Dostupni linkovi

Kekić: Najveći problem Srbije je u sferi funkcionisanja vlasti


Laza Kekić
Indeks demokratije – ovogodišnji izveštaj Istraživačkog Odeljenja britanskog Economista (The Economist Intelligence Unit) registrovao je globalni pad demokratije u 165 zemalja sveta od 2008. godine do danas, čemu je znatno doprinela svetska ekonomska kriza.

Region Srednje i istočne Evrope markiran je kao područje u kojem je došlo do izrazitijeg pada indeksa demokratije. Srbija se, od 167 zemalja, našla na 65. mestu, u grupi država “manjkave demokratije”, o čemu govorimo sa Lazom Kekićem, regionalnim direktorom The Economist Intelligence Unit za srednju i istočnu Evropu.

RSE: Na kojim kriterijumima je zasnovano ovo istraživanje?

Kekić: Koncept demokratije kojim operišemo je dublji nego onaj bazični koji analizira samo izborni sistem i političke, odnosno, građanske slobode. Naravno, te dve kategorije su izuzetno važni kriteriji, ali su nedovoljni, tako da mi smo gledali i šire i dublje – recimo, na pitanje kako funkcioniše vlast, da li demokratija može da se održi, kakva je participacija građana u poltičkom životu itd.

RSE: Izveštaj otkriva da je pad demokratije u poslednje dve godine posebno markantan u centralnoj i istočnoj Evropi?

Kekić: Da, nažalost. Većina istočnoevropskih i srednjeevroskih zemalja – kako one koje jesu, tako i one koje nisu članice Evropske unije – pale su u grupu “manjkavih demokratija” (flawed democracies). 2008. godine imali smo samo dve države iz ovog regiona koje su bile konsolidovane demokratije – to su bile Češka i Slovenija – ali, sada je Slovenija nazadovala i našla se u drušvu zemalja “manjkave demokratije”.

RSE: Šta se krije iza negativnog trenda indeksa demokratije u Srbiji?
Aktuelni negativni trend u Srbiji je deo šireg regionalnog, ali i svetskog kretanja jer smo uočili da je nakon početka svetske ekonomske krize 2008. godine širom sveta došlo do nazadovanja.

Kekić: Aktuelni negativni trend u Srbiji je deo šireg regionalnog, ali i svetskog kretanja jer smo uočili da je nakon početka svetske ekonomske krize 2008. godine širom sveta došlo do nazadovanja u određenim aspektima demokratije i medijskih sloboda.

Recimo, od 167 zemalja, u nekih 90 vrednost indeksa je niža 2010. nego 2008. godine. Naravno, postoje i specifičnosti u istočnoj Evropi, koja je u izvesnom smislu nazadovala više nego drugi regioni jer je više i bila pogođena ekonomskom krizom, kao što postoje i specifični problemi koji su registrovani u Srbiji.

Mediji u Srbiji su pod pritiskom


RSE: Koji su to specifični problemi prepoznati u Srbiji?

Kekić: Mislim da je nesporno određeno nazadovanje između 2008. i 2010. Registrujemo ga i u samom funkcionisanju političkog sistema. Što se tiče izbornog sistema, tu nema većih problema. Izbori su redovni i fer kao i u razvijenom svetu. I građanske slobode se – uz neke izuzetke, uglavnom poštuju. Najveći problemi su u sferi funkcionisanja vlasti jer nije dovoljno samo donositi zakone nego se oni moraju i sprovoditi i poštovati. Treba pomenuti i veoma visok stepen korupcije u zemlji.

Izuzetno je opalo poverenje u partije, poverenje u vladu, u parlament – dakle, poverenje u sve glavne ustanove sistema je frapantno nizak.
Nazadovanje vidimo i u samom funkcionisanju političkog sistema. Možda je prejaka reč “uzurpacija”, ali očigledno je da izvršna predsednička vlast nije sasvim u skadu sa postulatima funkcionsanja demokratije koja treba da se oslanja na parlamentarni sistem. Dakle, rekao bih da je nesporno da je prenaglašena uloga Predsednika; ne bih rekao da je to izuzetno drastično, ali je svakako nešto što je zapaženo i što ima određene posledice.

Drugi aspekt negativnih demokratskih trendova je frapantan pad poverenja stanovništva u vlast, koje je ionako bilo na niskom nivou, a kad je reč o participaciji stanovništva u politici, registrovali smo da je apatija građana dodatno porasla. Taj trend se beleži širom regiona, ali i u Srbiji. Izuzetno je opalo poverenje u partije, poverenje u vladu, u parlament – dakle, poverenje u sve glavne ustanove sistema je frapantno nizak. Mora se reći da je do naglog pada poverenja u institucije sistema došlo i u zapadnoj Evropi, ali je u njenom istočnom delu i u Srbiji taj trend mnogo izrazitiji. Taj fenomen koji traje već duže vreme nije samo posledica svetske ekonomske krize, iako je njome definitivno pogoršan.

RSE: Stanje medija i medijskih sloboda u Srbiji je izuzetno kritikovano. Šta su najvažniji nalazi?

Kekić: U Srbiji su prošle godine na brzinu, bez javne rasprave, usvojeni problematične izmene zakona o informisanju. Vlasništvo nad medijima je sakriveno, neprozirno. Prisutna je i koncentracija vlasništva koja, takođe, ima negativne posledice. Mnogi slučajevi ubistava i nasilja nad novinarima nisu adekvatno istraženi. Mediji u Srbiji su pod pritiskom, još je nadelu direktno učešće državnih zvaničnika u izvršnim telima, direktno političko imenovanje, i smenjivanje, glavnih urednika, a nije raskinuto ni sa praksom nelegalnih državnih subvencija medija pod kontrolom vlade.

Sve to, naravno, ne može da se poredi sa pritiskom ili represijom nad medijima u nekim autoritarnim sistemima, ali je daleko od optimalnog funkcionisanja i trend je, sasvim sigurno, negativan.

Pogledajte komentare (2)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG