Dostupni linkovi

Sve RFE/RL stranice
VIJESTI
logotip stranice logotip stranice
Prethodni Naredni
Vanredno
Rat u Ukrajini

Profesor iz Sankt Peterburga: Rusija vodi zločinački rat u Ukrajini  

Aleksandar Rusakov, profesor na Katedri za albanski jezik Univerziteta u Sankt Peterburgu u Rusiji.
Aleksandar Rusakov, profesor na Katedri za albanski jezik Univerziteta u Sankt Peterburgu u Rusiji.

Javno mnjenje u Rusiji podeljeno je oko rata u Ukrajini - dok većina građana Rusije podržava postupke Vlade, ima i onih koji su protiv -kaže albanolog iz Rusije Aleksandar Rusakov (Alexander Rusakov), profesor na katedri za albanski jezik pri Univerzitetu u Sankt Peterburgu.

Rusakov u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi da su slobodni mediji u Rusiji ugašeni, a da se običnim građanima plasira propaganda Vlade Rusije o ratu u Ukrajini, te da oni zapravo i ne znaju prave razloge ruske invazije.

Profesor Rusakov rat u Ukrajini opisuje kao zločinački poduhvat ruske vlade, i dodaje da su sankcije, koje su zapadne zemlje uvele Moskvi, tek počele. Očekuje da će se posledice tih sankcija dugo osećati u Rusiji.

RSE: Profesore Rusakov, gde se trenutno nalazite?

Aleksandar Rusakov: Kod kuće, u Sankt Peterburgu, gde radim na Univerzitetu na katedri za albanski jezik, kao i na Institutu za opštu lingvistiku u Sankt Peterburgu. Ali, trenutno sam kod kuće.

Protesti i svakodnevica

RSE: Kakva je trenutno situacija u gradu u kojem živite?

Aleksandar Rusakov: Spolja, situacija je uobičajena. Svi rade, svi idu u prodavnice, u kafiće i tako dalje. Ali imamo i proteste protiv ovog rata (u Ukrajini). Ipak, izgleda da je situacija mirna, ovde u Sankt Peterburgu.

Antiratni protesti i hapšenja širom Rusije

Anti-ratni demonstranti u Sankt Peterburgu protestirali su u četvrtak,24. februara, protiv odluke Vladimira Putina da odobri vojnu operaciju u Ukrajini.
1/10 Anti-ratni demonstranti u Sankt Peterburgu protestirali su u četvrtak,24. februara, protiv odluke Vladimira Putina da odobri vojnu operaciju u Ukrajini.
Protesti protiv invazije Rusije na Ukrajinu izbili su u 53 grada širom Rusije, a policija je uhapsila više od 1.700 ljudi.
Uhapšeni demonstrant sa sloganom "Mir svijetu" na čelu u autobusu tokom antiratnog protesta, nakon što je ruski predsjednik Vladimir Putin odobrio vojnu operaciju u Ukrajini, u Sankt Peterburgu, Rusija, 24. februara 2022. 
2/10 Uhapšeni demonstrant sa sloganom "Mir svijetu" na čelu u autobusu tokom antiratnog protesta, nakon što je ruski predsjednik Vladimir Putin odobrio vojnu operaciju u Ukrajini, u Sankt Peterburgu, Rusija, 24. februara 2022. 
Protesti protiv invazije Rusije na Ukrajinu izbili su u 53 grada širom Rusije, a policija je uhapsila više od 1.700 ljudi.
Demonstrant pokazuje plakat na kojem piše "Ne ratu!" tokom antiratnog protesta u Sankt Peterburgu, 24. februara 2022. 
3/10 Demonstrant pokazuje plakat na kojem piše "Ne ratu!" tokom antiratnog protesta u Sankt Peterburgu, 24. februara 2022. 
Protesti protiv invazije Rusije na Ukrajinu izbili su u 53 grada širom Rusije, a policija je uhapsila više od 1.700 ljudi.
Policajci privode demonstranta tokom protesta protiv ruske invazije Ukrajine u Moskvi, 24. februara 2022.<br /> Ruski predsjednik Vladimir Putin pokrenuo je u četvrtak ujutro invaziju na Ukrajinu punog razmjera, ubivši više od stotinu ljudi i pokrenuvši upozorenja zapadnih lidera o sankcijama bez presedana. Ruski zračni napadi pogodili su vojne objekte širom zemlje, a kopnene snage su krenule sa sjevera, juga i istoka, prisiljavajući mnoge Ukrajince da napuste svoje domove uz zvuke bombardiranja.&nbsp;
4/10 Policajci privode demonstranta tokom protesta protiv ruske invazije Ukrajine u Moskvi, 24. februara 2022.
Ruski predsjednik Vladimir Putin pokrenuo je u četvrtak ujutro invaziju na Ukrajinu punog razmjera, ubivši više od stotinu ljudi i pokrenuvši upozorenja zapadnih lidera o sankcijama bez presedana. Ruski zračni napadi pogodili su vojne objekte širom zemlje, a kopnene snage su krenule sa sjevera, juga i istoka, prisiljavajući mnoge Ukrajince da napuste svoje domove uz zvuke bombardiranja. 
Protesti protiv invazije Rusije na Ukrajinu izbili su u 53 grada širom Rusije, a policija je uhapsila više od 1.700 ljudi.
Policajci u blizini demonstranata tokom antiratnog protesta u Sankt Peterburgu, 24. februara 2022.&nbsp;
5/10 Policajci u blizini demonstranata tokom antiratnog protesta u Sankt Peterburgu, 24. februara 2022. 
Protesti protiv invazije Rusije na Ukrajinu izbili su u 53 grada širom Rusije, a policija je uhapsila više od 1.700 ljudi.
Policijski službenici privode demonstranta tokom protesta protiv ruske invazije Ukrajine u centru Sankt Peterburga, 24. februara 2022.<br /> Ruski predsjednik Vladimir Putin pokrenuo je u četvrtak punu invaziju na Ukrajinu, ubivši više od stotinu ljudi i pokrenuvši upozorenja zapadnih čelnika o sankcijama bez presedana.<br /> Ruski zračni napadi pogodili su vojne objekte širom zemlje, a kopnene snage su krenule sa sjevera, juga i istoka, prisiljavajući mnoge Ukrajince da napuste svoje domove uz zvuke bombardiranja.
6/10 Policijski službenici privode demonstranta tokom protesta protiv ruske invazije Ukrajine u centru Sankt Peterburga, 24. februara 2022.
Ruski predsjednik Vladimir Putin pokrenuo je u četvrtak punu invaziju na Ukrajinu, ubivši više od stotinu ljudi i pokrenuvši upozorenja zapadnih čelnika o sankcijama bez presedana.
Ruski zračni napadi pogodili su vojne objekte širom zemlje, a kopnene snage su krenule sa sjevera, juga i istoka, prisiljavajući mnoge Ukrajince da napuste svoje domove uz zvuke bombardiranja.
Protesti protiv invazije Rusije na Ukrajinu izbili su u 53 grada širom Rusije, a policija je uhapsila više od 1.700 ljudi.
Demonstranti su uzvikivali slogane u Sankt Peterburgu u četvrtak, 24. februara 2022. Stotine ljudi okupilo se i u centru Moskve, protestirajući protiv ruskog napada na Ukrajinu. Mnogi od demonstranata su privedeni. Slični protesti održani su i u drugim ruskim gradovima, a uhapšeni su i aktivisti.
7/10 Demonstranti su uzvikivali slogane u Sankt Peterburgu u četvrtak, 24. februara 2022. Stotine ljudi okupilo se i u centru Moskve, protestirajući protiv ruskog napada na Ukrajinu. Mnogi od demonstranata su privedeni. Slični protesti održani su i u drugim ruskim gradovima, a uhapšeni su i aktivisti.
Protesti protiv invazije Rusije na Ukrajinu izbili su u 53 grada širom Rusije, a policija je uhapsila više od 1.700 ljudi.
Policajci zadržavaju demonstrante tokom antiratnog protesta u Sankt Peterburgu, Rusija, 24. februara 2022.
8/10 Policajci zadržavaju demonstrante tokom antiratnog protesta u Sankt Peterburgu, Rusija, 24. februara 2022.
Protesti protiv invazije Rusije na Ukrajinu izbili su u 53 grada širom Rusije, a policija je uhapsila više od 1.700 ljudi.
Policajci privode demonstranta tokom protesta protiv ruske invazije Ukrajine, Moskva, 24. februara 2022.
9/10 Policajci privode demonstranta tokom protesta protiv ruske invazije Ukrajine, Moskva, 24. februara 2022.
Protesti protiv invazije Rusije na Ukrajinu izbili su u 53 grada širom Rusije, a policija je uhapsila više od 1.700 ljudi.
Policajci su uhapsili ženu tokom protesta protiv ruske invazije Ukrajine u Moskvi 24. februara 2022.&nbsp;
10/10 Policajci su uhapsili ženu tokom protesta protiv ruske invazije Ukrajine u Moskvi 24. februara 2022. 
Protesti protiv invazije Rusije na Ukrajinu izbili su u 53 grada širom Rusije, a policija je uhapsila više od 1.700 ljudi.
Prethodni slajd
Naredni slajd

RSE: Da li se obični ljudi u Rusiji plaše posledica sukoba u Ukrajini, ali i sankcija zapadnih zemalja, koje postaju sve oštrije?

Aleksandar Rusakov: Veoma mi je teško da dam odgovor na pitanje o stavovaima ljudi, jer je javno mnjenje u Rusiji sada potpuno podeljeno.

Postoji većina, nažalost po meni, koja podržava akcije vlade (Rusije) i oni gledaju i slušaju televiziju, veruju propagandi. Propaganda poručuje da će sve biti u redu.

U međuvremenu, manjina, ne mogu vam reći koliki je procenat te manjine, čini mi se da je 20 ili 25 odsto, više ili manje, su u strašnom stanju, jer shvataju da je ovo zločinački rat protiv prijateljskog naroda, protiv naroda koji je veoma blizak ruskom.

To je tačno, jer skoro svi Rusi imaju rođake i prijatelje u Ukrajini. Imaju krvno srodstvo u Ukrajini. Ja sam, na primer, takođe delimično Ukrajinac.

RSE: Pomenuli ste propagandu u Rusiji. Kakva je situacija oko dobijanja infomacija, kako se ruski građani informišu o ratu u Ukrajini?

Aleksandar Rusakov: Sada je situacija sa (dobijanjem) informacija svakim danom sve gora. Na primer, poslednja slobodna TV stanica Dozhd je ugašena u sredu. Zatvorena je i radio stanica Eho Moskva, koja je bila veoma popularna radio stanica u Rusiji.

Sada samo putem interneta mogu da se dobiju slobodne informacije, ali i internet (mediji) se sužava, mora da se koristi (aplikacija) Viber i druge alatke, da se prate slobodni mediji koji pružaju objektivne informacije. To je zato što se na državnoj televiziji emituje samo propaganda, koja je veoma agresivna.

Uticaj propagande

RSE: Da li obični građani Rusije znaju zbog čega se vodi ovaj rat i da li građani podržavaju okupaciju Ukrajine od strane Rusije?

Aleksandar Rusakov: Običan građanin smatra, prema ruskoj propagandi, da je to posledica agresivne politike Atlantske unije (Severnoatlantske alijanse), koja ima svoje ciljeve za Rusiju, da su u Ukrajini pobedili fašisti, nacisti i drugi. To nije istina.

Da se razumemo, običan građanin koji gleda televiziju, koji sluša govore našeg predsednika (Vladimira Putina), tako razmišlja. Ali, ne mogu da kažem koliko je onih koji stvarno veruju zvaničnoj propagandi i onih koji ne veruju.

RSE: Šta mislite o ratu Rusije i Ukrajine?

Aleksandar Rusakov: Moje mišljenje, i mišljenje mnogih mojih prijatelja, je da je ovo zločinački rat, zaista...

RSE: Zločinački sa čije strane?

Aleksandar Rusakov: Od strane moje vlade, od strane Rusije. Da, jer je to agresivan rat protiv manje države koja ne predstavlja nikakvu pretnju za Rusiju.

Osećaju se posledice sankcija

RSE: Na kraju profesore, da li se osećaju sankcije Zapada u Rusiji, jeste li primetili?

Aleksandar Rusakov: Da, sada ih primećujemo i tek počinjemo da osećamo posledice ovih sankcija. Mislim da će biti veoma teško jer nećemo moći da plaćamo, na primer, sve ono što kupujemo od Zapada.

Sada gotovo da nema prilike da se putuje van zemlje. Nije zvanično zabranjeno, ali tehnički je nemoguće jer avioni ne lete preko većine zapadnih i drugih zemalja.

Države koje su zatvorile vazdušni prostor za Rusiju

Države koje su zatvorile vazdušni prostor za Rusiju
Države koje su zatvorile vazdušni prostor za Rusiju
Većina država Evrope zatvorila je svoj vazdušni prostor za letove ruskih aviokompanija. Na Zapadnom Balkanu to su učinile Severna Makedonija i Albanija,

Mislim da je ovo samo početak i da ćemo posledice ovih sankcija osetiti u budućnosti.

Situacija je veoma nestabilna. Ne znamo i ne možemo da zamislimo kako će se situacija dalje odvijati, kako na ratnom tako i na unutrašnjem planu. I ovo će sada ovde biti teško. Situacija je strašna.

*Priredila Sandra Cvetković

Povezani sadržaji
​
XS
SM
MD
LG