Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Narod voli da bude Pinokio


Danica Popović
Investitori neće da dođu u zemlju u kojoj ne radi Zakon o stečaju. Ulaze u užasno rizičan ambijent. To je isto kao kada bi smo išli na letovanje, a neko nam uzeo torbu, pa je ne vrati, kaže za Press klub RSE Danica Popović, redovna profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

RSE: Da li su i vaši studenti ovih dana štrajkovali?

Popović: Nadam se da ima malo mojih studenata tamo, ali ako ih ima, šta mogu, sloboda je izražavanja. Ništa se sa njima ne slažem. Nema ničega besplatnog na ovome svetu, pa ni školstva. Od njih se traži samo da uče i da polažu. Ako Vlada popusti, mislim da će napraviti veliku grešku.

Ne verujem da sam baš omiljena, naročito posle ovakve izjave. Ne treba da kupujem bilo čije glasove, kao ni RSE. Koliko je RSE voljena, toliko sam i ja.

RSE: Dobit ćemo ekonomske diplomate. Između 326 prijavljenih kandidata, izabrano je 28 njih, kažu nestranačkih, koji bi trebali da nas promovišu u ekonomskom smislu u svetu, da privlače strane investitore i da omogućavaju što veću robnu razmenu, naš izvoz.

Popović: Mene je interesovalo kome je takva stvar mogla da padne na pamet. To nije uobičajen potez u diplomatskoj praksi. Čini mi se da je potpuno iluzoran i mislim da mogu da potpišem već sada da će efekat toga da bude nula, iz mnogo razloga, a ima i štetnih elemenata.

Najvažniji razlog zašto to danas uopšte više ne treba jeste što trguju firme, a ne država. Firme se lako povezuju preko Interneta, preko svojih kanala. Veoma mi je sumnjivo da će sada neko, ko ništa ne zna ni o kom poslovnom procesu u ambasadi, moći uspešno da povezuje privrednike. Danas postoje toliki WEB site-ovi i toliko informacija, da je verovatno dovoljno obučiti nekoga iz ambasade kako da pruži informaciju o tome. Mislim da bi to mogao bilo ko iz ambasade da radi, kao deo svog posla, gde su svi visokoobrazovani ljudi.

Stvar koja je štetna i o kojoj se već priča u diplomatskim krugovima je što to vodi ka konfederalizaciji ambasade. Sada će taj ekonomski ambasador biti u nadležnosti Mlađana Dinkića, Ministarstva za privredu, a ne Ministarstva za spoljne poslove, pa ambasada neće funkcionisati kao jedinstvena celina.

RSE: Pošto će to biti zemlje od regiona, pa do Japana, ili SAD-a, plate tih ambasadora, pa plate ljudima koji školuju tu decu, pa novac za reprezentaciju, to sve je preko milion evra godišnje. Da li smo mogli te pare pametnije da uložimo?

Popović: Apsolutno. Postavlja se pitanje kome je danas palo na pamet da u ovoj krizi na taj način troši milion dolara. Da li možda nema u ovoj zemlji nekog prioriteta? Čini mi se da su to neke političke usluge, ili da su to ljudi koji će sklapati aranžmane sa našom državom, dobijati proviziju i davati koji procenat partiji kojoj je blizak, mada oni kažu da nisu. Ne verujem tome i trebalo bi mi mnogo dokaza da u to poverujem, a to se danas ne dešava.

RSE: Možda su to ljudi koji bi bili otpušteni iz administracije, pa će biti samo prebačeni?

Popović:
Sigurno da je tako, ali mora da bude poslušan.

Štimovanja na završnim računima


RSE: Da li mi imamo šta da izvezemo? Kada bi sve jabuke i poljoprivredne proizvode koje izvozimo, izvezli u Rusiju, ne bi mogli njima da nahranimo ni Moskvu.

Popović: Imamo, obzirom na našu veličinu i na našu zaradu. Jedan od velikih hitova u poljoprivredi je ukrasno šiblje od šipka, koje se izvozi. To je ogroman posao i ogromna zarada za te poljoprivrednike. Manje je važno koliko je tog ukrasnog bilja u odnosu na svetsko ukrasno bilje. To zavisi od toga koliko mi imamo obradivih površina. Ako neko hoće da zaradi u izvozu, to može, ali to traži napor, hrabrost i mnogo rada. Te tri stvari kada spojimo, onda četvrta dođe sama.

RSE: Naši ambasadori ekonomisti trebali bi da animiraju strane investitore da kod nas investiraju. Da li će neko sa strane da investira, zavisi od političkog, pravnog i ekonomskog miljea, od atmosfere koja je stimulativna za njih, ili nije.
Investitori neće da dođu u zemlju u kojoj ne radi Zakon o stečaju. Ko god njima uzme naplatu, i ne izvrši je, ne mogu mu ništa.

Popović: Naravno. Kako biramo gde ćemo na letovanje u inostranstvo? Biramo zemlju za koju znamo da ništa ne može da nam se desi, niko da nas pokrade i da nam uradi nešto loše. Onda dolazi na red to ko mi daje koje povlastice i stvari koje mi se sviđaju. Tako i oni. Neće da dođu u zemlju u kojoj ne radi Zakon o stečaju. Ko god njima uzme naplatu, i ne izvrši je, ne mogu mu ništa. Ulaze u užasno rizičan ambijent. To je isto kao kada bi smo išli na letovanje, a neko nam uzeo torbu, pa je ne vrati. To je problem Srbije. Koji ambasador, iz koje turističke zemlje, može da me ubedi da idem tamo kada kradu tašne. Niti jedan. Zaista treba srediti stanje u zemlji. Prepoznat ću kroz interes i iz oglasa da li je baš to ta zemlja gde hoću da idem. Ne radi se obrnuto. Kako ćeš fascinirati nekoga koji zna o Srbiji 10 puta više, a koji radi u Filip Morisu? Niti jedan ambasador nije mađioničar, niti hipnotizer. Taj put je pogrešan.

RSE: Kako je Inđija uspela da privuče investicije?

Popović: Prvo su besplatno ustupili zemlju i dali im sve moguće ustupke.

RSE: I Zastava je dala besplatno zemlju?

Popović: Da, ali Zastava nije mala privreda, već investor povezan s državom. Ljudi dođu, otvore to što hoće, rade, a oni im daju poreske olakšice. I Čačak i okolina i Inđije su dva endemska punkta u Srbiji gde uspevaju strani investitori. Na ostalim površinama se ne primaju.

Verovatno tu ima i nekog mita. U ostalim gradovima možda ima nekih problema koji nisu zapisani, ali ko god tamo krene, verovatno se sa njima sudari, pa tamo više ne odlazi.

RSE: Ovih dana je aktuelna tema oko NIS-a. Osam milijardi dinara je napravljen gubitak prošle godine. Imamo li mi neke revizorske komisije? To je javno preduzeće. Kako to tumačite?

Popović: Do tih osam milijardi se može doći tako što pomnožite ukupan prihod sa jednom decimalom manje ili više. To su razna štimovanja na završnim računima. Ko god je radio bilanse i računovodstvo, zna da rezultat može da bude i plus i minus, sa malim korekcijama, bez lažiranja, naročito ako je firma sa velikim prometom. Zato takve priče ne treba prihvatiti baš zdravo za gotovo. Ne znamo čije interese prikazuju. Gdje je tu zaista istina, mogla bi neka nezavisna revizorska komisija da pokaže, mogla bi da da nešto u šta možemo verovati. Sve ostalo, mislim da je propaganda.

RSE: Još uvek nije sigurno da li će to nas koštati kao državu ili ne?

Popović: Naravno. Onda će to da budu politički razgovori na visokom nivou, pogađanja, pregovori. Sve je na prodaju, sve ima cenu. To tako ide svuda.


Iznuđena stvar


RSE: Dobili smo besplatne akcije, a tu su i NIS-ovi papiri. Sada se govori o nečemu što treba da nam se isplati u vezi sa tim da svako u zemlji treba da dobije po 1.600 dinara. Razumete li šta je to?

Popović: To je bila priča kako su mačak i lisac, nas koji smo Pinokio, ubedili da postoji besplatno zlato. Dali smo im to naše, oni su ga zakopali, a zlato će sada da raste. Ceo narod je poverovao. Ja sam fascinirana. Sada ceo narod, kao Pinokio, nalazi se na toj livadi i pazi - zlato ne raste. Što niste čitali bajke! Nikada toga neće ni biti, tako da će zbog tih 1.600 mnogo penzionera, invalida, bolesnika ostati bez para jer su to budžetske pare, da bi oni, koji su uplatili akcije, dobili pare. To što dobijete su nečije tuđe pare. To je cela priča. A zašto je narod poverovao? Voli da bude Pinokio.

RSE: Zadužujemo se, ne da bi razvijali državu, nego da bi pojeli to što pozajmimo. To sve ode u potrošnju. Imate dobro mišljenje o našem premijeru. Ima ministara koji znaju posao. Kako nam se to dešava?

Popović:
To trenutno mora da se dešava, ne samo u Srbiji, već u celom svetu. Ako je naišla ovolika kriza, ne možemo da držimo privrednu aktivnost kolika je bila, ni porezi ne mogu da budu koliki su bili. Onda neminovno upadamo u deficit. Ako upadnemo u deficit, onda ode kurs, koji će da devalvira, i privreda počinje da se trese.

Sada, ono što može da se uradi kao prva pomoć, jeste da se smiri taj kurs odozgo. To radi i naša Vlada - zadužuje se kod MMF-a za stabilizaciju kursa. To bih i ja uradila da sam na njihovom mestu. Nema načina da uradimo drugačije. Postoje mere koje Vlada nije uradila. Nisu prihodnu stranu ni malo reformisali. U ovom trenutku ne znam koji bi ekonomski stručnjak dao drugačiju meru i potpisao je.

RSE: Govorilo se donedavno da će se smanjiti državni aparat na lokalnom nivou i na nivou republike, ali kao da je utihnula da priča. Ko će imati smelosti da otpušta ljude i da računa da će ponovo biti izabran na neku političku funkciju?

Popović:
To je iznuđena stvar. Čini mi se da je razvojni deo Vlade predložio silno otpuštanje, a Mlađan Dinkić još u januaru je najavio ta otpuštanja. Čini mi se da ta mera nije realna i da neće biti izvršena. Zašto volimo takve naslove, iza kojih ništa ne stoji, zaista ne znam.


Umela bih - ali niko neće


RSE: Vaš muž, Boris Begović, je profesor na Pravnom fakultetu. On je izdao knjigu u dva dela koja se odnosi na korupciju. Ništa se ne dešava - i dalje smo korumpirano društvo.

Popović:
Poenta te velike knjige, gde je prvi deo teorijski, a drugi praktični, jeste da nikada nećete iskoreniti korupciju ukoliko nemate kredibilno telo koje se time bavi, u koje narod ima puno poverenje i ukoliko kazne ne budu velike i brze.

Mi smo imali nekih mafija - profesorsku, drumsku, lekarsku. Da li se ikada tu išta desilo, da li je iko osuđen? Kada se tako vode stvari, da sam korumpirana osoba, ne bih se uopšte plašila vlasti. Cela priča - dajte im velike plate - je nedovoljna. Koliko god da je plata velika, ukoliko mogu da je utrostručim korupcijom, onda ću to raditi. Tek kada bi me stavili na stub srama što to radim, prestaću. Dokle god toga ne bude bilo, džaba knjiga, ostalo je samo na polici u našoj biblioteci.

RSE: Taj stub srama vrlo često vidimo i u medijima, kada su u pitanju profesori ili lekari, ali one velike korupcije, kada su u pitanju javne nabavke ili veliki potezi, nisu nikada procurele.
Imamo veliki problem u javnim nabavkama što se skoro pouzdano zna da se političke partije tu ugrađuju i iz toga finansiraju svoje partijske aktivnosti.

Popović:
To neće ni da procuri, ali su bitne sve te stvari. Ovo gore se sređuje u četiri oka i tu za sada imamo veliki problem u javnim nabavkama što se skoro pouzdano zna da se političke partije tu ugrađuju i iz toga finansiraju svoje partijske aktivnosti. Dokle god partijske finansije ne sredite, taj problem nećete prestati. Možete da stavite koga kod hoćete na stub srama, ali odstraniti samo jednoga, recimo zbog velike plate, mada svi ostali imaju velike plate, je besmislena stvar. Nama su potrebne presude i novinski naslovi - osuđen za korupciju i zabranjeno je time se baviti. To deluje, a sve drugo je skoro bez ikakvog efekta.

RSE: Važite za vrlo uglednu i uspešnu ekonomistkinju. Ako bi vam sada neko ponudio ministarsko mesto, da li bi ste ga prihvatili, ili ne?

Popović:
Mene neće, ali prihvatila bih mesto na kojem mogu nešto da promenim. To je uradio Lajoš Bokroš u Mađarskoj, došao je za ministra finansija i za šest meseci privatizovao i gasne kompanije i elektro-kompanije, sproveo celokupan proces. Kada je video da je uradio sve što je trebalo, povukao se i otišao. Ja bih htela tako nešto da uradim i umela bih, ali to niko neće. Zato se ne nadajte takvom ishodu.

Na fakultetu radimo video igre kako se to radi. Obučim studente i onda im zapretim da ako ih vidim sutra na televiziji da rade pogrešno, iščupaću im uši. Mi se spremamo, pa će nešto možda i biti.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG