Prvi put od 2004. godine biće sankcionisana odgovorna lica u organima vlasti u Srbiji zbog nepostupanja po zahtevu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, rekao je Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Predložene izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koje bi Vlada Srbije trebalo da usvoji i uputi parlamentu na odlučivanje, daju šira ovlašćenja Povereniku za informacije od javnog značaja.
Te mogućnosti su, kako je naveo Marinović, podnošenje optužnog akta i pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornih lica u organu vlasti za koja se smatra da su učinila prekršaj.
„Nadam se da će u Skupštini Srbije biti usvojen nacrt radne grupe bez izmena“, rekao je Marinović na konferenciji "Odbrana prava javnosti da zna”, koju je organizovalo civilno društvo Partneri Srbije povodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna.
Prema rečima Poverenika do sada je najveći problem predstavljalo ćutanje organa vlasti na zahteve zbog čega je podnošen veliki broj žalbi.
Predložene izmene, kako je naveo Marinović, daju Povereniku pravo da zahteva dostavljanje svih dokumenata kako bi se utvrdilo da li je došlo do prekršaja.
Marinović je izrazio uverenje da će izmene zakona uticati na sve organe vlasti i napomenuo da do sada, koliko mu je poznato, Vlada nije pomogla u izvršavanju nijednog rešenja Poverenika.
Predložene izmene daju mogućnost Povereniku i da „izađe“ iz Beograda tako što će moći da otvori kancelarije i u drugim gradovima.
Primož Vehar, ekspert međunarodne inicijative SIGMA, koja je pružila podršku izradi Nacrta zakona, rekao je da je ovaj Nacrt neuporedivo bolji od prethodnog, ali je i napomenuo da će SIGMA dati konačno mišljenje kada budu videli završnu verziju Nacrta.
SIGMA je zajednička inicijativa OEBS i EU za pružanje podrške za poboljšanje u upravljanju i rukovođenju.
I David Šešilo (Dawid Sześciło), ekspert iz inicijative SIGMA, ocenio je da je ovim Nacrtom zakona učinjen napredak.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, naveo je da nisu rešeni svi problemi, ali da je ova verzija Nacrta zakona bitno poboljšana u odnosu na prethodne.
On je rekao da država sve češće posluje tako što osniva zajednička preduzeća sa privatnim partnerima u kojima je manjinski vlasnik i da takva preduzeća ne pokriva Nacrt zakona.
Nenadić je govoreći o segmentima zakona koji nisu „menjani na bolje“ naveo i primer Narodne banke protiv čijih odluka se ne može izjaviti žalba Povereniku.
„Ako je Vlada označila neki dokument poverljivim, upućeni smo na Upravni sud“, dodao je Nenadić.
On je naveo i da treba da se precizira šta državni organi treba da objave.
„Nepojmljivo je da se potpisuju ugovori velike ekonomske vrednosti a da se ne objavljuju čak ni sa zatamnjenim delovima. I nepojmljivo je da takvi ugovori proizvode pravno dejstvo“, ocenio je Nenadić.
Prema njegovim rečima bilo je predloga da se u Nacrt zakona uvede i krivična odgovornost za najteže prestupe u kršenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
„Takvi mehanizmi bi dodatno pospešili primenu zakona. Videćemo da li će uvođenje prekršajnog naloga poboljšati izvršavanje ovog zakona“, poručio je Nenadić.
On je naveo i da će ponašanje onih koji uporno ne daju informacije od javnog značaja zavisiti od odluka Vlade i Skupštine.
„Mnogi nisu reagovali na novčane kazne, ali možda će reagovati ako se pokrene postupak za njihovo razrešenje“, naveo je Nenadić.
Proces izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja traje skoro pet godina i za to vreme su izrađena tri dokumenta sa predloženim izmenama.
Ovaj zakon omogućava medijima, organizacijama civilnog društva, istraživačima i građanima da dođu do informacija o radu institucija.
Među informacijama koje javnost u Srbiji nije saznala u 2021. godini su, kako je navela nevladina organizacija Partneri Srbije, podaci u vezi sa pandemijom COVID-19, odnosno koliko koštaju vakcine i medicinska oprema, poput respiratora, koja je nabavljena od proglašavanja epidemije.
