Na dosad nezabeležen slučaj korupcije na beogradskom Institutu za onkologiju i radiologiju još nije stavljena tačka. Kako je saopštio tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević, osmoro uhapšenih pod sumnjom da su umešani u korupciju u vezi sa nabavkom citostatika za Institut za onkologiju privedeni su istražnom sudiji Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu.
Uprkos tome što razmere ovog skandala potresaju same temelje srpskog društva i što je vest o sumnji da su su lekari u cilju ubiranja masnijih provizija od farmaceutskih kuća davali pacijentima veće doze opasnih citostatika od potrebnih, ministar zdravlja Tomica Milosavljević ne smatra sebe odgovornim i ne nudi ostavku. Da li je njegova odgovornost objektivne prirode i da li bi nakon afere ovakvih razmera morao ponuditi ostavku?
To pitanje postavili smo Željku Ivanjiju, portparolu G17, partije čiji je član ministar zdravlja.
“Ostavka je uvek lični čin. Mi kao stranka smo zadovoljni reformama zdravstvenog sistema koje je on sproveo, ali, nažalost, najkorumpiranija je lekarska profesija. Ne može ministar da menja nešto što je u našem društvu, nažalost, ukorenjeno. To je jedan, da tako kažem, opštedruštveni poduhvat u kome mora mnogo više ministarstava da bude involvirano, a očigledno je da Ministarstvo unutrašnjih poslova taj posao radi dobro”, ocenio je Ivanji.
Opoziciji koja je u Skupštini zatražila njegovu ostavku, Milosavljević je očitao političku lekciju rekavši da su njeni zahtevi destruktivni i usmereni na to da se poremeti stabilnost Vlade.
Zoran Ostojić, poslanik u Skupštini Srbije i član rukovodstva Liberalno-demokratske partije, kaže za Radio Slobodna Evropa da vladajuća većina treba da se zamisli nad tim kakvog ministra je izabrala.
“Cvetković i njegov kabinet o tome treba da razmisle, pa na kraju krajeva, i koalicioni partneri u toj vladajućoj većini. Takav skandal apsolutno ne može da ostane samo skandal ministra zdravlja nego je to skandal cele Vlade i zato se nadam da će izvući pouku i učiniti sve da Milosavljević podnese ostavku. A što se tiče opozicije, kada bi mogla da sruši Vladu, ona bi je srušila. Vlada se ruši tako što izgubi većinu, a da li će se to desiti ja ne znam. Liberalno-demokratska partija je do sada podržavala Vladu u onome što su bile evropske stvari, podržavaćemo je i dalje u onome što je interes Srbije, ali što se tiče Vlade te većine i dalje ostaje stav da je ona kilava i nesposobna. Ispunjenje našeg zahteva da se ide na izbore kada Srbija dobije status EU kandidata možda i nećemo dočekati ukoliko Vlada ne uradi nešto sa ministrom Milosavljevićem. Skandalozno je da se on vadi na subjektivnu odgovornost jer niko i nije rekao da je on lično odgovoran, ali ovaj skandalozan slučaj je jedan u nizu od nekoliko primera nakon čega bi normalan čovek podneo ostavku”, ocenjuje Ostojić.
Afera za aferom
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže za naš program da ministar zdravlja, u odgovoru na zahteve za njegovu smenu, meša krivično-pravnu i političku, odnosno moralnu odgovornost. Njegova ostavka bi, naglašava, trebalo da bude čin moralne i političke odgovornosti.
Institut za onkologiju i radiologiju, foto: Saša Čolić“On bi već trebalo da je podneo ostavku, ali problem je u tome što se u Srbiji sve svodi na neku vrstu stranačkih kalkulacija unutar složene koalicije u kojoj nijedna stranka zbog tanke skupštinske većine ne želi da naglašeno postavi pitanje moralne i političke odgovornosti Milosavljevića. Mislim da se i premijer dosta ravnodušno drži prema svemu tome, iako ovo što se dogodilo nije mali prestup”, ističe Dejan Vuk Stanković.
U najmanju ruku bi bilo u redu da ministar Milosavljević ponudi ostavku kao čin moralne odgovornosti, smatra i analitičar Vladimir Vuletić.
“Da li će to Vlada prihvatiti ili ne – to je druga stvar. Ja ne mislim da bi ostavka ministra bila nešto što bi rešilo problem u toj oblasti, ali bi sam čin ponude ostavke govorio o tome da je reč o čoveku koji pokušava da se odgovorno ponaša”, kaže Vuletić.
U mandatu Tomice Milosavljevića, koji je počeo sredinom 2002, godine, redjale su se afere za aferama. Evo kratkog podsećanja samo na poslednje: pritvaranje osmoro zdravstvenih radnika prošle godine zbog sumnje da su oštetili budžet grada za više od 65 miliona dinara; Draganu Jovanović, sekratarku za zdravstvo u vladi Beograda, koja je javnosti i otkrila ovu aferu Milosavljević je tužio za klevetu; sredinom 2009. osvanula je afera smrti četiri bebe i to u razmaku od samo nekoliko dana.
Dok su se tražili odgovorni za smrt dece, Milosavljević se dve nedelje provodio na službenom putu u Kanadi; javnost ne treba ni podsećati na razbacivanje novca osiromašenih građana Srbije na kupovinu ogromnih doza vakcina protiv svinjskog gripa jer su Milosavljević i kompanija plašili narod da bi do početka ove godine od te bolesti moglo da oboli tri i po miliona ljudi; konačno, ministar ove godine, ne verujući u zdravstveni sistem Srbije i stručnjake koje je sam osam godina stvarao, na operaciju odlazi u Minhen.
*****
Možda bi vas mogao zanimati i ovaj tekst: Farmaceutske kuće imaju i fondove za podmićivanje
Uprkos tome što razmere ovog skandala potresaju same temelje srpskog društva i što je vest o sumnji da su su lekari u cilju ubiranja masnijih provizija od farmaceutskih kuća davali pacijentima veće doze opasnih citostatika od potrebnih, ministar zdravlja Tomica Milosavljević ne smatra sebe odgovornim i ne nudi ostavku. Da li je njegova odgovornost objektivne prirode i da li bi nakon afere ovakvih razmera morao ponuditi ostavku?
To pitanje postavili smo Željku Ivanjiju, portparolu G17, partije čiji je član ministar zdravlja.
“Ostavka je uvek lični čin. Mi kao stranka smo zadovoljni reformama zdravstvenog sistema koje je on sproveo, ali, nažalost, najkorumpiranija je lekarska profesija. Ne može ministar da menja nešto što je u našem društvu, nažalost, ukorenjeno. To je jedan, da tako kažem, opštedruštveni poduhvat u kome mora mnogo više ministarstava da bude involvirano, a očigledno je da Ministarstvo unutrašnjih poslova taj posao radi dobro”, ocenio je Ivanji.
Opoziciji koja je u Skupštini zatražila njegovu ostavku, Milosavljević je očitao političku lekciju rekavši da su njeni zahtevi destruktivni i usmereni na to da se poremeti stabilnost Vlade.
Takav skandal apsolutno ne može da ostane samo skandal ministra zdravlja nego je to skandal cele Vlade i zato se nadam da će izvući pouku i učiniti sve da Milosavljević podnese ostavku, kaže poslanik LDS-a Zoran Ostojić.
Zoran Ostojić, poslanik u Skupštini Srbije i član rukovodstva Liberalno-demokratske partije, kaže za Radio Slobodna Evropa da vladajuća većina treba da se zamisli nad tim kakvog ministra je izabrala.
“Cvetković i njegov kabinet o tome treba da razmisle, pa na kraju krajeva, i koalicioni partneri u toj vladajućoj većini. Takav skandal apsolutno ne može da ostane samo skandal ministra zdravlja nego je to skandal cele Vlade i zato se nadam da će izvući pouku i učiniti sve da Milosavljević podnese ostavku. A što se tiče opozicije, kada bi mogla da sruši Vladu, ona bi je srušila. Vlada se ruši tako što izgubi većinu, a da li će se to desiti ja ne znam. Liberalno-demokratska partija je do sada podržavala Vladu u onome što su bile evropske stvari, podržavaćemo je i dalje u onome što je interes Srbije, ali što se tiče Vlade te većine i dalje ostaje stav da je ona kilava i nesposobna. Ispunjenje našeg zahteva da se ide na izbore kada Srbija dobije status EU kandidata možda i nećemo dočekati ukoliko Vlada ne uradi nešto sa ministrom Milosavljevićem. Skandalozno je da se on vadi na subjektivnu odgovornost jer niko i nije rekao da je on lično odgovoran, ali ovaj skandalozan slučaj je jedan u nizu od nekoliko primera nakon čega bi normalan čovek podneo ostavku”, ocenjuje Ostojić.
Afera za aferom
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže za naš program da ministar zdravlja, u odgovoru na zahteve za njegovu smenu, meša krivično-pravnu i političku, odnosno moralnu odgovornost. Njegova ostavka bi, naglašava, trebalo da bude čin moralne i političke odgovornosti.
U najmanju ruku bi bilo u redu da ministar Milosavljević ponudi ostavku kao čin moralne odgovornosti, smatra i analitičar Vladimir Vuletić.
“Da li će to Vlada prihvatiti ili ne – to je druga stvar. Ja ne mislim da bi ostavka ministra bila nešto što bi rešilo problem u toj oblasti, ali bi sam čin ponude ostavke govorio o tome da je reč o čoveku koji pokušava da se odgovorno ponaša”, kaže Vuletić.
U mandatu Tomice Milosavljevića, koji je počeo sredinom 2002, godine, redjale su se afere za aferama. Evo kratkog podsećanja samo na poslednje: pritvaranje osmoro zdravstvenih radnika prošle godine zbog sumnje da su oštetili budžet grada za više od 65 miliona dinara; Draganu Jovanović, sekratarku za zdravstvo u vladi Beograda, koja je javnosti i otkrila ovu aferu Milosavljević je tužio za klevetu; sredinom 2009. osvanula je afera smrti četiri bebe i to u razmaku od samo nekoliko dana.
Dok su se tražili odgovorni za smrt dece, Milosavljević se dve nedelje provodio na službenom putu u Kanadi; javnost ne treba ni podsećati na razbacivanje novca osiromašenih građana Srbije na kupovinu ogromnih doza vakcina protiv svinjskog gripa jer su Milosavljević i kompanija plašili narod da bi do početka ove godine od te bolesti moglo da oboli tri i po miliona ljudi; konačno, ministar ove godine, ne verujući u zdravstveni sistem Srbije i stručnjake koje je sam osam godina stvarao, na operaciju odlazi u Minhen.
*****
Možda bi vas mogao zanimati i ovaj tekst: Farmaceutske kuće imaju i fondove za podmićivanje
