Politička elita u Srbiji je marginalizovala kulturu i suzila je javni prostor koji predstavlja osnovu za kritiku društvenih pojava, smatraju intelektualci koji su se okupili u Novom Sadu da bi razgovarali o vladajućim matricama u društvu.
Pre trinaest godina grupa intelektualaca u Srbiji uputila je pismo upozorenja domaćoj javnosti u kojem je konstatovala da se posle petooktobarskih promena nije desio suštinski raskid sa dominantnim kulturnim obrascem devedesetih.
Oni su tada ukazali na moguće posledice konzervativne misli, koja se nameće i koja teži da ukine prostor za polemike.
U četvrtak se zbog istih razloga okupila grupa intelektualaca u Novom Sadu. Na okruglom stolu posvećenom stanju društva u Srbiji oni su razgovarali o vladajućim kulturnim obrascima.
Srbiji se i danas nastavlja sužavanje javnog prostora i guši se kritika. Mesto javne debate preuzimaju lična osećanja najmoćnijih ljudi u državi.
Primer za to su i izjave predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića, kada o ministru odbrane Bratislavu Gašiću nakon njegovog sekstitičkog ispada govori kao o njegovom prijatelju, smatra filozof Ivan Milenković.
"Kada kultura privatnog poklopi prostor javnog, tada više javnog nema. Veliko je pitanje da li je Srbija danas republika, jer je res publica uvek stvar javnosti, sve je međutim prekriveno privatnim", navodi Milenković.
Situacija na političkoj sceni dobro ilustruje stanje u društvu ali istvoremeno ona stvara nove kulturne obrasce koji se baziraju na tabloidizaciji, ističe književnik Laslo Vegel.
"Zašto jedan običan građanin smatra da je kultura nepotrebna i luksuz? To je sasvim očekivana rekacija, ako vi pogledate poslanike, koji jesu na neki način kodovi ponošanja, kada govore o primitivizmu i brutalnosti na ulicama, a ne pitaju se za sopstvenu odgovornost. Ja nikad nisam čitao intervju sa nekim značajnijim političarem koji je govori o tome da je čitao neki savremni roman, pa to bi bio nadrealizam, ali zato se pojavljuju u javnosti sa starletama", naglašava Vegel.
U Srbiji se vodi politika prebacivanja krivice na druge. Jedan od primera je za to govor Bratislava Gašića nakon seksističkog ispada, navodi književnica Mirjana Đurđević.
"Moram i ja da spomenem Gašića, tačnije njegov govor nakon tog ispada. On je tada rekao da u društvu imamo previše slučajeva u kojima se prema ženama ne ophodimo na fer način. Šta to znači? Da li to znači da je on nosilac tog dominantnog kulturnog obrasca? Dakle, on nije kriv već je on ono što smo svi mi? Gašić je nakon toga dodao da ne može ni da započne da objašnjava koliko se osramoćeno i zgroženo oseća. Pazite, nije rekao da se sam osramotio već da ga je neko osramotio, valjda taj koji je uključio kameru", ističe ona.
Gašićev slučaj je simptom nečeg složenijeg i ozbiljnijeg, smatra novinar Teofil Pančić.
"Mi smo u osnovi veoma patrijarhalno društvo, a patrijarhalno društvo je uvek autoritarno, a ako je društvo autoritarno onda je ono neslobodno. U njemu su neslobodne u jednom trenutku žene, pa u drugom trenutku nacionalne ili seksualne manjine ili bilo ko drugi. To je društvo koje na bilo koga za koga posrednik moći instinktivno oseti da je u podređenom položaju, u položaju neke manje društvene moći, može da se ostrvi uvredljivim, potcenjivačkim, diskvalifikujućim govorom ili činovima", zaključuje Pančić.
