Dostupni linkovi

Stefanović: Ušli smo u dijalog otvoreno i s fleksibilnošću


Borislav Stefanović
Beograd je u procesu dijaloga tretiran potpuno ravnopravno, percepcija o nama nije na bilo koji način negativna, ne postoje bilo kakva uslovljavanja ili ucene, i postoji svest da bez našeg konstruktivnog pristupa problem ne može i neće biti rešen, kaže u intervjuu za RSE Borislav Stefanović politički direktor ministarstva inostranih poslova Srbije i pregovaračkog tima Srbije u dijalogu Beograda i Prištine.

RSE: Gospodine Stefanoviću, možete li ukratko da nam kažete saldo dosadašnjeg dijaloga Beograd – Priština, i u kojim oblastima očekujete u najskorije vreme postizanje uspeha, možda i nekakvih ugovora?

Stefanović: Prvo odmah da kažem da nikakvih ugovora neće biti, niti potpisanih sporazuma, već ćemo stvari koje dogovorimo odmah implementirati odgovarajućim odlukama dve Vlade, tako da u tom smislu će se ovi pregovori i dalje kretati. Mi smo otvorili neka vrlo značajna pitanja koja opterećuju građane na Kosovu i Metohiji. Da podsetim, to su pitanja katastra, matičnih knjiga, pitanje carinskog pečata, predsedavanja CEFT-om, elektroenergetskim snabdevanjem, pitanje telekomunikacija i pitanje slobode kretanja u kojem su sadržane stvari koje se tiču ličnih karti, registarskih tablica, putnih isprava i osiguranja za vozila.

To su stvari o kojima smo do sada razgovarali i koje su bile teme. U svim ovim temama smo postigli određeni napredak, kod nekih izrazit, kod nekih minimalan, ali ono što je važno je da se kaže da ovaj proces ima svoju dinamiku, da je ona pozitivna, da se krećemo ka novim i kreativnim rešenjima koja će omogućiti da se odblokira procesa na Kosovu i Metohiji i omogućavanje ljudima da imaju normalan život u skladu sa evropskim principima i evropskim integracijama. Najdalje mi se čini da smo došli po pitanju katastra i matičnih knjiga i tu očekujem da u sledećoj rundi može doći do približavanja i eventualnog zaključenja ove dve teme. Najviše problema, očekivano, ima oko pitanja carinskog pečata, ali na naše iznenađenje i oko pitanja telekomunikacija i snabdevanja električnom energijom.

RSE: Koja pitanja će po Vašem mišljenju biti „najtvrđi orah” i kada ta pitanja mogu doći na dnevni red razgovora?
Najteža pitanja su carinski pečat, telekomunikacije i električna energija.

Stefanović: Sva ona pitanja oko kojih Priština insistira na svom statusnom viđenju su „tvrd orah”. To znači otprilike, da oni koji su se najviše pozivali da ne žele da pričaju o statusu, često status stavljaju u prvi plan i time onemogućavaju da dođemo do konkretnih rešenja. Ali da budem potpuno precizan, najteža su upravo ova pitanja koja sam spomenuo a to je carinski pečat, telekomunikacije i električna energija. Mi smo ponudili nova, kreativna, vrlo fleksibilna rešenja u skladu sa evropskom praksom po svim ovim temama i naravno da očekujemo da dalje razrađujemo te predloge i da dođemo do rešenja.

RSE: Priština je pre nekoliko dana progovorila reč - dve o pitanju imovine preduzeća na Kosovu, najavivši da će tražiti imovinu kosovskih preduzeća u državama koje su nastale na prostoru bivše Jugoslavije. Međutim, ministar Bogdanović je odgovorio da to ne dolazi u obzir jer Kosovo nije sukcesor bivše Jugoslavije, pošto nije bila republika nego pokrajina, i da zbog toga nema pravo na potraživanje imovine. Kad očekujete da će pitanje imovine doći na dnevni red? Hoće li uopšte biti u agendi vaših razgovora?
Sud u Mitrovici

Stefanović: Siguran sam da će biti, samim time što postoji puno nerešenih odnosa, potraživanja, dugovanja i to se pre svega i jedino odnose na stvari koje se tiču imovine preduzeća i imovine građana i Srpske pravoslavne crkve. Ne može biti govora o sukcesiji. Mislim da je to ministar Bogdanović detaljno objasnio, ali naravno da smo spremni da pričamo o stvarima koja opterećuju preduzeća i njihovo normalno funkcionisanje.

RSE: Kad je u pitanju sever Kosova hoće li se to naći kao jedna od posebnih tema u toku dijaloga, i nekakvo kreativnije rešenje za sever Kosova koje je svojevremeno najavljivala čak i vlast u Prištini?

Stefanović: Mi smo, naravno, raspoloženi da pričamo o severu Kosova, ali kao jednoj jedinstvenoj temi. Nismo spremni za fragmentizaciju ovog pitanja. Dakle, mi nismo spremni da pravimo parcijalna rešenja za Sud u Kosovskoj Mitrovici i pitanje naplate tzv. carina na severu Kosova. Ono što smo spremni je da rešimo na jedinstveni, generičan, način pitanje severa Kosova.

Za sada ne postoji spremnost prištinske strane o tome da priča, ali kao što sam rekao sva ta teška pitanja koja ulaze u suštinu regulisanja odnose Beograda i Prištine, našeg istorijskog pomirenja, će svakako doći na dnevni red, jer bez toga mi nećemo tu bravu moći da otključamo zajednički, ni mi ni Priština.

Potvrđujemo da smo konstruktivan partner

RSE: Izjavili ste da se tim Beograda u razgovoru sa Prištinom drži Ustava i skupštinskih rezolucija i da u skladu sa njima ni na koji način ne priznaje nezavisnost Kosova. Međutim, par dana ranije ste rekli da se Beograd neće protiviti otvaranju razgovora o podeli Kosova. Kako mirite te dve izjave?

Stefanović: Zbog toga što je otvaranje razgovora jedan evropski i civilizacijski princip koji podrazumeva da o svemu može da se priča. Mi možemo da razgovaramo i da čujemo kakvi su stavovi druge strane i nadamo se nekoj konkretnoj ponudi i rešenju. I mi smo o tome spremni da razgovaramo.

Naravno da je Ustav tu vrlo jasan i mi zadržavamo potpuno pravo i obavezu da se držimo Ustava Srbije, ali to ne znači da mi ne možemo doći do nečega oko čega se zajednički složimo. To je stvar kompromisa i ako se kompromis postigne ne postoji mogućnost da bilo ko drugi sa strane takvo nešto negira. Prema tome, mislim da je ta izjava bila potpuno normalna, prirodna i rekao bih ponovljena nekoliko puta pre. Međutim sad je dobila na nekoj svojoj aktuelnosti i čini mi se nepotrebnoj nervozi u Prištini zato što je i njima jasno da celokupno regulisanje odnosa Beograda i Prištine neće biti moguće bez regulisanja pitanja severa, kao što im je jasno da pitanje njihovog viđenja statusa neće biti nikada zaokruženo bez dogovora sa Beogradom.

RSE: Kažete da je pominjanje da se Beograd ne bi protivio otvaranju razgovora o podeli Kosova izazvalo nervozu na Kosovu, međutim, izgleda da je izazvalo i nervozu i u Skupštini Srbije jer ste imali poslaničko pitanje ko je ovlastio srpski pregovarački tim da može da pregovara o podeli Kosova i u Parlamentu ste rekli da skupštinska rezolucija o Kosovu daje dovoljno prostora za to. Možda bi bilo poželjno eksplicirati malo našim slušaocima i čitaocima na koji način i kako to skupštinska rezolucija, i konačno Ustav Srbije, daju prostor za razgovor o podeli Kosova.

Stefanović: Mi funkcionišemo na osnovu platforme Vlade Srbije i odluke Vlade o formiranju pregovaračkog tima. Ta platforma je napravljena tako da su u njoj sadržani svi principi i neophodni elementi koji se tiču Ustava i skupštinskih rezolucija i tu nema nikakve nedoumice. Poslednja skupštinska rezolucija koja je usvojena daje dovoljno prostora da se razgovara o svemu.

Druga je stvar, rešenja koja bi se postigla naravno da moraju dobiti verifikaciju odgovarajućih državnih organa i naravno da niko od toga ne beži. Jednostavno, sve što dogovorite i sve što ima svoju krajnju formu mora dobiti verifikaciju, što od Vlade, što od Parlamenta Republike Srbije. Tako da tu nema nikakvih nedoumica. Ono što smo mi rekli, i ponoviću još jednom, mi smo ovlašćeni odlukom Vlade, držimo se Ustava, i poslednja skupštinska rezolucija nas je ovlastila da uđemo u proces pregovora sa Prištinom i dala nam je, čini mi se, dovoljno prostora da nijedna tema za nas nije tabu pa tako ni ova.

Prema tome, mi smo još jednom pokazali da za svaku od tema imamo pripremljeno već nekoliko ponuda, nekoliko rešenja, i da su ta rešenja fleksibilna, kreativna i u skladu sa evropskim principima i u krajnjem slučaju dovode do trajnog mira i omogućavanja nesmetanog procesa evropskih integracija, što jeste naš strateški interes.

RSE: Da se na trenutak nađemo na terenu hipotetičkog – počnu razgovori o podeli Kosova i Priština prihvati neki modalitet te podele. I šta onda nastupa ako naš Ustav kaže da je Kosovo deo Srbije i da Srbija mora štiti teritorijalni integritet, celovitost itd.?

Stefanović: Ne bih želeo da pričam o hipotetičkoj formi, ali u svakom slučaju sve ono što se dve strane dogovore i što postignu kompromisom da je nešto tema dijaloga to može, po nama, o tome da se razgovara. Kada bi došli do određenih rezultata o trajnom regulisanju odnosa Beograda i Prištine, to bi moralo da dobije, kao što sam to već rekao, verifikaciju Parlamenta ili nekog drugog glasa naroda koji bi potvrdio izmene koje zadiru u suštinu našeg i pravnog i ustavnog uređenja.

RSE: Državni sekretar Oliver Ivanović je nakon te Vaše izjave da je moguće da se otvori prostor o podeli Kosova upozorio da bi eventualna podela Kosova mogla osokoliti nekog da taj recept prepiše za neke druge delove Srbije, poput Sandžaka, ili čak druge delove Balkana poput npr. Republiku Srpske, što bi značilo, kako on kaže, da bi se time otvorile sve one priče koje se trudimo da zatvorimo svih ovih godina. A nisu ni svi Srbi na Kosovu, čak čini mi se ni oni sa severa, a kamoli oni sa juga, za otvaranje priče o podeli Kosova, kao što ste mogli pročitati.

Stefanović: Normalno je da u jednom demokratskom društvu postoje različita viđenja i ne plediramo mi da imamo pravo na apsolutnu istinu. Međutim, što se tiče Kosova, mi smo već decenijama u jednom ćorsokaku i neophodno je pronaći mogućnost da nađemo prave modalitete koji će sačuvati naš nacionalni interes, sačuvati naš suverenitet, a naći i rešenje za probleme koje ljude tište na Kosovu.

I gospodin Ivanović ima pravo na svoje mišljenje, ali to ne znači da neko rešenje koje bi se napravilo ne bi imalo svoje jasne specifičnosti i koje mora imati jasan odraz u pravnom sistemu i međunarodnim pravilima.

Ono što je sigurno, moram da kažem, da mi nismo na poziciji da se zalažemo za jedno rešenje ekskluzivno, što bi moglo da se zaključi iz tog komentara. Mi smo samo rekli da za nas nema tabu teme i da hoćemo o svemu da razgovaramo. To nam daje jedan vrlo širok prostor, potvrđujemo da smo vrlo konstruktivan partner u ovom dijalogu i, ako hoćete, potvrđujemo i viđenje Evropske unije da smo ušli u ovaj proces sa jednom izuzetno novom otvorenošću i fleksibilnošću.

Opipljiv rezultat moguć do oktobra


RSE: Da, ali upravo su Evropska unija kao i američki medijatori i gospodin Cantryman kao najviši predstavnik američke administracije u ovom poslu pregovora Prištine i Beograda izjavili da su obema stranama jasno stavili do znanja da ne dolazi u obzir razgovor o podeli Kosova ili teritorijalnoj razmeni ili takvim nekim aranžmanima.

Borislav Stefanović sa šeficom pregovaračkog tima iz Prištine Editom Tahiri na pregovorima u Briselu, mart 2011.
Stefanović:
Ja bih ipak hteo da budem precizniji. SAD su jasno više puta javno stavile do znanja da je njihov stav da neće biti razgovora o podeli Kosova i da oni to neće da podrže, ali to je stav SAD-a. EU je na stavu u suštini da je ovaj dijalog tako koncipiran da dve strane formulišu teme za pregovore.

Znači, mi smo gospodari ovog procesa i u tom smislu ono što se mi dogovorimo ne vidim kako bi to moglo da bude štetno po interese bilo koga drugog. Ja sam siguran da ćemo na kraju posle svih nerazumevanja i problema rešiti konkretne probleme koji pritiskaju naše građane i da ćemo doći do rešenja koja će trajno ovaj problem rešiti. Znate, treba malo vremena i razmišljanja o tome kako izaći iz ove situacije, a siguran sam da oni shvataju da iz ove situacije ne može da se izađe ako nemamo kompromisa.

RSE: Šta Vi mislite, ne samo kao šef srpskog pregovaračkog tima, o tome da je priča o eventualnim rešenjima, pa i tog tipa dogovora predstavnika Srba i kosovskih Albanaca o svim mogućim aranžmanima koji uključuje i razgovor o podeli Kosova, zakasnela priča?

Stefanović: Ja ću Vas podsetiti da smo mi imali nekoliko runda pregovora sa Prištinom. Od Rambujea, do Badena preko Beča i da u suštini ti pregovori nisu dali rezultat baš iz razloga što su kosovski Albanci samo čekali da prođe vreme da jednostrano proglase nezavisnost. Ja mislim da smo mi kao država i Vlada činili sve da uradimo u pravom momentu i u tom smislu su i naši prethodni pregovarači uložili zaista mnogo truda i ličnog integriteta u procesu koji su bili ranije. Naknadna pamet često ne može da pomogne.

Mi smo sada u jednoj situaciji kada imamo jedinstvenu priliku da je Beograd tretiran potpuno ravnopravno, da percepcija o nama nije na bilo koji način negativna, da ne postoje bilo kakva uslovljavanja ili ucene, i da postoji svest da bez našeg konstruktivnog pristupa ovaj problem ne može i neće biti rešen.

Prema tome, treba iskoristiti taj novi kvalitet koji postoji i treba kroz takav odnos doći do jasnih rešenja koja će koincidirati sa realnošću. Znate, vi imate dve paralelne realnosti na Kosovu i Metohiji. Vi imate dve grupe problema koji postoje i prosto ponavljanje rečenice da o nečemu ne može da se priča, neće rešiti te probleme. I ja sam siguran da ćemo se mi na kraju vratiti na poziciju da ih moramo rešiti zajednički.

RSE: Kako reagujete na izjavu ambasadora Francuske u Prištini, Žana Fransoa Fitua, koji je rekao da je došlo vreme da se okonča nadgledana nezavisnost Kosova i da institucije na Kosovu treba da preuzmu puni suverenitet. Rekao je da što brže bude okončana nadgledana nezavisnost to bolje, i da taj proces okončanja angažmana nadgledane nezavisnosti Kosova treba odmah da počne.

Stefanović: Ta izjava francuskog diplomate nije baš pozitivna, a pogotovo on, koji živi tamo, zna šta bi se dogodilo kada bi se u punom smislu prepustilo nekome da sprovodi političku i izvršnu vlast. Na Kosovu i Metohiji je situacija i dalje vrlo osetljiva i uvek postoji mogućnost da ona bude zapaljiva i da se dešavaju sukobi i problemi i ni u kom slučaju ne smatramo da tako nešto može biti moguće bez obzira na percepciju zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova. Svi koji žive na Kosovu znaju da je situacija daleko od stabilne i da su daleko, i na našu žalost, od stepena zrelosti i političke i ekonomske koje bi omogućile normalne političke tokove. Ako imate jedan entitet u kojem se organi vlasti biraju na način na koji se biraju, ako imate izuzetnu političku fragmentizaciju, ako imate nevladin sektor koji nema spremnost da zađe u sve sfere koje se tiču pitanja ratnih zločina, pitanja nestalih, onda imate problem oko toga, poučeni skorašnjim iskustvima iz našeg regiona, nisam siguran da bi to bilo pametno.

RSE: Kako onda tumačite tu izjavu datu u ovom trenutku dok traje dijalog Beograd – Priština?

Privredna situacija je vrlo loša, infrastruktura je u užasnom stanju, a što je najgore, politička stabilnost se jako teško postiže.
Stefanović:
Ta izjava je pretpostavljam u funkciji hrabrenja privremenih institucija u Prištini, da je percepcija o njima potpuno pozitivna i da u suštini oni rade dobar posao. Ja to potpuno razumem jer politički milje u Prištini je izuzetno nabijen nervozom i nestabilnošću. Mi u tom smislu ne treba ništa da učinimo da to poremetimo, niti ćemo bilo šta praviti da poremetimo stabilnost i mir na Kosovu i Metohiji. To je naša jasno izražena volja.

Međutim realnost i ono što potvrđuju i strani mediji i ljudi koji žive na samom Kosovu i Metohiji, pre svega Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji, da je nažalost situacija daleko od idealne. Privredna situacija je vrlo loša, infrastruktura je u užasnom stanju, a što je najgore, politička stabilnost se jako teško postiže.

RSE: EU u kontekstu očekivanja da Srbija dobije status kandidata do kraja godine očekuje, i to u Briselu ne skrivaju mnogo, izvestan uspeh u razgovorima Beograd – Priština. Dakle, u kontekstu popravljanja regionalne saradnje itd. Znate li može li se do oktobra meseca postići nekakav opipljiv rezultat?

Stefanović:
Ja sam siguran da može i siguran sam također da proces evropskih integracija nije direktno povezan sa procesom dijaloga sa Prištinom, samim tim što smo svesni da što budemo uspešniji u ovom procesu to će biti dobro, pre svega za nas i naše građane. A proces evropskih integracija ide svojim tokom i mi ćemo učiniti sve zbog nas samih i zbog samog regiona, da tu budemo što uspešniji, i ja sam u tom smislu optimista i siguran sam da do kraja godine možemo uspešno rešiti neka od otvorenih pitanja koja smo počeli do sada jer ćemo tada u relaksiranijoj atmosferi moći da uđemo u proces regulisanja na trajni način odnosa Beograda i Prištine.

Pogledajte komentare (4)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG