Inicijativa za REKOM: 100 razglednica za predsednike iz regiona

Povodom Međunarodnog dana mira koji se obeležava 21. septembra, građani svih postjugoslovenskih republika poslaće u subotu na adrese predsednika svojih država po 100 REKOM razglednica, ne bi li ih podsetili na na njihovu obavezu da porodicama žrtava, društvu i budućim generacijama duguju činjenice o tome šta se dogodilo u nedavnoj prošlosti.

Akcija se u Beogradu održava od 10 do 20 časova u Knez Mihailovoj ulici, kod restorana „Ruski car“, a cilj je, prema rečima regionalne koordinatorke Nataše Kandić, da se stavi do znanja državnicima u regionu da dosadašnja deklarativna podrška nije dovoljna.

„Hoćemo da zamolimo građane za javnu podršku – da pišu i kosovskoj predsednici, i slovenačkom predsedniku, i hrvatskom predsedniku, i predsedniku Republike Srbije da je vreme za političku odluku da se pokrenu procedure za ispitivanje ustavno-pravne mogućnosti za osnivanje REKOM. Sada je pred nama najteži deo, a to je da ubedimo međunarodnu zajednicu, pre svega Evropsku uniju i Evropsku komisiju koja daje podršku. To mora sada da bude konkretizovano. Znači, kako pomoći civilnom društvu da projekat koji vodimo postane proces kojim će rukovoditi državne institucije“, ističe Kandićeva.

REKOM je do sada dobio podršku od brojnih državnih zvaničnika – od hrvatskog predsednika Ive Josipovića i člana Predsedništva BiH Željka Komšića, do kosovskog premijera Hašima Tačija te bivšeg srbijanskog šefa države Borisa Tadića.

Tadić je septembra 2010. primio delegaciju Koalicije za REKOM, i tom prilikom je istakao da se zalaže za rasvetljavanje svih zločina, kako bi pravda za žrtve bila zadovoljena i kako bi se region okrenuo pomirenju i saradnji.

Koraci u budućnosti zavise od prošlosti

Prema rečima predsednika opštine Bujanovac, Šaipa Kamberija, koji je podržao Regionalnu komisiju, nova vlast u Srbiji mora da učini neke konkretne poteze kada je reč o pomirenju, ukoliko želi da se oslobodi bremena iz devedesetih godina.

“Od načina na koji se suočavate sa prošlošću zavisi i način na koji ćete kročiti u budućnost. Mislim da je upravo na ovoj vlasti, koju čine SPS i druge stranke koje su učesnice nasilja iz devedesetih godina, da prelomi sa prošlom politikom i da pokaže stvarnu nameru da je za evropske integracije. Preduslov za to je pomirenje naroda Balkana”, smatra Kamberi.

Potpis za osnivanje ovog tela dalo je preko pola miliona građana iz celog regiona. Uz vladajuće i opozicione političare, REKOM su podržale i brojne ličnosti iz kulture i sporta.

Sarajevski glumac Ermin Bravo, pozvao je svoje sugrađane da u subotu dođu ispred Bi-Bi-Aj centra u Sarajevu i da pošalju vlastodršcima „lijepe pozdrave iz sunčanog, zdravog razuma“. Svojim potpisom je iza Regionalne komisije stala i Erminova koleginica, glumica Mirjana Karanović, poznata po mirovnom aktivizmu.

U razgovoru za RSE, ona kaže da je to „veoma humana akcija koja služi ljudima, a ne trenutnim političkim ciljevima“.

“Možda do neke potpune istine, u smislu da će je svi prihvatiti na isti način, neće doći, ali mislim da je istina nešto što mora da se otkrije i da se predstavi. Onda dolazi sledeća faza, prihvatanje te istine, a nakon toga možemo govoriti o završnoj fazi – pomirenju. Zasad smo, čini mi se, na nekom globalnom planu daleko od toga. Uglavnom to zavisi od pojedinaca ili od manjih grupa koje svojom ličnom odgovornošću i svešću ulaze u taj proces”, kaže Karanovićeva.

Pored podrške svesnih pojedinaca, REKOM će, prema rečima Nataše Kandić, uz regionalne akcije ubuduće tražiti i od evropskih institucija da jasnije definišu uslove za postjugoslovenske zemlje koje su na putu za ulazak u EU.