Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Živanović: Prosveta je zamorče države


Živanović: Prosveta je na rubu egzistencije
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:04:48 0:00

Predlogom Ministarstva uprave i lokalne samouprave da se prosvetni radnici stave u osmi platni razred, krunisana je decenijska nepravda prema prosveti, kaže u Intervjuu nedelje Radija Slobodna Evropa (RSE) Tomislav Živanović, predsednik granskog sindikata prosvetnih radnika "Nezavisnost".

Ovaj sindikat je zajedno sa još tri reprezentativna sindikata (Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikat prosvete Srbije i Sindikat radnika u prosveti Srbije) najavio da će od ponedeljka 24. septembra u više od 1.000 škola biti skraćena nastava, zahtevajući od Vlade Srbije da prosvetare svrsta u prvi platni razred devete grupe.

Sa Tomislavom Živanovićem razgovarali smo o razlozima za štrajk, o tome koliko resorno Ministarstvo prosvete ima sluha za argumente sindikata, kao i o položaju prosvetnih radnika u Srbiji.

RSE: Od ponedeljka, 24. septembra, nastava u školama širom Srbije biće skraćena na 30 minuta. U čemu je srž nesporazuma između četiri sindikata prosvete, sa jedne strane, i Vlade sa druge?

Živanović: Osnovni nesporazum jeste da mi tražimo da svi koji rade u obrazovanju i imaju sedmi stepen po važećem pravilniku o stručnoj spremi i sistematizaciji budu u devetoj platnoj grupi. To je vrlo važno iz više razloga. Bolja je startna pozicija i sistem napredovanja, odnosno procenti između platnih razreda, su nešto veći. To bi podstaklo prosvetne radnike, jer nije isto imati jedan do dva procenta, kao što je to u osmoj grupi. Mi smo već pola potrošili u sistemu napredovanja, za kvalitetan rad, napredovanje od sedam posto iz platnog razreda u platni razred u toj grupi. Zahtevamo da u 9.1 platnoj grupi budu svi koji su sa sedmim stepenom ili master diplomom.

Ministarstvo je trenutno uvelo razredne starešine, ali to nije dovoljno jer je razredni starešina danas razredni starešina, a sledeće godine možda i nije, čak možda na polugodištu se može desiti da nekome direktor oduzme razredno starešinstvo. U tom slučaju on pada u osmu grupu. Nije logično i nije normalno da oni idu čas u osmu, čas u devetu grupu. Treba koeficijenti da se razlikuju u prvom platnom razredu, u zavisnosti od toga da li je razredni starešina ili nije.

RSE: Razlika između osme grupe – treći razred i devete grupe – prvi razred je oko 290 dinara (2,5 evra). Sa materijalne tačke gledišta, to je više nego zanemarljivo.

Živanović: Razlika je 286 dinara ili bruto 467 za prosvetnog radnika. Taj iznos je mnogo niži za one koji imaju do minimalca, do 15.000 dinara koji se trenutno ne oporezuje. To je još niže, kada se radi o bruto. Taj prostor je mnogo manji.

Sindikati su dali jedan dobar predlog Ministarstvu: ne traže povećanje procenata. Omogućite nam da imamo koeficijent veći za 0,02. Trenutno je za nastavnika predmetne nastave 3,84, a ovde bi imali 3,86. Razlika je mala, ali je startna pozicija drugačija i napredovanje je drugačije.

RSE: Ako materijalna razlika nije toliko velika, zbog čega je prosvetarima bitno da budu u devetoj grupi?

Živanović: Ako krenemo u 8.3, mi smo već potrošili pola mogućnosti za napredovanje, povećanje kroz platne razlike. U celoj grupi možete da napredujete ukupno 20 procenata. Ako smo mi sada na 8.3, u ovoj potrošnji orijentaciono devet ili 10 posto, ili možda sedam posto, mi imamo manji procenat za napredovanje. Ako krenemo u devetu grupu na početku, mi imamo 20 posto za napredovanje i na taj način neko ko je pred penzijom će praktično biti u situaciji da ima daleko veću platu nego početnik. Početnik treba da radi i da se dokazuje, da prođe kroz sve etape.

To što ministar priča da mogu da dostignu čak jedanaestu i dvanaestu grupu, nije tako. Grupa 11 je predviđena za direktore, mada ni to nije tačno, jer je ta grupa, po zakonu i pravilniku koji je predviđen po katalogu za napredovanje, za izuzetno visoko stručne kadrove. To su uglavnom specijalisti lekari, a ne direktori.

Ne možete ubediti nas da direktor treba da ima veću platu 46 posto u odnosu na profesora. Nije normalno, jer to nije ni tako visok nivo stručnosti. Možda za škole koje su izuzetno velike i direktore koji su izuzetno dobro ocenjeni, da imaju 30 posto veću platu. Sve preko toga je neprihvatljivo. To je kupovina poslušnika, miljenika ministra ili možda neke političke oligarhije.

Protest prosvetara: Hitno plate veće 25 odsto
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:27 0:00

RSE: Kako ste vi razumeli kao poruku države to što je prosvetne radnike stavila u osmu grupu?

Živanović: Imajući u vidu da su sve nosioce delatnosti stavili u devetu grupu, a prosvetu u osmu, poruka je bila potpuno jasna. Odnos države i vlasti pokazuje da je decenijski prosveta na rubu egzistencije, da je prosveta marginalizovana, da je ona nebitna. Izgleda su obrazovani ljudi u ovoj zemlji nebitni, nepotrebni, nekorisni, nekvalitetni, a čim odu van ove zemlje su izuzetno prihvaćeni i kao kadrovi korisni za sve druge države i za sva druga društva, osim za srpsko.

RSE: Na osnovu čega se napreduje u nekoj platnoj grupi? Koji su kriterijumi?

Živanović: Ništa se ne zna. Predviđeno je da se formiraju timovi za procenu kvaliteta prosvetnih radnika. U školi se biraju po direktivi direktora. On može da posmatra odnos nastavnika prema detetu i deci. On van toga ne može.

To može biti lokalna uprava ili privreda, ali šta ako se ja kao nastavnik politički ne slažem sa predstavnikom lokalne uprave? Nema šanse da dobijem pozitivnu ocenu. Tu je problem.

Kada se radi o srednjim i stručnim školama, privreda ima smisla. Međutim, oni ne bi trebao da ocenjuje profesora. Oni treba da ocenjuje školu i treba da ocenjuju kadar koji izlazi iz te škole, a ne profesora.

RSE: Koji bi onda bio predlog sindikata u slučaju evaluacije rada?

Živanović: Za početak, hajde da prosvetari uđu u devetu grupu. Što se procene za napredovanje tiče, neka to budu godine radnog staža. To je vrlo važna stvar. Krenimo onda da razrađujemo, da vidimo šta je objektivno. Ne možete ad hok da pričate o kvalitetu, kada ništa nemate. Mi možemo o kvalitetu da damo neke principe, pa da vidimo šta bi moglo.

To ne može odmah i to ne može brzo. Pa da pustimo pilot program u par škola, da vidimo kako to izgleda. Da vidimo neke nedostatke jer sugerisaće i zaposleni i direktori i učenici i roditelji. To ne može odmah. Napustićemo kvalitet, jer za neku godinu nećemo imati dovoljno prosvetnih radnika u mnogim predmetima. Već imamo problem sa matematikom, fizikom, informatikom i nekim jezicima, jer nema profesora.

RSE: Zbog čega?

Živanović: Apsurdno je da date mladom čoveku, matematičaru, da radi i primite ga kao privremeni i povremeni poslovi. Pa to nije normalno. Mi matematičara nemamo.

RSE: Da se vratimo na vaše zahteve. Imali ste sastanke sa predstavnicima Ministarstva prosvete i Ministarstva uprave i lokalne samouprave. Koliko su oni bili otvoreni da čuju vaše zamerke? Da li su vam dali neko objašnjenje za odluku da se prosvetari nađu u osmoj platnoj grupi?

Živanović: Oni nisu imali nikakvo objašnjenje, osim toga što su konkretno izvršili preračunavanje sadašnjeg stanja i oni ga kao takvog krunisali. Nepravda koja traje decenijama prema prosveti je sada ponovo krunisana. To je problem. Nisu se udubili, niti žele ikakvo poboljšanje materijalnog položaja prosvetnih radnika. To je samo na papiru. Kada počne neki štrajk ili kada su izbori, oni pričaju o tome, inače, čim to prođe postajemo nebitni, kao i masa građana u ovoj zemlji.

Ne možete me ubediti da ne možete da izvršite drugačiju preraspodelu u okviru sistema. Ministar priča o sindikalizmu. Zašto se on zalaže za sindikalizam? Ne može da nađe predstavnike sindikata, da pregovara u toku leta. Nije tačno. Mi smo bili tu, čekali smo, ali njegov poziv nije dolazio, ili je došao samo dva puta za sve vreme leta, što je bilo krajnje nekorektno.

U isto vreme imate situaciju da su u taj sistem upakovali javne službe. U javne službe, pored prosvete, zdravstvo i socijalnu zaštitu, kulturu, sport, turizam i nešto od toga, što je praktično pravljenje u okviru budžetskih korisnika ponovo separatisanje. Gde su tu i ostali budžetski korisnici, poput vojske, policije, pravosuđa, lokalne i državne uprave? Nema ih. Nama će udeliti neki koeficijent, kada budu njima raspoređivali karte, a te karte mogu biti veće. Zašto nisu odredili sve budžetske korisnike i da u okviru svih tih budžetskih korisnika bude tako?

Ne treba da nas porede sa zdravstvom, jer prosveta nigde u svetu nije plaćena bolje od zdravstva. To je logično i normalno. Oni su iskarikirali francuski model. On je takav da su u istoj grupi prosvetni radnici i početni zdravstveni. To znači da profesor pred penziju dođe do lekara opšte prakse.

Protestna šetnja prosvetnih radnika, Beograd, avgust 2018.
Protestna šetnja prosvetnih radnika, Beograd, avgust 2018.

RSE: Vaše zahteve ministar prosvete, Mladen Šarčević, nedavno je okarakterisao kao uravnilovku, dakle kao sistem podjednake raspodele dobara, bez obzira na kvalitet i kvantitet obavljenog posla. Kako ste razumeli ove reči resornog ministra?

Živanović: Ministar misli da uravnilovku treba smanjiti. Najbolje je da on uvodi uravnilovku na mnogo nižem nivou. Daj da razrađujemo sistem uvođenja kvaliteta. Ovo što on radi jeste kao da prosveta nije bila pre njega, a od njega počinje da se razvija prosveta. Prosveta je bila pre njega, i on je radio u prosveti, pa je otišao u privatni biznis. Zašto ste sada, ministre, došli da pokušate da gomilu tih principa iz vašeg privatnog biznisa koji vam omogućuju profit pretačete ovamo?

Ne možete u državnim školama imati profit na ovaj način. Ili da direktore proglasite menadžerima, pa neka oni žive od profita donesenih školi, ili će oni biti obični skretničari državnog novca. Ovde ne postoji nikakva odgovornost direktora, jer je to već zakonima sve definisano. Država obezbeđuje novac. Oni su zaduženi da to organizuju i da na neki način vode računa da to sve realizuju u skladu sa zakonom, Nema nikakve odgovornosti direktora da bi oni imali enormno povećanje plate, osim da budu budući poslušnici ministarstava ili političke oligarhije.

RSE: Ministar je, ipak, ranije rekao da će se boriti za prosvetare više od svih sindikata zajedno. Kao profesor, kojom ocenom bi ste ocenili njegovo zalaganje za prava prosvetnih radnika?

Živanović: Mi smo imali 31. avgusta protest i tamo je bio jedan plakat na kojem je pisalo "Do pobede s glavom prosvete". Ministar i svi drugi moraju da budu svesni da reforma bilo čega ne može ići ako tu reformu u nekom dobrom delu ne bude pratio novac. On mora na neki način da pomogne prosvetnim radnicima da oni osete da je to upravo njihova reforma, da bi je oni kao takvi izneli i da to bude stvarno reforma. Reforma nametnuta sa strane, bez toga da oni osete to kao svoje, neće imati efekat ni približno onako kako ministar želi.

Sa protesta prosvetnih radnika u Beogradu, avgust 2018.
Sa protesta prosvetnih radnika u Beogradu, avgust 2018.

RSE: Na koji način treba sprovesti reformu u prosveti da bi je, kako kažete, prosvetni radnici prihvatili kao svoju? Čini se da od 2000. godine naovamo ni jedan pokušaj reforme nije bio do kraja prihvaćen od strane prosvetara?

Živanović: Razloga ima više, ali jedan od tih je što svi naši ministri prepisuju reformu. On dobiju spisak šta treba da sprovedu od nekoga, a ne razmišljaju da je to što su dobili teško implementirati i nakalemiti na postojeći društveno-ekonomski sistem. Morate krenuti to analizirati da biste kuda treba da idete. Morate odrediti neki vremenski period i u etapama ići ka tome. Ne možete nakalemiti nešto u uslovima kakvi jesu. Mora evolucijski da sazri podloga da bi reforme zaživele. U suprotnom, reforme neće uspeti.

Ako ste krenuli da ograničite broj zaposlenih u obrazovanju, a onda ima preko 20.000 onih koji su zaposleni na privremenom radu, a važan su i potreban kadar, o čemu mi pričamo? Uveli ste reformu koja je možda dobra, kao informatika, ali nemate kadrova za to. Ko će da uči tu decu? Nijedan kvalitetan informatičar neće doći u školu da radi za taj novac.

Već desetak mojih članova su napustili predškolske ustanove i jedan iz osnovne škole, i otišli su u Švedsku i Norvešku da budu tamo vaspitači. Šta je problem? Jednoj Švedskoj nedostaje 74.000 prosvetnih radnika. Mi ih rasipamo.

RSE: Prema najavama četiri sindikata, skraćena nastava će biti u nešto više od 1.000 škola. Šta je sa ostalim školama? Ako ih ima 1.800, kako kaže Ministarstvo prosvete, zašto prosvetni radnici u skoro polovini drugih škola ne dele vaše stavove?

Živanović: Ne štrajkuju male škole, seoske škole. Uglavnom štrajkuju velike i gradske škole. Tvrdim da je to 80 posto prosvetnih radnika koji štrajkuju. To je oko 1.400 škola. Imamo u vidu da u nekim školama imamo dva, retko tri sindikata.

RSE: Nesumnjivo će jedan broj roditelja biti nezadovoljan što se problemi prosvetara lome i preko leđa njihove dece, koja pohađaju skraćenu nastavu. Kako ćete im objasniti razloge za ulazak u štrajk?

Živanović: Roditelji bi trebali da se pridruže nama, jer ako bi za 2,5 miliona evra proširili budžet a mi ponudimo da to ne treba, ministar to ne prihvati, to je praktično kapric prema prosvetnim radnicima. Ako nema dobre volje da se to završi i realizuje, ne možete optužiti prosvetne radnike. Mi hoćemo da radimo i oni to znaju. Ovo je borba za opstanak profesije. Posle ovoga ide razrađivanje sistema kvaliteta. Da bi ušli u taj krug borbe za kvalitet i bolje obrazovanje njihove dece, mi ih pozivamo da nam pomognu sada. To je budućnost Srbije.

Sa protesta prosvetnih radnika u Beogradu, avgust 2018.
Sa protesta prosvetnih radnika u Beogradu, avgust 2018.

RSE: Sindikati su uoči početka ove školske godine održali protest ispred Vlade Srbije, a sporadično je bila i skraćena nastava, kao izraz nezadovoljstva. Nije bilo učinka tih negodovanja, zašto mislite da će sada?

Živanović: Možda se vama čini da učinka nema. Naši bibliotekari, koji imaju sedmi stepena, bili su u sedmoj grupi, a mi smo uspeli da ih uvrstimo sa nama u grupu. Naši sekretari škola, koji su pravnici sa fakultetom, bili su u nižoj grupi. Razrednim starešinama, koji su bili sa svim ostalim, imali su samo 0,5 posto, a uspeli smo da im obezbedimo skoro četiri posto. Ne može se reći da nismo napravili neki iskorak. Taj iskorak nije dovoljno dobar i nije dovoljno za ono što mi želimo i za neku budućnost. Moramo da istrajemo jer to jedino rešenje.

Mi nismo uzeli neki visok zahtev kojim se cenkamo sa ministarstvom, nego smo uzeli stvarno realan zahtev. Ne ugrožavamo nikakav budžet i nikakav finansijski sistem, stabilnost države i slično.

Sa druge strane, posle toga sledi zahtev za opremanje škola, jer je to jedina budućnost. Ako ne obezbedite kvalitetnog nastavnika u školi i ne obezbedite dovoljno učila, nema napretka i kvaliteta obrazovanja.

RSE: Samo da razjasnimo, taj zahtev o opremanju škola nije sada u ovom paketu, nego ćete to kada rešite problem sa platnim razredima?

Živanović: Kada sednemo sa ministrom, mi moramo da se dogovorimo oko toga jer to je jedino uspeh. Zato i pozivam i roditelje i javnost da nam se pridruže, da nas podrže u ovome, da bi posle krenuli. Tvrdim vam da prosvetni radnici, mogu biti i bolji i uspešniji reformatori od bilo kog ministra. Ukoliko to ministar ne shvata, onda nije zreo za to mesto.

RSE: Šta su dalji koraci, ukoliko štrajk, koji počinje od ponedeljka, ne urodi plodom?

Živanović: Ukoliko ne urodi, imamo već u sredu orijentaciono već neke pregovore sa Ministarstvom prosvete, gde bi trebao da bude i ministar finansija (Siniša Mali, prim. RSE), ministar lokalne uprave i ministar prosvete (Branko Ružić, prim. RSE). Ako se ne usaglasimo, trebalo bi da imamo razgovor sa premijerkom Anom Brnabić, zajedno sa ova tri resorna ministarstva. Posle toga ćemo videti. Ima raznoraznih predloga. Nadam se da će ta dva sastanka uroditi plodom, što i jeste svima cilj, da na neki način krenemo i da škola počne da funkcioniše dobro.

Intervju nedelje: Tomislav Živanović
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:27:08 0:00
Direktan link

RSE: Kako bi ste jednom rečju opisali odnos države prema prosveti danas?

Živanović: Prosveta je zamorče ove države već tri decenije.

RSE: Šta treba uraditi da se takav odnos promeni?

Živanović: Stara izreka kaže: kada grbavo nastaje, što starije – to grbavije. Treba da prođe približno toliko godina da bi se prosveta vratila, jer uopšte u društvu se gleda koliko vas neko valorizuje kroz novac. Ako vi imate platu takvu kakvu imate, ako učiteljica nekoliko godina nosi istu suknju ili haljinu, o čemu da pričamo, kakva je to poruka deci? Završite školu. Zašto da završimo školu. Moramo biti mnogo drugačiji, moramo to valorizovati.

Iako je po strategiji o obrazovanju predviđeno da se do 2020. godine izdvaja ne znam ni ja koliko procenata od društvenog nacionalnog dohotka, mi smo sada negde na oko dve trećine toga, onda znate koliko je sati. Normalno je da to ne može ići sve u plate i ne treba da ide sve u plate, ali treba da ide i te kako u opremanje škola. Bio sam u osnovnoj školi kod mog deteta pre nekoliko godina, geografska karta ima rupu. Najprostije učilo. Sada su uveli elektronske dnevnike, a u masi tih škola nema dovoljno kompjutera u svakoj učionici da profesor može da popuni, jer on je u obavezi po pravilniku da obrazloži ocenu i tako dalje.

Tomislav Živanović u beogradskom studiju RSE, septembar 2018.
Tomislav Živanović u beogradskom studiju RSE, septembar 2018.

Moramo imati sasvim drugačiji pristup obrazovanju. Ako vi date mladom čoveku minimalac koji je sada nekih 27.000 otprilike, umesto da mu date bar minimalnu potrošačku korpu, to znači da nismo u situaciji da obezbedimo najosnovnije minimalne životne funkcije da bi preživeli.

U zemlji u kojoj je prosečna plata u prosveti ispod ili na nivou proseka, vrlo loše se piše. Kada se uzme da je to ovde negde oko 20.000 dinara, a ima onih koji nemaju punu normu, onda znate kolika je ta plata. Nije ta plata od 50.000 koliko se navodi, nego je to mnogo niža. Da li je neko za 15.000 treba da radi i kako on može da preživi, još pogotovo ako se radi o mladom čoveku?

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE od 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG