Piše: Irena Stević, Insajder
Srbija je zemlja u kojoj o mnogim temama ima mnogo više otvorenih pitanja nego ponuđenih odgovora. Jedno od njih je – šta se dogodilo sa bebama za koje roditelji smatraju da nisu umrle, nego da su im ukradene neposredno posle rođenja.
Za istinu su se borili samo oni, godinama pokušavajući da nateraju državne organe da utvrde šta se dogodilo sa njihovom decom. Budući da u Srbiji pravno nisu mogli da urade više ništa, neki roditelji obratili su se Sudu za ljudska prava u Strazburu.
Prva presuda u korist Zorice Jovanović protiv države, nalaže isplatu novčane naknade od 10 hiljada evra majci, ali i nalaže državi Srbiji donošenje posebnog zakona koji bi bio pravni okvir za rešavanje pitanja nestalih beba.
Zakon koji je, prema navodima presude, trebalo da bude donet još pre dve godine, konačno je upućen Skupštini na usvajanje.
Roditelji, međutim, smatraju da ponuđena rešenja u predlogu zakona ne obećavaju da će sudbina njihove dece biti rasvetljena. Tim povodom Mirjana Novokmet iz Beogradske grupe roditelja apelovala je na poslanike.
“Povucite zakon iz procedure i dozvolite da sednemo ispred vas, i nađemo zajedničko rešenje”, navela je ona u apelu.
I predstavnici roditelja koji su okupljeni u Udruženju nestalih beba Srbije takođe negoduju zbog novog zakona.
“On se ne tiče krađe beba, tiče se isplate obeštećenja - ne za ukradeno dete, nego zato što Republika Srbija nije pružila adekvatnu pomoć u rešavanju, da kažemo administracije po pitanju tog nestalog deteta”, smatra Vladimir Čičarević, predsednik Udruženja roditelja nestalih beba Srbije.
Pravnici iz nevladine organizacije Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), koji već godinama pomažu roditeljima nestalih beba, takođe imaju zamerke na predlog zakona. Na primer da u vanparničnom postupku koji je predviđen, neće moći da bude sprovedena istraga kao što bi to moglo da se uradi u krivičnom postupku.
“Ipak je učinjen napor da se iznađe određeno rešenje, i moram da naglasim da se mi borimo zajedno sa roditeljima nestalih beba da se u ovakav nacrt zakona unesu određene izmene putem amandmana, kako bismo pokušali da unapredimo taj tekst”, kaže Ana Janković Jovanović iz YUCOM-a.
Podsećamo, borba roditelja za istinu o nestalim bebama traje od 2002. godine, kada počinju formalna obraćanja nadležnim institucijama. Još tada su roditelji naveli da će se obratiti Sudu u Strazburu kako bi saznali pravu istinu šta je sa njihovom decom, jer im je rečeno da se istraga neće pokretati za slučajeve koji su stariji od deset godina, zbog zastarelosti.
Potom su te iste godine tražili formiranje ekspertskog tima koji će se baviti ispitivanjem svih slučajeva nestalih beba, bez obzira na rokove zastarelosti. To se nije dogodilo. Nakon toga, roditelji su tražili prijem kod tadašnjeg predsednika Vojislava Koštunice koji im je obećao da će od nadležnih tražiti rešavanje ovog problema, da bi 2004. godine, kada su roditelji protestovali ispred Vlade Srbije, iz Koštuničinog kabineta bilo izdato saopštenje da vlast nije bila obaveštena o ovom problemu.
Tračak nade, koji se kasnije ugasio, bilo je formiranje Ankentnog odbora u Skupštini Srbije polovinom 2005. godine. Rad Odbora završio se na predlogu mera, a državni organi kasnije nisu sproveli mere, za koje su sami glasali.
Roditelji su se 2008. godine obraćali i Rodoljubu Šabiću povreniku za informacije od javnog značaja. Zaštitnik građana Saša Janković je 2010. uputio izveštaj Skupštini i preporuke nadležnim ministarstvima u cilju rešavanja pitanja nestalih beba - i opet se ništa nije dogodilo u praksi.
Još uvek nije zvanično utvrđeno da li su bebe umrle u porodilištu ili ih je neko ukrao, da li je slučajno ili namerno, dokumentacija koju su roditelji dobijali neuredna, nepotpuna ili je nestala, da li su u pitanju bile samo administrativne greške ili je reč o organizovanom kriminalu krađe novorođenčadi.
Nameće se pitanje da li konačno postoji politička volja da se sudbina nestalih beba reši.
“Ne bih rekla da sama činjenica donošenja nekog zakona pokazuje političku volju i da tu završavamo. Ne, naprotiv. Kada se donese zakon, onda hajte da vidimo kako će sve institucije da se postave, koliko će da pruže podršku. Koliko će želeti da učestvuju, koliko neće želeti da prikrivaju neke činjenice, i onda da vidimo realne efekte tog zakona”, kaže Ana Janković Jovanović iz YUCOM-a.
U Španiji, primera radi, još uvek nisu razrešeni slučajevi krađe beba koja je počela za vreme Frankovog režima, a nastavila se i posle povratka demokratije u tu zemlju 1978. godine. Advokati koji su se zastupali špansku nevladinu organizaciju ANADIR koja se bavila ovim slučajem, isticali su da je većina postupaka arhivirana zbog nedostatka dokaza, ili da čak nije ni sprovedena podrobna istraga zbog zastarelosti.
Roditelji u Srbiji vode sličnu pravnu bitku. Previše nerazjašnjenih stvari roditeljima ne dozvoljava da odustanu od istrage, do konačnog otkrivanja istine o tome da li su njihova deca zaista umrla ili ih je neko ukrao.
Facebook Forum