Nakon ukidanja specijalnog statusa u Kašmiru, jedinoj indijskoj državi u kojoj su muslimani u većini, vlastima u Nju Delhiju je veoma privlačan model koji Kina primenjuje za rešavanje problema u nemirnim provincijama Singđang i Tibet, pre svega gradnja infrastrukture, priliv većinskkog Han stanovništva i, istovremeno, pojačavanje represivnih mera centralnih vlasti.
Kineske investicije u Singđangu i na Tibetu
Posle pobede komunističke partije 1949, u kineskom građanskom ratu, Peking je iste godine poslao armiju da preuzme kontrolu u Singđangu, a 1950. na Tibetu.
Od početka 1980-ih, Kina je investirala milijarde dolara u ove dve regije u cilju njihovog razvoja. Pri tom je Singđang postao jedna od ključnih putanja za kinesku grandioznu inicijativu “Jedan pojas, jedan put”, odnosno ulaznih vrata na tržišta u Centralnoj Aziji i dalje.
Zbog toga je od 1978. do 2018. bruto društveni proizvod u Singđangu povećan za 300 puta na 168.6 milijardi dolara. Pretrpošle godine je porastao za 7,2 procenta, što je viša stopa od nacionalnog proseka, sa oko 100 miliona turista koji su posetili ovu oblast, uglavnom domaći iz drugih delova zemlje.
Investicije su naročito intenzivirane nakon lansiranje „zapadne razvojne politike“, odnosno „Velikog skoka na Zapad“, krajem 1990-ih, što je bio projekat još kineskih dinastija u cilju širenja moći imperije.
Tako je udaljena provincija Singđang povezana hiljadama kilometara pruge sa bogatim centrom zemlje i obalom na istoku, čime je obezbeđen priliv investicija turista.
Tibet je, takođe, ekonomski procvetao, sa prosečnim rastom bruto društvenog proizvoda od 12 odsto u poslednje dve decenije. Nakon uvođenja brze pruge, povećan je i broj turista na 33 miliona.
„Veliki skok na Zapad“ kao kolonizacija
Međutim, ova ekonomska strategija podstakla je i masovan priliv većinskog Han stanovništva, pa je za Ujgure muslimane „Veliki skok na Zapad“ čist kolonijalizam.
Han Kinezi postaju čak većina u ovoj oblasti, pre svega u gradskim središtima najviše koristeći plodove ekonomskog rasta, dok Ujguri uglavnom žive u ruralnim područjima koja su mnogo siromašnija.
Pripadnici ove etničke grupe turskog porekla činili su 75 odsto od 4,87 miliona stanovnika, koliko je ova oblast imala 1949. godine, dok su Han Kinezi bili zastupljeni sa samo šest procenata, da bi se prema popisu iz 2000. godine udeo Ujgura sveo na 45 odsto, a Kineza porastao na 40 procenata, sa tendencijom da postanu većina.
Time je olakšana kontrola centralnih vlasti i slamanje bilo kakvog pokušaja da se Singđang, koji je kroz istoriju imao autonomni položaj, odvoji od Kine, piše CNN.
Kina je primenila sličnu strategiju i na nemirnom Tibetu.
Ujgurski muslimani su postali manjina u mnogim mestima u Singđangu i suočavaju se sa sve većom konkurencijom za posao od Han Kineza koji masovno dolaze.
Sličan je i trend na Tibetu sa velikim prilivom Han Kineza, pre svega u prestonicu Lasa, dok su domaći Tibetanci potisnuti i sve teže im je da nađu posao, piše „The Asia-Pacific Journal“.
Istovremeno „Međunarodna kampanja za Tibet“, nevladina organizacija bliska tibetanskoj Vladi u egzilu, tvrdi da je favorizovanje Han Kineza „lišilo Tibetance kontrole nad sopstvenom budućnošću preteći da od njih stvori kulturnu, ako ne i demografsku manjinu na sopstvenoj zemlji.“
Kampovi za „reedukaciju“
S druge strane, Kina je pojačala represiju u Singđangu, pa su Ujguri izloženi stalnom policijskom nadzoru, uključujući i pritvaranje oko dva miliona pripadnika ove manjinske zajednice u takozvanim „kampovima za reedukaciju“.
Ujgurski aktivisti optužuju Peking za „kulturni genocid“ zbog asimilatorske politike kao što su ograničavanje upražnjavanja njihovih verskih i kulturnih običaja te sprečavanje upotrebe ujgurskog jezika.
Ujgurski aktivisti su često na meti policije koja ih hapsi, dok se oni koji nastoje da zaštite tradicionalnu kulturu i jezik suočavaju sa optužbama za separatizam.
Međutim, kineske vlasti odbacuju ove optužbe ističući da su pomenuti kampovi „dobrovoljni centri za obrazovanje i obučavanje za određene poslove.“ Tako je Šohrat Zakir, visoki ujgurski komunistički zvaničnik u Singđangu rekao da su pomenuti kampovi „dobrovoljni centri za deradikalizaciju“, dodajući da se većina pritvorenih „već vratila na svoje društvene pozicije“.
Asimilacija Ujgura i Tibetanaca
Kako prenosi CNN, na desetine džamija je srušeno, zabranjeno je nošenje drugih brada i velova kojima žene pokrivaju lice, te „odabir imena na nenormalan način“, odnosno davanje deci imena kao što je Muhamed.
Porodice Ujgura imaju obavezu da prime službenike kineske javne uprave koji treba da im „pomognu“ da se asimiluju i nadgledaju nepoželjne verske ili kulturne običaje.
U „Belom papiru“ prošlog meseca, zvanični Peking navodi da „prelazak Ujgura na islam nije bio dobrovoljan izbor običnih ljudi, već rezultat verskih ratova i nametanja vladajuće klase,“ što je očito pokušaj opravdanja za ograničavanje religije.
Ujguri su se pobunili protiv represije kineskih vlasti 2008. godine, koje su žestoko reagovale optužujući islamske militante za terorističke napade u Singđangu i drugim delovima zemlje. I na Tibetu su protestovali protiv uprave Pekinga, uključujući i budističke sveštenike i časne sestre koji su se samospaljivali.
Sličnosti Kašmira sa Singđangom i Tibetom
Nakon što je ukinula specijalni status Kašmira, u kome su muslimani u većini, Indija verovatno razmatra kineski model koji bi, između ostalog, omogućio veću migraciju hinduističkog stanovništva i tako promenila etnički balans u svoju korist, iako se Nju Delhi i Peking spore oko mnogih pitanja, uključujući i oko Kašmira, koji je podeljen nakon 1947. između Indije, Pakistana i Kine, kojoj je pripalo 20 odsto ove oblasti.
Ubrzo nakon podele Indije, došlo je do sukoba oko Kašmira. Naime, u ovoj oblasti su muslimani bili u većini ali je njome vladao indijski maharadža koji je odugovlačio sa odlukom kojoj će se državi pripojiti.
Kada je nova pakistanska država poslala vojsku u ovu oblast, maharadža je zatražio pomoć Indije i tako je došlo do rata nakon kojeg je veći deo Kašmira pripao Indiji a manji Pakistanu. Deo Kašmira koji se priključio Indiji učinio je to pod uslovom da zadrži autonomi status. Indija je Ustavom garantovala takav status, uključujući i pravo Kašmira da donosi sopstvene zakone.
Vlasti u Nju Delhiju, pak, kao razlog za ukidanje specijalnog statusa navode "očuvanje sigurnosti ugrožene prekograničnim terorizam," uključujući ubistvo 38 pripadnika indijskih snaga bezbednosti u februaru ove godine.
Istovremeno, bivši prvi ministar države Džamu i Kašmir Mehoba Mufti upozoro je da će nakon ove odluke Indija biti "okupaciona sila" zbog odluke koju je nazvao "najmračnijim danom indijske demokratije," prenosti "The Washington Post".
Slučajevi Kašmira i Singđanga je u mnogo čemu slični. U oba regiona se osporava suverenitet centralne vlasti, odnosno Nju Delhija i Pekinga. Sada su obe države izložene velikom pritisku zbog odustajanja od koncepta multietnićnosti i okreću ka asmilaciji koja će omogućiti prevlast većinskog stanovništva u svim oblastima.
Desničarske hindu grupacije se odavno zalažu za rešenje pitanja u indijskim državama Džamu i Kašmir, jedinim u kojima su muslimani u većini, i entuzijastično podržavaju antimuslimansku politiku Pekinga u Singđangu i na Tibetu, zbog čega je inače izložen oštrim kritikama međunarodne zajednice.
Na sličan način radikalni Hinduisti u Indiji tvrde da je islam u ovoj zemlji nametnut spolja, te da nije domaća religija kao što su hinduizam ili budizam.
Istovremeno, oni umanjuju ulogu muslimanske Mogulske imperije koja je vladala Indijom i okolnim zemljama od 16 do 18 veka, čija je uprava bila umerena.
Represivne mere u Kašmiru
Kao i u Singđangu i na Tibetu, i u Kašmiru su razmeštene jake bezbednosne snage. Tako su indijske vlasti pritvorile najmanje 300 lokalnih muslimanskih političara kako bi sprečili proteste. Od nedelje su isključene mobilne mreže, zabranjen pristup Internetu u ovoj regiji te javna okupljanja.
Nakon odluke indijskih vlasti od pre neki dan da ukine specijalni status Kašmira, tamošnje stanovništo neće imati na raspolaganju nekadašnje mehanizme zaštite.
Mnogi Hindusi žele da se vrati stanovništvo Pandits, reč je o Hindusima koji su napustili Kašmir nakon islamističke pobune 1989. Stotine hiljada Panditsa je raseljeno do današnjeg dana i njihova sudbina je bio jedan od glavnih razloga za promenu zaštićenog statusa Kašmira.
Međutim, kako ocenjuje CNN, u slučaju povrata proteranog hinduističkog stanovništa, biće potrebne neviđene mere zaštite, slično jevrejskim naseljenicima na okupiranim palestinskim teritorijama.
Za indijskog premijera Narendru Modija – koga optužuju za povlađivanje nasilju protiv muslimana u prošlosti – kineski model je veoma privlačan.
Peking je time ne samo pojačao kontrolu nad neposlušnim regijama i asimiluje nekinesko stanovništvo, već je ostvario i ekonomsku dobit, jer su i Tibet i Singđang dostigli veliki privredni rast uz priliv turista – što bi itekako dobro došlo Kašmiru kao jednoj od najsiromašnijih indijskih država.
Facebook Forum