Dostupni linkovi

Bjelogrlić: Nije sjajno kada imate bolju prošlost nego sadašnjost


Na XXIII Sarajevo Film Festivalu (SFF), koji je završen u petak, u programu pret-premijera, prikazana je serija „Senke nad Balkanom“, režisera Dragana Bjelogrlića, koji se u seriji pojavljuje kao producent i glumac. Riječ je o političkom trileru čija je radnja smeštena u tridesete godine prošlog stoljeća, u vrijeme Kraljevine Jugoslavije. O ovom projektu, ali i o drugim stranama filmske umjetnosti, razgovarali smo sa Draganom Bjelogrlićem.

RSE: Vaša nova serija, "Senke nad Balkanom" politički je triler smješten u tridesete godine prošlog stoljeća. Šta vas je motiviralo da izaberete baš ovu temu?

Bjelogrlić: Kad sam spremao svoj film "Montevideo", istraživao sam taj period. Faktički sam se s njim prvi put upoznao, na ovim prostorima, između dva svetska rata. O tom periodu, moja generacija, a mislim i celokupna javnost, jako malo zna. Kada je o njemu trebalo da se piše, došao je drugi sistem, komunizam i socijalizam, koji nisu želeli da govore i da se bave njime. Mi smo ostali uskraćeni za taj period.

Posebice u godinama od kraja dvadesetih, pa do početka II svetskog rata, mislim da je prostor Balkana bio vreliji i intenzivniji nego ikada. Možda čak i više nego sada. On je uvek intenzivan i uvek se tu dešavaju različite stvari i različiti su uticaji prisutni. Tada je bilo sve zapetljano, što mi i danas živimo.

RSE: Da li je teško biti istodobno i glumac i redatelj, ali i producent ove serije?

Bjelogrlić: Jeste, jako je teško. To mi se više nikada neće ponoviti. Ovde sam sticajem okolnosti. Kada je prva verzija došla do mene, to je bilo u vrijeme kada se nisam bavio režijom, meni se jako dopala uloga tog glavnog inspektora, tako da sam ja u celu seriju ušao prevashodno kao glumac. Onda sam naravno morao da se spakujem kao producent. U međuvremenu sam počeo da se bavim režijom. Nisam režirao celu seriju, radilo je još šest reditelja sa mnom. Ja sam samo radio ovo što sto gledali.

RSE: U posljednje vrijeme, dosta birate teme koje se tiču same prošlosti. Spomenuli ste projekt Montevideo. Da li uskoro planirate da snimite i neku seriju, koja će obraditi temu današnjice?

Bjelogrlić: Ne. Sledeća tema mi je 1958. godina. Slučaj Vinča, kada su se naši naučnici, radeći na tajnom projektu atomske bombe, ozračili. Bili su osuđeni na smrt. Onda su otišli u Pariz, gde im je profesor Mateo uradio prvu transplantaciju koštane srži. Jednom vanrednom humanom gestom francuskih državljana, njima je spašen život. Tako da ću opet otići u prošlost, ali u malo bližu prošlost. Približavam se sadašnjosti.

RSE: Prošlo je 30 godina od vaše najpoznatije uloge u kultnoj seriji Bolji život. Nedavno ste se okupili u Beogradu na snimanju fotografija za jedan časopis. Kakvi su vaši utisci?

Bjelogrlić: Da se ostarilo i da je "Bolji život" ostao metafora jednog vremena, kada je stvarno bio bolji život. Možda će se moja generacija sećati boljeg života, ne samo serije, nego boljeg života koji je bio nekada davno. To nije baš sjajno da vam se desi, da imate bolju prošlost, nego sadašnjost i budućnost. Tako nas je zapalo.

RSE: Kako komentirate aktuelno stanje u kinematografiji Srbije? Koliko ste uspjeli snimiti filmova, obzirom na teška vremena?

Bjelogrlić: Šta da vam kažem. Stanje u kinematografiji Srbije je sada bolje nego što je bilo pre nekoliko godina, prevashodno zato što se naš esnaf organizovao sam i uspeo da napravi jednu kritičnu masu ljudi, koji se bave filmom, koji žive od filma, koji su počeli sami da se bore za svoja prava, da predlažu i da aktivno učestvuju u kreiranju kinematografije. To je onda rezultiralo boljom situacijom.

Mislim da je najveće graška, generalno, ako bi širio na ljude koji žive na ovim prostorima, to što mnogo očekuju od političara. Uvek se pitaju ko će biti ministar kulture, kao da je to nešto strašno bitno. Nije bitno ko je ministar kulture, ako taj ministar kulture ne zna šta treba da radi. On, da bi znao šta da radi, treba mi da izađemo sa jasnim stavom i programom i da mu to predložimo. Ne samo da mu predložimo, nego i da se borimo za naša prava, a zna se kako se bori, putem sindikata.

To je jedini način i to je ono što nismo naučili od zapadne demokratije, da je ipak u našim rukama naša sudbina.

RSE: U nekim vašim ranijim projektima, bavili ste se temom rata iz devedesetih. Spomenuo bih film "Lepa sela lepo gore". Kako ste zadovoljni kako je ta tema predstavljena u to vrijeme i kako danas gledate na ovaj film?

Bjelogrlić: Na taj film sam vrlo ponosan. Trebalo je imati hrabrosti. Verovatno da to vreme nije bilo tako ludo i da mi nismo bili tako mladi, pitanje je da li bi sa ovim godinama imali uopšte kuraži da uđemo u tako nešto. Mi smo faktički taj film radili bez distance.

Ali je po svim nekim anketama, koje se prave, prevashodno u Srbiji, ali i u drugim republikama visoko kotira. Ostavio je vrlo značajan pečat, živi i danas, gledaju ga i nove generacije. To je prvi film koji je čak i u ono vreme prikazivan svuda, bio je te godine najgledaniji film u Sloveniji, u Makedoniji i u BiH. Jedino nije imao mogućnosti da se prikazuje u Hrvatskoj, ali u Hrvatskoj ga nije gledao samo onaj koji oči nema.

Toliko interesovanje za njim, ali i sama činjenica da je on rađen bez distance, nosila je jednu kontroverznost, da nije prihvaćen u svim krugovima isto, ali meni je to dobro. Dobro jer mislim da jedno umetničko delo, u prvoj meri, treba da pokreće razne diskusije. Mislim da je jako značajan bio za moju generaciju, da je bio jako značajan za Srbiju tog trenutka i da to ljudi i danas prepoznaju.

RSE: Mnogi filmski autori se bave temom rata devedesetih. Da li po vašem mišljenju, u predstavljanju tih filmova u današnje vrijeme, ima raznih uticaja ideologije i propagande?

Bjelogrlić: Ima, na žalost, iako je prošlo više od 20 godina od završetka tog nesrećnog rata na Balkanu. Mi svi znamo da se ti razni diskursi nisu mnogo približili. Samim tim postoje različita gledanja na različite istorijske događaje, toliko godina posle. Čak i u jednoj državi, kao što je BiH, imate da jedan istorijski događaj, jedan deo BiH gleda ovako, a drugi gleda onako. To je vrsta ne mudrosti. Po meni, to je tragedija.

RSE: Kakva je uloga SFF-a u promociji, ali i u razvoju filmske umjetnosti na ovim prostorima?

Bjelogrlić: SFF uspeva, već dugi niz godina unazad, da se uspostavi kao najznačajniji festival, koji okuplja sve bitno iz sveta, ali i neke najbitnije stvari iz regiona se predstavlja svetu. To je sigurno u tom festivalskom smislu, najznačajniji festival u regionu.

Nisam bio nekoliko godina ovde, sada sam ponovo došao. Vidim da se to razvija. Sada se to već razvilo u jedan karneval u gradu, što je lepo. Već davno postoji konsenzus oko toga, tako da nemam šta puno da dodam. Mogu samo da izrazim zadovoljstvo da se to i dalje razvija i da je jedna od retkih stvari. Kod nas nešto obično traje par godina, pa propadne, a ovo se i dalje drži. Dobro je da je tako.

  • 16x9 Image

    Ivan Katavić

    Novinarstvom se profesionalno bavi od 2005. godine kada je postao član redakcije sarajevskog dopisništva RSE. Najčešće obrađuje teme iz života običnih ljudi, kulture i sporta.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG