Crnogorski Upravni sud presudio je u korist nevladine organizacije Akcija za ljudska prava, koja je pred tim sudom tužila Državno tužilaštvo zbog nedobijanja informacija o istragama u 14 slučajeva kršenja ljudskih prava.
Kao da se nastavlja praksa da Upravni sud ispravlja krive drine crnogorskog pravosuđa. Da li takav utisak ima i izvršna direktorka Akcije, Tea Gorjanc Prelević?
Prelević: To je svakako ohrabrujuće jer je Upravni sud deo tog pravosuđa. Bilo je krajnje vreme da uspevamo da unutar Crne Gore uspostavimo vladavinu prava, da nam za to ne treba Strazbur ili druga međunarodna tela. Mislim da je jako važna ta odluka i da je to vrlo važan korak u dobijanju informacija o tome šta se dešava sa procesiranjem tih veoma važnih slučajeva. Ima ih 14, da ih sada ne nabrajam. Bitno je znati da li će se uopšte ispitivati odgovornost Uprave komandskog mosta za strahote koje su tamo utvrdili i stranci za nestanak deteta. Šta se to dešava i zašto četiri godine nisu istražene pretnje Saši Zekoviću? Tu je i prebijanje u Spužu, 1. septembra 2005. godine, kada je 30 pritvorenika dobilo hematome i razne druge povrede, koje je utvrdila lekarska komisija, koju je lično imenovao Mile Đukanović. Niko do danas zbog toga nije kažnjen. Tu je i pitanje proširivanja istrage u slučaju prebijanja Aleksandra Pejanovića, koji je na žalost pokojni. Nedvosmisleno je utvrđeno da je taj čovek prebijen pod zaštitom države, u toj čuvenoj pritvorskoj policijskoj jedinici. Sada je krajnje vreme da vidimo šta je Tužilaštvo do danas uradilo da proširi istragu na one koji su nesumnjivo naredili to prebijanje u okviru te službe, ili na one koji su to omogućili. Toga do danas nema.
Prelević: Imali smo već razloga da brinemo, da se u tim postupcima u stvari ništa ne dešava i da tužilac tu ništa ne radi. Mi smo zbog toga zakonito pritisli da nam se kaže da li se tu išta radi i da li se bilo šta preduzima. Onda je Tužilaštvo pitalo a zašto se mi za to uopšte interesujemo, kada nismo strana u tim postupcima, u njima ne učestvujemo. Mi smo rekli da smo građani koji su zainteresovani da vide da li su ustanove ove države u stanju da provedu vladavinu prava i da
zaštite ljudska prava. Glatko smo odbijeni da mi tu nemamo šta da tražimo. To nam je samo dolilo ulje na vatru i pojačalo naše sumnje da se tu ništa ne dešava. Posebno nas je obradovalo da je to Upravni sud primetio i u jednom paragrafu svoje presude upravo to naglasio. Mi nismo tražili nikakve detalje detalja koji bi, ne daj Bože, ugrozili istragu. To nam uopšte nije cilj. Nama je cilj da vidimo da ima istraga, da se preduzimaju mere da te istrage dovedu do onih do kojih moraju da dovedu u jednom demokratskom i evropskom društvu. Mi smo baš ohrabreni ovom presudom. Na žalost poučeni nekim našim drugim iskustvima i iskustvom drugih nevladinih organizacija, sada može lako da se desi da se ova presuda ignoriše. Mi se nadamo da će biti potpuno jasno i Ministarstvu pravde, pa i Tužilaštvu, da nema smisla dalje odugovlačiti i igrati se mačke i miša, da treba krenuti sa održavanjem redovnih konferencija za štampu, na kojima ćemo moći da postavljamo pitanja i pitati šta se dešava u konkretnom slučaju. Polazimo od toga da je sasvim normalno da možda negdje nešto zapne. Veliki je problem ako se ne dešava ništa.
Ustav mora da se menja
Zatvor u Spužu, foto: Savo Prelević
Prelević: To jednostavnim rečnikom znači da su oni oprostili nekim ljudima neke stvari koje, po našem mišljenju, predstavljaju vrlo ozbiljno kršenje ljudskih prava. U jednoj državi, u kojoj postoji vladavina prava, ne može to da se desi. Naš Krivični zakon je vrlo dobar i on predviđa gomilu krivičnih dela samo za ovakve situacije, kao što su zloupotreba službenog položaja, gde sud namerno dopušta da dođe do zastare ovako ozbiljnog slučaja kršenja prava, gde mora da odgovara onaj koji je za to odgovoran. Očekujemo da vidimo u kojim je slučajevima došlo do zastare, ko je za to sve odgovoran, da se vidi šta se sa tim radilo, šta se nije radilo. Da se zna ko je bio nadležni tužilac za te slučajeve.
Prelević: Državno tužilaštvo svakako. Slučaj koji je vrlo važan i koji svi treba dobro da pratimo, je slučaj u kome je advokat pokojnog Saše Pejanovića podneo krivične prijave protiv tužilaca zbog toga što su ga oklevali da je odbio proširi istragu u skladu sa navodima o hrabrim svedočenjima Gorana Stankovića, koji je rekao da je čovek tučen, da su dopustili da ga tuku jer je to bilo naređene odozgo.
Prelević: Mi smo vrlo zadovoljni što sada konačno nema više dileme da li mora ili ne da se menja Ustav. Ustav treba da se menja jer stvarno sadržava anahrona rešenja koja nisu obezbeđivala da na te funkcije budu izabrani nezavisni ljudi. Svakako je ovaj predlog Vlade jedan napredak. Mislimo da je dobro da se predloži to rešenje, da bude šest članova Sudskog saveta, da se ukine politički izbor predsednika Vrhovnog suda. Bili smo skloni tome da, kada se
reformiše Sudski savez, onda i on sam može da izabere predsednika Vrhovnog suda. Sada je predlog da ga bira Skupština i to na isti način – ukupnom većinom poslanika – što opet znači da ga bira vladajuća koalicija. Ako se već odustaje od neke ideje, koju je Venecijanska komisija već predložila, da sam Sudski savez bira predsednika Vrhovnog suda, i ako se ide na to da ga bira Skupština, mi se onda svakako zalažemo za to da ga biraju dvotrećinski. Tako će se ipak obezbediti neki širi konsenzus.To isto važi i za vrhovnog državnog tužioca. Ako ga već ne bira sam reformisani Tužilački savet, koji treba da bude nezavisan i nepristrasan, nego ga na predlog Tužilačkog saveta opet bira Skupština, mislimo, da bi se izbegao taj dominantan politički uticaj vladajuće koalicije, onda barem mora da se obezbedi konsenzus, tako što će se predvideti jasna dvotrećinska većina, pa će i opozicija moći da kaže da taj kandidat zaslužuje svojim referencama da bude ličnost koja treba u ime svih nas da se bori za vladavinu prava i da istražuje korupcije.
Kao da se nastavlja praksa da Upravni sud ispravlja krive drine crnogorskog pravosuđa. Da li takav utisak ima i izvršna direktorka Akcije, Tea Gorjanc Prelević?
Prelević: To je svakako ohrabrujuće jer je Upravni sud deo tog pravosuđa. Bilo je krajnje vreme da uspevamo da unutar Crne Gore uspostavimo vladavinu prava, da nam za to ne treba Strazbur ili druga međunarodna tela. Mislim da je jako važna ta odluka i da je to vrlo važan korak u dobijanju informacija o tome šta se dešava sa procesiranjem tih veoma važnih slučajeva. Ima ih 14, da ih sada ne nabrajam. Bitno je znati da li će se uopšte ispitivati odgovornost Uprave komandskog mosta za strahote koje su tamo utvrdili i stranci za nestanak deteta. Šta se to dešava i zašto četiri godine nisu istražene pretnje Saši Zekoviću? Tu je i prebijanje u Spužu, 1. septembra 2005. godine, kada je 30 pritvorenika dobilo hematome i razne druge povrede, koje je utvrdila lekarska komisija, koju je lično imenovao Mile Đukanović. Niko do danas zbog toga nije kažnjen. Tu je i pitanje proširivanja istrage u slučaju prebijanja Aleksandra Pejanovića, koji je na žalost pokojni. Nedvosmisleno je utvrđeno da je taj čovek prebijen pod zaštitom države, u toj čuvenoj pritvorskoj policijskoj jedinici. Sada je krajnje vreme da vidimo šta je Tužilaštvo do danas uradilo da proširi istragu na one koji su nesumnjivo naredili to prebijanje u okviru te službe, ili na one koji su to omogućili. Toga do danas nema.
RSE: Vi ste tražili informacije kada je riječ i o ubistvu Duška Jovanovića, napad na Jevrema Brkovića, ubistvo njegovog tjelohranitelja, Srđana Vojićića. Nezahvalno je izdvajati samo pojedine od njih. Sve su to teški slučajevi kršenja ljudskih prava, čije je rasplitanje važno za pravni poredak i demokratski razvoj zemlje, koja ima aspiraciju da bude dio evropske familije država. Kako ste tumačili dosadašnje ćutanje, na koje ste u Tužilaštvu nailazili tim povodom?
Prelević: Imali smo već razloga da brinemo, da se u tim postupcima u stvari ništa ne dešava i da tužilac tu ništa ne radi. Mi smo zbog toga zakonito pritisli da nam se kaže da li se tu išta radi i da li se bilo šta preduzima. Onda je Tužilaštvo pitalo a zašto se mi za to uopšte interesujemo, kada nismo strana u tim postupcima, u njima ne učestvujemo. Mi smo rekli da smo građani koji su zainteresovani da vide da li su ustanove ove države u stanju da provedu vladavinu prava i da
Na žalost poučeni nekim našim drugim iskustvima i iskustvom drugih nevladinih organizacija, sada može lako da se desi da se ova presuda ignoriše.
zaštite ljudska prava. Glatko smo odbijeni da mi tu nemamo šta da tražimo. To nam je samo dolilo ulje na vatru i pojačalo naše sumnje da se tu ništa ne dešava. Posebno nas je obradovalo da je to Upravni sud primetio i u jednom paragrafu svoje presude upravo to naglasio. Mi nismo tražili nikakve detalje detalja koji bi, ne daj Bože, ugrozili istragu. To nam uopšte nije cilj. Nama je cilj da vidimo da ima istraga, da se preduzimaju mere da te istrage dovedu do onih do kojih moraju da dovedu u jednom demokratskom i evropskom društvu. Mi smo baš ohrabreni ovom presudom. Na žalost poučeni nekim našim drugim iskustvima i iskustvom drugih nevladinih organizacija, sada može lako da se desi da se ova presuda ignoriše. Mi se nadamo da će biti potpuno jasno i Ministarstvu pravde, pa i Tužilaštvu, da nema smisla dalje odugovlačiti i igrati se mačke i miša, da treba krenuti sa održavanjem redovnih konferencija za štampu, na kojima ćemo moći da postavljamo pitanja i pitati šta se dešava u konkretnom slučaju. Polazimo od toga da je sasvim normalno da možda negdje nešto zapne. Veliki je problem ako se ne dešava ništa.
Ustav mora da se menja
RSE: Ostaje da vidimo kako će sada reagovati Državno tužilaštvo na ovakve odluke Upravnog suda. Akcija za ljudska prava je u saopštenju, nakon što ste obavješteni o odluci Upravnog suda, navela kako postoje ozbiljni razlozi za sumnju da je u svim, ili u gotovo svim navedenim slučajevima Državno tužilaštvo propustilo da sprovede djelotvorne istrage, da je u nekima dopustilo da dođe do apsolutne zastarjelosti i krivičnog gonjenja. Da li to znači da su sami tužioci prekršili zakon i ljudska prava i zloupotrijebili službeni položaj? Kakve su posljedice takvog činjenja ili nečinjenja po vladavinu prava u Crnoj Gori?
RSE: Ko bi trebao da pokrene to preispitivanje?
Prelević: Državno tužilaštvo svakako. Slučaj koji je vrlo važan i koji svi treba dobro da pratimo, je slučaj u kome je advokat pokojnog Saše Pejanovića podneo krivične prijave protiv tužilaca zbog toga što su ga oklevali da je odbio proširi istragu u skladu sa navodima o hrabrim svedočenjima Gorana Stankovića, koji je rekao da je čovek tučen, da su dopustili da ga tuku jer je to bilo naređene odozgo.
RSE: Oko Brisela čini se da netremice posmatra šta se događa u crnogorskom pravosuđu, koliko dolazi do neophodnih promena, reformi i depolitizacije, što je često apostrofirano u izvještajima Evropske komisije i ostalih relevantnih međunarodnih institucija. Posljednje ocjene o tome da je izbor tužioca i sudija u Crnoj Gori pod političkim uticajem, čuli smo od izvjestilaca Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope. Od Vlade, netom poslije toga, smo čuli da se zalaže za prijedlog Ustavnih izmjena koji bi podrazumijevao da vrhovnog državnog tužioca bira Parlament a državne tužioce Tužilački savjet. Kako Vama sve to zvuči i koliko mislite da je to na tragu onoga što su očekivanja i zahtijevi Evrope, kada je riječ o depolitizaciji pravosuđa?
Prelević: Mi smo vrlo zadovoljni što sada konačno nema više dileme da li mora ili ne da se menja Ustav. Ustav treba da se menja jer stvarno sadržava anahrona rešenja koja nisu obezbeđivala da na te funkcije budu izabrani nezavisni ljudi. Svakako je ovaj predlog Vlade jedan napredak. Mislimo da je dobro da se predloži to rešenje, da bude šest članova Sudskog saveta, da se ukine politički izbor predsednika Vrhovnog suda. Bili smo skloni tome da, kada se
Bili smo skloni tome da, kada se reformiše Sudski savez, onda on može da izabere predsednika Vrhovnog suda. Sada je predlog da ga bira Skupština ukupnom većinom poslanika što opet znači da ga bira vladajuća koalicija.
reformiše Sudski savez, onda i on sam može da izabere predsednika Vrhovnog suda. Sada je predlog da ga bira Skupština i to na isti način – ukupnom većinom poslanika – što opet znači da ga bira vladajuća koalicija. Ako se već odustaje od neke ideje, koju je Venecijanska komisija već predložila, da sam Sudski savez bira predsednika Vrhovnog suda, i ako se ide na to da ga bira Skupština, mi se onda svakako zalažemo za to da ga biraju dvotrećinski. Tako će se ipak obezbediti neki širi konsenzus.To isto važi i za vrhovnog državnog tužioca. Ako ga već ne bira sam reformisani Tužilački savet, koji treba da bude nezavisan i nepristrasan, nego ga na predlog Tužilačkog saveta opet bira Skupština, mislimo, da bi se izbegao taj dominantan politički uticaj vladajuće koalicije, onda barem mora da se obezbedi konsenzus, tako što će se predvideti jasna dvotrećinska većina, pa će i opozicija moći da kaže da taj kandidat zaslužuje svojim referencama da bude ličnost koja treba u ime svih nas da se bori za vladavinu prava i da istražuje korupcije.
