Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Bugajski: Međunarodna zajednica ne bi dozvolila otcepljenje RS


Janusz Bugajski
Da li je lako izvodljiva strategija integracije severa Kosova u kosovske institucije; u kojoj meri je Balkan pretnja evropskoj stabilnosti; da li Moskva ucenjuje Beograd povodom aktuelne debate o ulasku ili neulasku Srbije u NATO; šta se može očekivati na tenzičnoj relaciji međunarodna zajednica - Milorad Dodik? O tome za RSE govori Janusz Bugajski, ekspert za jugoistočnu Evropu iz vašingtonskog Centra za medjunarodne i strateške studije

RSE: Sjedinjene Američke Države saopštile su da će smatrati provokacijom bilo kakav referendum koji bi bio pretnja stabilnosti i teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine. Na drugoj strani, premijer Republike Srpske Milorad Dodik stalno se poigrava pitanjem referenduma. U kojoj meri je to igranje opasno i hazardno?

BUGAJSKI: Upitno je najpre da li Republika Srpska uopšte ima ovlašćenja da raspisuje referendum; drugo, o kakvom referendumu se radi; treće, ako bi održavanje referenduma legitimisala Skupština Republike Srpske i zaista bili preduzeti koraci ka njegovom raspisivanju, a referendum se bavio potencijalnim otcepljenjem srpskog entiteta, siguran sam da to međunarodna zajednica ne bi dozvolila. Ono što Dodik prezentira jeste da je to prosto referendum koji bi reafirmisao Dejtonski sporazum, dakle, potvrdio dvoentitetsku strukturu. On time praktično poručuje da je moguće da će raspisati referendum o otcepljenju ukoliko se promenama ustava da više ovlašćenja centralnoj vladi u Sarajevu. U tom smislu smatram da je to više pretnja nego namera.

RSE: Visoki američki bezbednosni zvaničnik Dennis Blair u izveštaju senatskom odboru rekao je da bi moglo doći do epizodičnog nasilja u Bosni, kao i to da je nestabilnost na Balkanu najveća opasnost po evropsku bezbednost ove godine. Koliko je ovo upozorenje dramatično?

BUGAJSKI:
Mislim da šanse za epizode izbijanja nasilja postoje, ali smatram da mogu biti predupređene, u kontinuiranom međunarodnom prisustvu i sistemu odvraćanja ne verujem da bi bilo kojoj strani odgovaralo izbijanje nasilja. Rekao bih da Blair poručuje da bi povećanje tenzija ne samo učinilo državu još disfunkcionalnijom, nego i da bi sprečilo njen ekonomski napredak i progres na putu ka Evropskoj uniji, što bi možda određeni sektor stanovništva moglo oterati u očajničke činove.


Konfuzija oko strategije za sever Kosova


RSE: Da li je realno sprovođenje strategije integracije severa Kosova u kosovske institucije u skladu sa planom Međunarodne civilne kancelarije i kosovskih vlasti?

BUGAJSKI: Sa stanovišta onoga što bi kosovske vlasti želele da urade ta strategija je jedno, ali sa stanovišta njene realizacije ona je nešto sasvim drugo. Drugim rečima, to izgleda glatko na papiru, ali kako ćete to pretočiti u praksu? Postavlja se uz to i pitanje koliki pritisak će
Problem je u tome što je Evropskoj uniji za svaku odluku neophodan konsenzus, a pet zemalja njenih članica ne priznaje Kosovo.
međunarodna zajednica biti spremna da upotrebi, ali i da li i koliko jedinstva ima u njenim redovima. Pre svega u svetlu činjenice da iza te strategije ne stoji Evropska unija kao organizacija nego samo njen lokalni predstavnik. Zbog svega toga mislim da će proći još dosta vremena pre nego što se to pretoči u praksu.

RSE: Ima, kako ste i sugerisali, dosta konfuzije oko toga ko stoji iza ove strategije. Zvaničnici Evropske unije izjavljuju da Unija nije njen autor. S druge strane, gospodin Peter Feith jeste specijalni izaslanik Unije na Kosovu, pa se postavlja pitanje kako je onda moguće da EU ne podržava ono što zagovara njen izaslanik.

BUGAJSKI: Problem je u tome što je Evropskoj uniji za svaku odluku neophodan konsenzus, a pet zemalja njenih članica ne priznaje Kosovo. Dakle, to je velika konfuzija koja bi nekako morala da se razreši.

RSE: Šta onda od ovog procesa očekujete?

BUGAJSKI: Svakako ne očekujem da će se ta strategija ostvariti preko noći, ne očekujem ni da će biti nasilno realizovana, bar se nadam da neće. Mislim da će tu biti potrebno mnogo ubeđivanja, mnogo više šargarepa nego štapova. Moraće se uložiti mnogo znanja i umešnosti da se srpska zajednica uveri da je u njenom interesu da bude deo Kosova koje se razvija kao normalna demokratska zemlja. Ali, još jednom, to je veoma dug proces u čijoj realizaciji će biti dosta prepreka.


Priznanje Kosova, pa Evropska unija


RSE: Kako komentarišete oštro odbijanje ove strategije od strane Beograda?

BUGAJSKI: To nije iznenađujuće i deo je šire strategije nepriznavanja Kosova i njegove vlade od strane Srbije. To je deo
Velika većina zemalja Evropske unije priznala je Kosovo, tako da ne verujem da će Srbija ući u Evropsku uniju pre nego što prizna nezavisnost Kosova.
procesa diskvalifikacije nezavisnosti kosovske države od strane Beograda.

RSE: Može li to, kako mnogi upozoravaju, Beogradu da se vrati kao bumerang-efekat, na putu približavanja Srbije Evropskoj uniji?

BUGAJSKI: Ja sam potpuno uveren da Srbija neće dobiti formalni poziv za učlanjenje u Evropsku uniju dok se ovo pitanje ne reši. Velika većina zemalja Evropske unije priznala je Kosovo, tako da ne verujem da će Srbija ući u Evropsku uniju pre nego što prizna nezavisnost Kosova.

RSE: Verujete li da će izbori na severu Kosova koje organizuju i Beograd i Priština, i to za samo nekoliko meseci, dovesti do opasnog rasta tenzija?

BUGAJSKI: Do rasta tenzija svakako će doći, ali nadam se da neće doći do izbijanja nasilja jer je nekoliko hiljada NATO snaga još uvek na terenu, a biće jače i prisustvo policijskih snaga i bolji monitoring. Ali, ako strategija o kojoj smo govorili treba da se inicira, mogli bi biti diskvalifikovani izbori za paralelne srpske organe koje organizuje Beograd, pa će biti zanimljivo videti da li će to međunarodni igrači i učiniti. U tom smislu, tenzije i konflikti bi mogli biti manji između Albanaca i Srba nego između Srba i međunarodnih predstavnika na terenu.

RSE: Kako gledate na novu rusku vojnu doktrinu po kojoj je najveća bezbednosna opasnost po Rusiju ssirenje NATO prema njenim granicama?

BUGAJSKI: Doktrina je sada mnogo eksplicitnija u pogledu onoga što je označeno kao NATO pretnja, ali to nije ništa novo u smislu izjava i najava koje smo slušali iz Moskve još od vremena kada je Putin preuzeo predsednički tron 2000. godine. Ta politika je nastavljena i pod Medvedevljevom administracijom. Rusija je zapravo izabrala da NATO vidi ne toliko kao pretnju svojoj bezbednosti, kao što tvrdi, nego kao pretnju svom uticaju u susednim zemljama. Ono zbog čega Rusija brine jeste činjenica da kad susedna zemlja uđe u NATO, nju više nije moguće vratiti u rusku orbitu, čime Moskva zadržava samo veoma ograničen uticaj u njoj. Dakle, u tom smislu NATO je pretnja ruskoj neoimperijalnoj regionalnoj strategiji.

RSE: Predstavnici Rusije u Srbiji upozorili su svog domaćina da će preispitati svoju politiku nepriznavanja Kosova ukoliko se Srbija odluči za članstvo u NATO. Da li ovo zvuči kao ucena?

BUGAJSKI: Da, svakako su tu vidljive ucena i pretnja, ali to samo pokazuje da je briga Rusije za Srbiju neiskrena, odnosno, da je njena anti-NATO politika jača nego njeno zalaganje za slovensku braću. Takodje to pokazuje da ruski stav prema Kosovu nije bilo istinsko zalaganje za međunarodno pravo nego da je Rusija preko kosovskog pitanja instrumentalizovala Srbiju da ostvari svoje interese na Balkanu.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG