno, plan B.
Judah: Koliko ja znam, nema. Čitav plan Srbije temeljio se na ideji da će mišljenje Međunarodnog suda pravde biti u najgorem slučaju ambivalentno i da će u tom smislu biti dobar temelj za insistiranje na ponovnim pregovorima o statusu Kosova. To se, međutim, nije dogodilo. U predloženom nacrtu srpske rezolucije koja se zalaže za pregovore nema, doduše, reči “statusni”, ali nekako aktuelna strategija vlade asocira na junake crtanih filmova koji uporno trče i koji se zaustave tek kad padnu sa litice.
Srpski De Gaulle
Judah: Da, svakako. To je trebalo učiniti i mnogo ranije, ali očigledno nijedan srpski lider ili u to nije verovao ili nije bio dovoljno odvažan da to učini. Neposredno posle odlaska Miloševića sa vlasti, u nekim krugovima je, doduše, postojala ideja da Koštunica ima šansu da postane srpski De Gaulle. Kao što je poznato, francuski vođa je u početku zastupao stanovište da Alžir treba da ostane deo Francuske, ali je, shvativši da je to nemoguć projekat, promenio stav i pustio Alžir da “ode” i to hrabro saopštio građanima Francuske. Očigledno je, međutim, da se to u Srbiji nije dogodilo.
Judah: Tadić svakako ima potencijal da nešto slično učini, ali ne znam da li za to ima i političku hrabrost.
Judah: Ako bi Dodik pokušao secesiju, to bi bio ozbiljan rizik od obnavljanja ratnog sukoba. Ne kažem da bi do toga definitivno došlo, ali bi rizik bio veoma veliki. Drugo, Dodik ne bi imao nikakvu međunarodnu podršku, tako da bi se Republika Srpska našla u totalnoj izolaciji i to ne samo u regionu nego i u čitavoj međunarodnoj zajednici. A ako bi Srbija pokušala da je prizna, to bi definitivno bio kraj njenih evropskih integracija. Dakle, smatram da ne postoji povoljno tle na koje bi takav pokušaj mogao pasti.
RSE: Šta očekujete od septembarske debate u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija o nacrtu rezolucije o Kosovu koji je podnela Srbija?
Judah: Smatram da je u tom kontekstu važno istaći činjenicu da su 22 zemlje Evropske unije koje su priznale Kosovo u poslednjih godinu-dve dana osećale izvesnu nesigurnost, ali da su posle objavljivanja mišljenja Međunarodnog suda pravde o kosovskoj deklaraciji nezavisnosti, stekle znatnu dozu samopouzdanja i da Srbija treba zbog toga da bude zabrinuta.
RSE: Ne može biti povratka na pregovore bilo o kosovskom statusu ili o postojećim granicama, rekao je zamenik britanskog ambasadora u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. istovremeno, predsednik Srbije Boris Tadić je izjavio da ako kosovski Albanci izaberu samostalnost, ona se mora dati i Srbima sa Kosova. Ne zvuči li ovo kao ponuda za podelu Kosova?
Judah: Da, to zvuči kao flertovanje sa idejom podele, ali ta ideja nije nova, ona cirkuliše već duže vreme. Stvar je, međutim, u
Velike neće dozvoliti podelu Kosova iz već svima poznatih razloga: nepovoljnih efekata koje bi ona imala na Makedoniju i Bosnu
Plan B
RSE: Srpska vlast stalno ponavlja da nikad neće priznati Kosovo, ali već se povremeno čuju glasovi političara nekih najuticajnijih zemalja Evropske unije koji upozoravaju da će Beograd, kad za nekoliko godina zaista zakuca na vrata Brisela, morati da prizna Kosovo.
Judah: Da, ima zvaničnika poput francuskog šefa diplomatije Bernarda Kouchnera koji je prišao Jeremiću i rekao: na kraju ćete morati da priznate Kosovo jer Evropska unija neće da primi još jedan Kipar, hvala lepo. To je Kouchner rekao pre tri-četiri meseca kad je bio u poseti Beogradu. Dakle, kazao je srpskoj vlasti da će na kraju morati da prizna Kosovo. Nisam siguran da je to tako otvoreno saopštio, ali definitivno znam da je rekao da će Srbija, pre ulaska u Evropsku uniju morati da prizna Kosovo jer mi je to rečeno iz dva veoma pouzdana izvora. A ako Srbija insistira na tome da nikad neće priznati Kosovo, onda bi morala imati u rukavu već razrađenu solidnu alternativu za ulazak u EU, odnosno, plan B.
RSE: Ne verujete da Beograd ima taj plan B?
Judah: Koliko ja znam, nema. Čitav plan Srbije temeljio se na ideji da će mišljenje Međunarodnog suda pravde biti u najgorem slučaju ambivalentno i da će u tom smislu biti dobar temelj za insistiranje na ponovnim pregovorima o statusu Kosova. To se, međutim, nije dogodilo. U predloženom nacrtu srpske rezolucije koja se zalaže za pregovore nema, doduše, reči “statusni”, ali nekako aktuelna strategija vlade asocira na junake crtanih filmova koji uporno trče i koji se zaustave tek kad padnu sa litice.
Ako bi Dodik pokušao secesiju, to bi bio ozbiljan rizik od obnavljanja ratnog sukoba. Ne kažem da bi do toga definitivno došlo, ali bi rizik bio veoma veliki. Drugo, Dodik ne bi imao nikakvu međunarodnu podršku, tako da bi se Republika Srpska našla u totalnoj izolaciji i to ne samo u regionu nego i u čitavoj međunarodnoj zajednici.
Srpski De Gaulle
RSE: Neki poznavaoci regiona sugerišu da bi srpska politička elita trebalo da stavi tačku na kosovsko pitanje tako što će skupiti hrabrost i reći građanima Srbije istinu da je Kosovo otišlo iz Srbije. Slažete li se sa njima?
Judah: Da, svakako. To je trebalo učiniti i mnogo ranije, ali očigledno nijedan srpski lider ili u to nije verovao ili nije bio dovoljno odvažan da to učini. Neposredno posle odlaska Miloševića sa vlasti, u nekim krugovima je, doduše, postojala ideja da Koštunica ima šansu da postane srpski De Gaulle. Kao što je poznato, francuski vođa je u početku zastupao stanovište da Alžir treba da ostane deo Francuske, ali je, shvativši da je to nemoguć projekat, promenio stav i pustio Alžir da “ode” i to hrabro saopštio građanima Francuske. Očigledno je, međutim, da se to u Srbiji nije dogodilo.
RSE: Ne verujete da Tadić može biti srpski de Gaulle?
Judah: Tadić svakako ima potencijal da nešto slično učini, ali ne znam da li za to ima i političku hrabrost.
RSE: Očekujete li da će premijer Republike Srpske Milorad Dodik pokušavati da profitira iz mišljenja Međunarodnog suda pravde o Kosovu?
Judah: Ako bi Dodik pokušao secesiju, to bi bio ozbiljan rizik od obnavljanja ratnog sukoba. Ne kažem da bi do toga definitivno došlo, ali bi rizik bio veoma veliki. Drugo, Dodik ne bi imao nikakvu međunarodnu podršku, tako da bi se Republika Srpska našla u totalnoj izolaciji i to ne samo u regionu nego i u čitavoj međunarodnoj zajednici. A ako bi Srbija pokušala da je prizna, to bi definitivno bio kraj njenih evropskih integracija. Dakle, smatram da ne postoji povoljno tle na koje bi takav pokušaj mogao pasti.
