Srbija bi trebalo da utvrdi okolnosti koje su dovele do krize sa građanima koji masovno traže azil u državama EU, ocenila je šefica Vladine kancelarije za priduživanje EU Milica Delević, u intervjuu RSE. Ona je dodala kako se nada da azilantska kriza neće biti opasnost po sistem belog šengena. No, razgovor smo započeli sa dobrim vestima koji su stigle iz Luksemburga nakon sednice Saveta ministara, odakle je zatraženo mišljenje Evropske komisije o srpskom zahtevu za sticanjem statusa kandidata u EU
Delević: Ja ne mislim da je to bio plod natezanja. U okviru Evropske unije uvek je potrebno neko vreme da konsenzus u pogledu donošenja neke odluke sazri. Jednostavno okolnosti u procesu proširenja su se promenile. U takvim uslovima važno je da postoji atmosfera koja preovladava a to je da je donošenje svih odluka u vezi sa Srbijom nešto što je prirodno, da se ne doživljava kao kontroverzno i polarizujuće među zemljam članicama EU. Mislim da takva atmosfera jeste doprinela usvajanju zajedničke Rezolucije u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Ali naravno da od toga ne možemo odvojiti uverenje ministara članica Evropske unije da donose odluku koja je primerena situaciji. Za tu odluku jeste bilo važno pokazivanje partnerskog odnosa u pogledu rešavanja jednog pitanja.
Delević: Jeste pogrešan. Zato što je taj zaključak konstatacija činjenica koje su postojale i ranije. Sledeći korak će biti kada Komisija izradi to mišljenje ona će sa preporukom sa tim mišljenjem vratiti Savetu ministara i to mišljenje će ili preporučivati sticanje statusa kandidata bez dodatnih uslova ili uz određene uslove. Ili će preporučivati sticanje statusa kandidata i otvaranje pregovora u vrlo kratkom roku ili otvaranje pregovora uz određene uslove. Mi ćemo se truditi da mišljenje bude najbolje moguće, ali onda će tu preporuku morati da usvoji Savet ministara i on bi je usvajao jednoglasno i da ovi zaključci nisu bili usvojeni. Takođe kada se bude davao mandat za početak pregovora to će opet biti jednoglasna odluka, kao i kada se bude otvaralo i zatvaralo svako poglavlje o kome ćemo pregovarati. Tako da zaključak koji je usvojen u Luksemburgu potvrđuje činjenično stanje koje je postojalo i ranije a to je da je Hag uslov za napredak i da se oko toga slaže svih 27 država, kao i da će se svih 27 zemalja pitati o sledećim koracima koje će Srbija učiniti.
Delević: Pitanje partnerskog i konstruktivnog odnosa u pogledu rešavanja otvorenih problema u regionu je nešto na šta se inače gledalo u okviru kriterijuma regionalne saradnje. Tako da ja i ovo doživljavam kao konkretizaciju nečega što je već postojalo. Taj poziv za dijalog shvatam kao obavezu za obe strane i opet ne doživljavam ga kao nešto što je važno samo za evropske integracije već mi se čini da je nama važno da rešimo to pitanje kako bi imali više vremena i za druga pitanja.
Delević: Diretno ne radim na tim pitanjima ali čini mi se da ta pitanja koja su od značaja za zajedničku evropsku budućnost celog regiona će i biti prirodan okvir za vođenje dijaloga.
Delević: Ne smišljam inventivan, stalno dajem isti odgovor. Čini mi se da je to i jedini odgovor koji predstavnik države Srbije može da da. Srbija će dati odgovor koji je u skladu sa njenim Ustavom ali bez pretenzija da teritoriju Kosova prikaže kao teritoriju za koju snosi odgovornost za vođenje reformi u ovom trenutku, pošto, prema Rezoluciji 1244 na toj teritoriji u ovom trenutku ne vrši vlast. To je ista ona pozicija koja je postojala i kada je pregovaran, potpisivan, ratifikovan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kao i drugih regionalnih sporazuma poput CEFTE, energetske zajednice u Jugoistočnoj Evropi i drugima.
Delević: Ja ne bih govorila o posredovanju, radije bih govorila o tome da ta zajednička evropska budućnost za ceo region jeste jedan podsticaj za sve nas da se posvetimo unutrašnjem reformskom procesu, ali i rešavanju međusobnih otvorenih pitanja“.
Delević: Kao i uvek kada je u pitanju nešto što se tiče evropskih integracija jedno od prvih pitanja je kada će se učiniti sledeći korak i kada će to da se završi. Mislim da je u ovom trenutku važnije pitati kako obezbediti da ti odgovori butu kvalitetni, jer nije samo brzina u funkciji nečega što pokazuje administrativni kapacitet. To je pre svega kvalitet odgovora koji ćemo dati. Mislim da je svima poznato da smo se mi pripremali kroz korišćenje upitnika drugih zemalja, ali te odgovore je potrebno ažurirati i uzeti u obzir i nove zakone koji su usvojeni, iskustva u primeni koja su nastala od trenutka kada smo mi te prethodne upitnike konsultovali. Svakako da će tu biti jedan broj pitanja koji će biti primeren situaciji u Srbiji. Recimo u oblasti poiltičkog kriterijuma za Albaniju pitanje sukcesije nije relevantno, kao ni pitanje saradnje sa Haškim tribunalom. Za nas će ta pitanja biti relevantna zbog različitih istorijskih okolnosti kroz koje smo prošli mi i Albanija. Ali većina pitanja je ista jer su i kriterijumi isti. Ne verujem da će nam trebati duže nego drugim zemljama članicama, ali mislim da je u ovom trenutku važnije da na ta pitanja bude dat kvalitetan odgovor kao i da postoji jedna mera uključenosti javnosti u to.
Delević: Najpre ja verujem da će celokupni izveštaj biti intoniran pozitivno. To znači da smo napravili korak napred u odnosu na prošlu godinu. To znači da će, kao i uvek, biti pozitivnih stvari, baš kao i negativnih. Što se više približavamo Evropskoj uniji intezitet s kojim nas EU posmatra biće sve veći što ne znači da smo iz godine u godinu sve lošiji, već naprotiv. To znači da se sve više približavamo Evropskoj uniji i da ima smisla da se ispunjavanje kriterijuma oštrije posmatra. Među plusevima verujem da će se naći sprovođenje Prelaznog trgovinskog sporazuma, pomaci u regionalnoj saradnji, zatim usvajanja zakona i njihova primena u mnogim sektorskim oblastima. Na negativnoj strani verujem da će se naći činjenica da nam treba dugo vremena da formiramo regulatorna tela predviđena određenim zakonima. Komisija će biti zainteresovana da vidi da ih formiramo ne samo u roku nego i da vidi kako ona rade.
Delević: Govorim i o antimonopolskoj komisiji i o komisiji za zaštitu prava ponuđača o RATEL-u! Dakle, o svim onim telima predviđenim zakonom čije funkcionisanje menja način na koji radi izvršna vlast. Zatim, pod lupom će se sigurno naći reforma pravosuđa, finansiranje političkih partija, nerazjašnjeno pitanje vlasništva poslanika nad mandatima, naravno biće i u različitm sektorskim oblastima preporuka koje će se na njih odnositi. Tako da ne treba biti iznenađen ako sva ona pitanja koja su nas sretala cele godine pročitamo u izveštaju zato što je to jedna ocena o prethodnih 12 meseci. Ne treba očekivati da negativnih primedbi ne bude. Evropska komisija zna bolje nego što to nekada razumeju građani u Srbiji da je proces integracije proces, a ne jedan, dva, tri ili pet događaja. Kao i da je potrebno da vi iz godine u godinu nadograđujete na tu evropsku zgradu da biste na kraju dobili ono što građani žele da vide, a to je jedno društvo uređeno po evropskim standardima koje funkcioniše na taj način.
Azilanti iz Belgije na povratku u Srbiju, Brisel, 10. mart 2010.
Delević: Ono o čemu govorimo jeste završavanje te reforme uz uvažavanje prepourka Evropske komisije i mislim da svest o tome postoji u Ministarstvu pravde. Sa druge strane, sigurna sam da u Evropskoj komisiji postoji svest o obimu reforme koja je sprovedena i u okolnostima i u okruženju u kojoj je učinjena. Tako da sa obe strane postoji razumevanje. Sada je potrebno da vidimo da se taj proces završi uz uvažavanje konkretnih preporuka koje smo dobili.
Delević: Mislim da možemo očekivati te prigovore. Kao i kada je većina drugih stvari u pitanju Evropska komisija neće nametati model integracije. Primetiće da manjinske grupe, prvenstveno Romi, nisu integrisani u naše društvo. To može da znači unutrašnje probleme, ali može da znači i pojačan pritisak za napuštanje zemlje. Kada je u pitanju poštovanje "belog Šengena" Evropska unija očekuje da vidi, i što čini mi se da u većini slučajava u Srbiji i vidi, jeste spremnost da se odgovori na obaveze iz Sporazuma o readmisiji i da svi koje Evorpska unija po ovom sporazumu upućuje u Srbiju budu primljeni. Zatim i da taj postupak traje toliko da to izaziva poverenje u EU, da se pokaže spremnost da se svi elementi organizovanon napuštanja zemlje istraže i kazne. Takođe da se učestvuje u javnoj kampanji koja objašnjava šta je "beli Šengen" i da to nije način za rešavanje problema traženjem azila u EU.
Delević: Ja se nadam da nije i nadam se da ova kriza neće poprimiti razmere da će ugroziti naš ili bilo koji drugi ’beli Šengen’. Nadam se da sto neće desiti ni sa jednom zemljom u okruženju. Ali nadam se da će istovremeno rešavanje problema koji nisu neuobičajeni, imale su ga i druge zemlje kada su počele sa primenom bezviznog režima, da će način rešavanja tih problema pokazati da je Srbija spremna da odgovori na obaveze. To je ono što je najvažnije. Ne možete očekivati sledeći ugovorni odnos, ako ne odgovorite na obaveze iz ovog ugovornog odnosa.
Delević: To morate da pitate u MUP-u. Ali da se vratim na pitanje Roma. Ono što EU neće učiniti jeste da kaže, uradite to i to kako bi manjinske zajednice bile integrisane. Ali će očekivati da vidi dugoročnu strategiju rešavanja ovog pitanja i konkretne korake koji se na kratak rok čine. To nije nametanje određenog modela ali jeste zainteresovanost da se vidi da se to pitanje u Srbiji rešava.
Delević: Meni se čini da se MUP pokazao kao pouzdan partner i verujem da će se to pokazati i u ovom slučaju.
Delević: Mislim da je u našem najvećem interesu u ovom trenutku ovu krizu razrešimo bez razmišljanja kako možemo da je preskočimo ili dokle ćemo stići ako ona bude nastavila da traje. Znači u ovom trenutku je imperativ odgovoriti na obaveze iz postojećeg ugovornog odnosa i potvrditi se kao partner na koga se može računati kada je u pitanju već postojeći ugovorni odnos. To je bolje uraditi nego misliti kuda nas pogoršavanje vodi ili zatvarati oči pred onim što treba da se čini.
Delević: Kod nas jeste to preneto kao da je model multikulturalizma propao u Nemačkoj ali tu je išao i nastavak njene rečenice u kom stoji da Nemačka ne sme da dozvoli da oni koji ne znaju nemački jezik ne budu integrisani u nemačko društvo. Kod nas postoji jedno shvatanje po kome u trenutku kada se ulazi u EU svi problemi prestaju da postoje. Mislim da se vremenom to razumevanje menja i postaje ono koje uvažava realnost. Čini mi se da građani Srbije u svojoj podršci EU postaju racionalniji, a manje idealisti. Postaju svesni da ova pitanja poštovanja ljudskih prava postaju nešto sa čim se na različite načine suočavaju sa izazovima i zemlje članice. Neka pitanja koja misle da su rešili postavljaju se ponovo kroz imigrante ili drugu ili treću generaciju imigranata. Vidimo dakle i izazove sa kojima se suočavaju i one stare zemlje članice. Čini mi se da iako ti izazovi postoje da način na koji Evropska unija funkcioniše sprečava zapravo da bilo kakva kršenja ljudskih prava postanu način funkcionisanja društva.
Delević: Ono čime se mi bavimo jeste kakav je naš stav prema Evropi. Mislim da ima smisla zapitati se kakav je stav građana Evrope o Evropi. Jer ukoliko taj stav nije pozitivan onda neće biti pozitivan ni stav o daljem širenju Evropske unije. Ne smemo zaboraviti da su ekonomske okolnosti teške, da te ekonomske okonosti uvek znače da ako imate manje, manje ste i spremni da to delite čak i sa onima koji su vam blizu, a pogotovu ne sa onima koji su vam iz bilo kog razloga nešto dalje. A mi dolazimo tek iz šireg kruga. Ajde da kažemo ovako, imate rođake, prijatelje, pa onda dođu neke komšije, a pri tome su te komšije neko ko je često nešto tražio i često je u nekoj vrsti problema. Vidim iz podrške koje pokazuju istraživanja javnog mnjenja da je podrška evropskim integracijama prilično stabilna, da poverenje i osećanje emocionalne identifikacije varira. To znači da osećanje idealizovanja nije kao što je bilo na početku, ali verujem da je taj racionalni nivo podrške dovoljan jer pokazuje da građani doživljavaju Evropsku uniju kao način da se društvo transformiše, učini predvidivijim i društvom koje bolje funkcioniše u skladu sa evropskim standardima. Ali ima smisla da razmišljamo i o tome kako Evropsku uniju percipiraju evropski građani. Šta možemo da učinimo da oni proces proširenja na Zapadni Balkan doživljavaju kao nešto što unapređuje Evropsku uniju, a ne samo što unapređuje Zapadni Balkan.
RSE: Sada kada je Srbija dobila pozitivan odgovor iz Luksemburga, kada je Savet ministara zatražio mišljenje Evropske komisije o zahtevu za status kandidata u EU, kakav kod vas budi osećaj to što je i taj korak bilo tako komplikovano doseći? Što je na neki način intervenisala i Hilari Klinton, što smo imali tako duga natezanja sa Holandijom?
Delević: Ja ne mislim da je to bio plod natezanja. U okviru Evropske unije uvek je potrebno neko vreme da konsenzus u pogledu donošenja neke odluke sazri. Jednostavno okolnosti u procesu proširenja su se promenile. U takvim uslovima važno je da postoji atmosfera koja preovladava a to je da je donošenje svih odluka u vezi sa Srbijom nešto što je prirodno, da se ne doživljava kao kontroverzno i polarizujuće među zemljam članicama EU. Mislim da takva atmosfera jeste doprinela usvajanju zajedničke Rezolucije u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Ali naravno da od toga ne možemo odvojiti uverenje ministara članica Evropske unije da donose odluku koja je primerena situaciji. Za tu odluku jeste bilo važno pokazivanje partnerskog odnosa u pogledu rešavanja jednog pitanja.
RSE: Da li je pogrešan utisak, pošto je poslednji dokument potpisalo 27 država članica, da je haški uslov sada čvršći nego što je bio?
Delević: Jeste pogrešan. Zato što je taj zaključak konstatacija činjenica koje su postojale i ranije. Sledeći korak će biti kada Komisija izradi to mišljenje ona će sa preporukom sa tim mišljenjem vratiti Savetu ministara i to mišljenje će ili preporučivati sticanje statusa kandidata bez dodatnih uslova ili uz određene uslove. Ili će preporučivati sticanje statusa kandidata i otvaranje pregovora u vrlo kratkom roku ili otvaranje pregovora uz određene uslove. Mi ćemo se truditi da mišljenje bude najbolje moguće, ali onda će tu preporuku morati da usvoji Savet ministara i on bi je usvajao jednoglasno i da ovi zaključci nisu bili usvojeni. Takođe kada se bude davao mandat za početak pregovora to će opet biti jednoglasna odluka, kao i kada se bude otvaralo i zatvaralo svako poglavlje o kome ćemo pregovarati. Tako da zaključak koji je usvojen u Luksemburgu potvrđuje činjenično stanje koje je postojalo i ranije a to je da je Hag uslov za napredak i da se oko toga slaže svih 27 država, kao i da će se svih 27 zemalja pitati o sledećim koracima koje će Srbija učiniti.
RSE: A kako gledati na to što je pitanje Kosova podcrtano? Da li je to puki ustupak Holandiji ili se radi o učvršćivanju tog uslova i slanju poruke Srbiji da će na tom terenu da se u buduće suoči sa problemima?
Delević: Pitanje partnerskog i konstruktivnog odnosa u pogledu rešavanja otvorenih problema u regionu je nešto na šta se inače gledalo u okviru kriterijuma regionalne saradnje. Tako da ja i ovo doživljavam kao konkretizaciju nečega što je već postojalo. Taj poziv za dijalog shvatam kao obavezu za obe strane i opet ne doživljavam ga kao nešto što je važno samo za evropske integracije već mi se čini da je nama važno da rešimo to pitanje kako bi imali više vremena i za druga pitanja.
RSE: Šta je vaše mišljenje, da li bi Kosovo i Srbija mogli da udruže napore upravo na polju evro integracija, kao jednom od pitanja koje nije sporno ni za jednu stranu?
Delević: Diretno ne radim na tim pitanjima ali čini mi se da ta pitanja koja su od značaja za zajedničku evropsku budućnost celog regiona će i biti prirodan okvir za vođenje dijaloga.
RSE: S obzirom da će upitnik EU biti u Srbiji već u novembru, nemoguće je izbeći pitanje koje vam se stalno i postavlja, pa ste neprekidno u poziciji da smišljate što inventivniji odgovor. Dakle, kako će Srbija odgovoriti na pitanje o granicama i broju stanovnika?
Mislim da je u ovom trenutku važnije pitati kako obezbediti da ti odgovori butu kvalitetni, jer nije samo brzina u funkciji nečega što pokazuje administrativni kapacitet
Delević: Ne smišljam inventivan, stalno dajem isti odgovor. Čini mi se da je to i jedini odgovor koji predstavnik države Srbije može da da. Srbija će dati odgovor koji je u skladu sa njenim Ustavom ali bez pretenzija da teritoriju Kosova prikaže kao teritoriju za koju snosi odgovornost za vođenje reformi u ovom trenutku, pošto, prema Rezoluciji 1244 na toj teritoriji u ovom trenutku ne vrši vlast. To je ista ona pozicija koja je postojala i kada je pregovaran, potpisivan, ratifikovan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kao i drugih regionalnih sporazuma poput CEFTE, energetske zajednice u Jugoistočnoj Evropi i drugima.
RSE: Da li bi Srbija i Kosovo došli u fazu pred sam početak tehničkih pregovora da nije bilo posredovanja EU? Da li je to nešto na čemu se Briselu može reći - hvala?
Delević: Ja ne bih govorila o posredovanju, radije bih govorila o tome da ta zajednička evropska budućnost za ceo region jeste jedan podsticaj za sve nas da se posvetimo unutrašnjem reformskom procesu, ali i rešavanju međusobnih otvorenih pitanja“.
RSE: Koliko će vremena Srbiji biti potrebno da odgovori na tih više hiljada pitanja iz upitnika EU?
Delević: Kao i uvek kada je u pitanju nešto što se tiče evropskih integracija jedno od prvih pitanja je kada će se učiniti sledeći korak i kada će to da se završi. Mislim da je u ovom trenutku važnije pitati kako obezbediti da ti odgovori butu kvalitetni, jer nije samo brzina u funkciji nečega što pokazuje administrativni kapacitet. To je pre svega kvalitet odgovora koji ćemo dati. Mislim da je svima poznato da smo se mi pripremali kroz korišćenje upitnika drugih zemalja, ali te odgovore je potrebno ažurirati i uzeti u obzir i nove zakone koji su usvojeni, iskustva u primeni koja su nastala od trenutka kada smo mi te prethodne upitnike konsultovali. Svakako da će tu biti jedan broj pitanja koji će biti primeren situaciji u Srbiji. Recimo u oblasti poiltičkog kriterijuma za Albaniju pitanje sukcesije nije relevantno, kao ni pitanje saradnje sa Haškim tribunalom. Za nas će ta pitanja biti relevantna zbog različitih istorijskih okolnosti kroz koje smo prošli mi i Albanija. Ali većina pitanja je ista jer su i kriterijumi isti. Ne verujem da će nam trebati duže nego drugim zemljama članicama, ali mislim da je u ovom trenutku važnije da na ta pitanja bude dat kvalitetan odgovor kao i da postoji jedna mera uključenosti javnosti u to.
RSE: Srbija sada očekuje izveštaj o napretku. Znate li koji će biti prigovori?
Delević: Najpre ja verujem da će celokupni izveštaj biti intoniran pozitivno. To znači da smo napravili korak napred u odnosu na prošlu godinu. To znači da će, kao i uvek, biti pozitivnih stvari, baš kao i negativnih. Što se više približavamo Evropskoj uniji intezitet s kojim nas EU posmatra biće sve veći što ne znači da smo iz godine u godinu sve lošiji, već naprotiv. To znači da se sve više približavamo Evropskoj uniji i da ima smisla da se ispunjavanje kriterijuma oštrije posmatra. Među plusevima verujem da će se naći sprovođenje Prelaznog trgovinskog sporazuma, pomaci u regionalnoj saradnji, zatim usvajanja zakona i njihova primena u mnogim sektorskim oblastima. Na negativnoj strani verujem da će se naći činjenica da nam treba dugo vremena da formiramo regulatorna tela predviđena određenim zakonima. Komisija će biti zainteresovana da vidi da ih formiramo ne samo u roku nego i da vidi kako ona rade.
RSE: Koja na primer tela?
Delević: Govorim i o antimonopolskoj komisiji i o komisiji za zaštitu prava ponuđača o RATEL-u! Dakle, o svim onim telima predviđenim zakonom čije funkcionisanje menja način na koji radi izvršna vlast. Zatim, pod lupom će se sigurno naći reforma pravosuđa, finansiranje političkih partija, nerazjašnjeno pitanje vlasništva poslanika nad mandatima, naravno biće i u različitm sektorskim oblastima preporuka koje će se na njih odnositi. Tako da ne treba biti iznenađen ako sva ona pitanja koja su nas sretala cele godine pročitamo u izveštaju zato što je to jedna ocena o prethodnih 12 meseci. Ne treba očekivati da negativnih primedbi ne bude. Evropska komisija zna bolje nego što to nekada razumeju građani u Srbiji da je proces integracije proces, a ne jedan, dva, tri ili pet događaja. Kao i da je potrebno da vi iz godine u godinu nadograđujete na tu evropsku zgradu da biste na kraju dobili ono što građani žele da vide, a to je jedno društvo uređeno po evropskim standardima koje funkcioniše na taj način.
RSE: Postoji li svest o tome u srpskoj političkoj eliti? Na primer kada kako u Ministarstvu pravde primaju prigovore iz EU? Koliko je jaka svest da će se sprovedena reforma u pravosuđu morati prilagoditi EU standardima?
Delević: Ono o čemu govorimo jeste završavanje te reforme uz uvažavanje prepourka Evropske komisije i mislim da svest o tome postoji u Ministarstvu pravde. Sa druge strane, sigurna sam da u Evropskoj komisiji postoji svest o obimu reforme koja je sprovedena i u okolnostima i u okruženju u kojoj je učinjena. Tako da sa obe strane postoji razumevanje. Sada je potrebno da vidimo da se taj proces završi uz uvažavanje konkretnih preporuka koje smo dobili.
RSE: Hoće li biti prigovora vezanih za položaj Roma u Srbiji?
Delević: Mislim da možemo očekivati te prigovore. Kao i kada je većina drugih stvari u pitanju Evropska komisija neće nametati model integracije. Primetiće da manjinske grupe, prvenstveno Romi, nisu integrisani u naše društvo. To može da znači unutrašnje probleme, ali može da znači i pojačan pritisak za napuštanje zemlje. Kada je u pitanju poštovanje "belog Šengena" Evropska unija očekuje da vidi, i što čini mi se da u većini slučajava u Srbiji i vidi, jeste spremnost da se odgovori na obaveze iz Sporazuma o readmisiji i da svi koje Evorpska unija po ovom sporazumu upućuje u Srbiju budu primljeni. Zatim i da taj postupak traje toliko da to izaziva poverenje u EU, da se pokaže spremnost da se svi elementi organizovanon napuštanja zemlje istraže i kazne. Takođe da se učestvuje u javnoj kampanji koja objašnjava šta je "beli Šengen" i da to nije način za rešavanje problema traženjem azila u EU.
RSE: Da li je "beli Šengen" ugrožen zbog aktuelne azilantske krize?
Delević: Ja se nadam da nije i nadam se da ova kriza neće poprimiti razmere da će ugroziti naš ili bilo koji drugi ’beli Šengen’. Nadam se da sto neće desiti ni sa jednom zemljom u okruženju. Ali nadam se da će istovremeno rešavanje problema koji nisu neuobičajeni, imale su ga i druge zemlje kada su počele sa primenom bezviznog režima, da će način rešavanja tih problema pokazati da je Srbija spremna da odgovori na obaveze. To je ono što je najvažnije. Ne možete očekivati sledeći ugovorni odnos, ako ne odgovorite na obaveze iz ovog ugovornog odnosa.
RSE: Postoje li podaci, cifre, koliko je ljudi precizno iz Srbije zatražilo azil u EU?
Delević: To morate da pitate u MUP-u. Ali da se vratim na pitanje Roma. Ono što EU neće učiniti jeste da kaže, uradite to i to kako bi manjinske zajednice bile integrisane. Ali će očekivati da vidi dugoročnu strategiju rešavanja ovog pitanja i konkretne korake koji se na kratak rok čine. To nije nametanje određenog modela ali jeste zainteresovanost da se vidi da se to pitanje u Srbiji rešava.
RSE: Da li ste zadovoljni sa onim što je MUP Srbije uradio na utvrđivanju pozadine krize azilanata iz Srbije?
Kod nas postoji jedno shvatanje po kome u trenutku kada se ulazi u EU svi problemi prestaju da postoje. Mislim da se vremenom to razumevanje menja i postaje ono koje uvažava realnost.
Delević: Meni se čini da se MUP pokazao kao pouzdan partner i verujem da će se to pokazati i u ovom slučaju.
RSE: Da li je moguće da kao posledica krize sa onima koji tako masovno iz Srbije odlaze u EU i tamo traže azil "beli Šengen" bude ukinut?
Delević: Mislim da je u našem najvećem interesu u ovom trenutku ovu krizu razrešimo bez razmišljanja kako možemo da je preskočimo ili dokle ćemo stići ako ona bude nastavila da traje. Znači u ovom trenutku je imperativ odgovoriti na obaveze iz postojećeg ugovornog odnosa i potvrditi se kao partner na koga se može računati kada je u pitanju već postojeći ugovorni odnos. To je bolje uraditi nego misliti kuda nas pogoršavanje vodi ili zatvarati oči pred onim što treba da se čini.
RSE: Kako objasniti građanima Srbije vrednosti multikulturalizma, u trenutku kada Angela Merkel, na primer, objašanjava da je taj projekat propao?
Delević: Kod nas jeste to preneto kao da je model multikulturalizma propao u Nemačkoj ali tu je išao i nastavak njene rečenice u kom stoji da Nemačka ne sme da dozvoli da oni koji ne znaju nemački jezik ne budu integrisani u nemačko društvo. Kod nas postoji jedno shvatanje po kome u trenutku kada se ulazi u EU svi problemi prestaju da postoje. Mislim da se vremenom to razumevanje menja i postaje ono koje uvažava realnost. Čini mi se da građani Srbije u svojoj podršci EU postaju racionalniji, a manje idealisti. Postaju svesni da ova pitanja poštovanja ljudskih prava postaju nešto sa čim se na različite načine suočavaju sa izazovima i zemlje članice. Neka pitanja koja misle da su rešili postavljaju se ponovo kroz imigrante ili drugu ili treću generaciju imigranata. Vidimo dakle i izazove sa kojima se suočavaju i one stare zemlje članice. Čini mi se da iako ti izazovi postoje da način na koji Evropska unija funkcioniše sprečava zapravo da bilo kakva kršenja ljudskih prava postanu način funkcionisanja društva.
RSE: Ali da li takve izjave utiču na pad evro entuzijazma u Srbiji?
Delević: Ono čime se mi bavimo jeste kakav je naš stav prema Evropi. Mislim da ima smisla zapitati se kakav je stav građana Evrope o Evropi. Jer ukoliko taj stav nije pozitivan onda neće biti pozitivan ni stav o daljem širenju Evropske unije. Ne smemo zaboraviti da su ekonomske okolnosti teške, da te ekonomske okonosti uvek znače da ako imate manje, manje ste i spremni da to delite čak i sa onima koji su vam blizu, a pogotovu ne sa onima koji su vam iz bilo kog razloga nešto dalje. A mi dolazimo tek iz šireg kruga. Ajde da kažemo ovako, imate rođake, prijatelje, pa onda dođu neke komšije, a pri tome su te komšije neko ko je često nešto tražio i često je u nekoj vrsti problema. Vidim iz podrške koje pokazuju istraživanja javnog mnjenja da je podrška evropskim integracijama prilično stabilna, da poverenje i osećanje emocionalne identifikacije varira. To znači da osećanje idealizovanja nije kao što je bilo na početku, ali verujem da je taj racionalni nivo podrške dovoljan jer pokazuje da građani doživljavaju Evropsku uniju kao način da se društvo transformiše, učini predvidivijim i društvom koje bolje funkcioniše u skladu sa evropskim standardima. Ali ima smisla da razmišljamo i o tome kako Evropsku uniju percipiraju evropski građani. Šta možemo da učinimo da oni proces proširenja na Zapadni Balkan doživljavaju kao nešto što unapređuje Evropsku uniju, a ne samo što unapređuje Zapadni Balkan.
