Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Ideolog Crvenih Kmera umro bez kajanja za zločine njegove politike


Rodbina prisustvuje sahrani Noun Čea, Brata broj 2, bivšeg glavnog ideologa kambodžanskih Crvenih Kmera, Kambodža, 5. avgust, 2019.

Glavni ideolog i drugi čovek Crvenih Kmera, Nuon Čea, preminuo je u nedelju u bolnici, dok Kambodža još leči rane koje je napravio nemilosrdni režim u čijim je brutalnim pokušajima ostvarivanja utopijskog agrarnog društva pre četiri decenije umrlo skoro dva miliona ljudi, pišu svetski mediji.

Glavni ideolog i drugi čovek Crvenih Kmera, Nuon Čea, preminuo je u nedelju u bolnici, dok Kambodža još leči rane koje je napravio nemilosrdni režima u čijim je brutalnim pokušajima ostvarivanja utopijskog agrarnog društva pre četiri decenije ubijeno ili umrlo skoro dva miliona ljudi, pišu svetski mediji.

Važan zupčanik genocidne mašine

Nuon Čea, poznat kao Brat broj 2, bio je drugi iza lidera Crvenih Kmera Pola Pota tokom vladavine tog pokreta nad Kambodžom od 1975. do 1979, kada su kambodžanski komunisti pokušali da vrate zemlju u Srednji vek, piše BBC.

Veruje se da je za četiri godine vlasti Crvenih Kmera od gladi, bolesti, preteranog rada i pogubljenja umrlo do dva miliona ljudi – skoro četvrtina tadašnjih stanovnika, ukazuje britanski servis, dodajući da je Nuon Čea bio jedan od ideoloških arhitekata politike Nulta godina, odnosno potpunog uništavanja dotadašnjeg društva.

Mada je za većinu Pol Pot sinonim umiranja oko dva miliona Kambodžanaca 70-ih godina, Nuon Čea je bio podjednako važan zupčanik u genocidnoj mašini Crvenih Kmera, ističe BBC. On je do kraja odbijao je da prihvati odgovornost ili pokaže iskreno kajanje za zločine počinjene pod njegovom kontrolom. Nuon Čea je sebe smarao patriotom i čovekom od ubeđenja, ali će ga istorija pamtiti kao nemilosrdnog lidera koji je nadzirao smrt oko četvrtine pripadnika njegovog naroda u nekim od najgorih zločina 20. veka.

Nemilosrdni dogmata

Tokom godina na vlasti, Čea je zaradio reputaciju svojim dogmatizmom i nemilosrdnošću, sprovodeći u praksu bezobzirnu, utopijsku politiku koja je uključivala pražnjenje gradova, zatvaranje škola i hramova, ukidanje privatne svojine i osnaživanje najsiromašnijih među siromašnima, ocenjuje u Gardijanu (The Guardian) istoričar Dejvid Čendler (David Chandler).

Brat broj 2 Crvenih Kmera je rođen kao Lau Kim Korn u bogatoj kinesko-kmerskoj porodici, ukazuje istoričar specijalizovan za Kambodžu i Crvene Kmere. Čea je 40-ih godina živeo u Bangkoku, gde je završio školu, bio budistički sveštenik i studirao pravo. Kretao se u radikalnim krugovima i ušao u tajlandsku komunističku partiju, a po povratku u Kambodžu se pridružio tamošnjim komunistima gde je 50-ih sarađivao s mladim nastavnikom Salothom Sarom, koji će postati poznat kao Pol Pot.

Posle ubistva tadašnjeg lidera kambodžanskih komunista 1962, Čea je trebalo da bude novi vođa, ali je umesto njega na čelo došao Sar. Obrazloženje te odluke, kao i reakcije Nuona Čea nisu zabeleženi, i narednih 35 godina je odano i efikasno bio drugi u komandi kambodžanske Komunističke partije, navodi Čendler.

Na tribunalu za Crvene Kmere, Čea je odbacio krivicu za zločine, a za neumerene postupke režima je optužio "neposlušne elemente", tvrdeći da je kao patriota radio da spreči da Vijetnam zbriše Kambodžu. Iz njegove perspektive, on je efikasno i posvećeno nadgledao legitiman režim koji je nepravično proganjan, ocenjuje Čendler.

Kada su Crveni Kmeri zbačeni s vlasti vijentamskom invazijom 1979. Čea se pridružio Polu Potu i nekolicini preživelih zvaničnika u Tajlandu, gde su Crveni Kmeri dobili podršku tamošnje vlade i indirektno Kine i SAD, navodi Čendler. U decembru 1998, kada je umro Pol Pot, Čea se predao kambodžanskoj vladi u zamenu za amnestiju i sa ženom i decom povučeno je živeo na tajlansko-kambodžanoj granici, sve do hapšenja 2007.

Patriotska odbrana zločina

Iako osuđen na doživotni zatvor zbog genocida i zločina protiv čovečnosti, Nuon Čea je do kraja pred sudom tvrdio ispravnost, pa čak i svoju herojsku ulogu u Crvenim Kmerima, piše Njujork tajms (The New York Times), dodajući da je Čea, između ostalog, osuđen za nalaganje prisilne evakuacije do dva miliona ljudi iz Pnom Pena i nadziranje mučenja i ubijanja u zloglasnom zatvoru Tuol Sleng.

Često opisivan kao glavni ideolog Crvenih Kmera, Nuon Čea je optužen za iznošenje "master plana" za transformaciju društva koja je uključivala ukidanje novca i religije, istrebljivanje obrazovanih i ubijanje i proterivanje etničkih Vijetnamaca. Prema sudskim spisima, on je planirao ili naređivao zločine koji uključuju ubistva, mučenja, zatvaranja, proganjanja, istrebljivanja, deportacije, prisilne transfere i porobljavanja, ukazuje njujorški list.

Nuon Čea i Khieu Samphan, nominalni šef države Crvenih Kmera, jedini su bivši visoki zvaničnici koji su odgovarali pred sudom zbog zločina Crvenih Kmera. Osuđeni su za zločine protiv čovečnosti u avgustu 2014. i onda na zasebnom suđenju za genocid u novembru 2018. Khieu Samphan je i dalje u zatvoru.

Među osuđenima je i Kang Kek Ieu, poznat kao Holanđanin (Dutch), komandant zatvora podređen Nuonu Čeu, koji je za šefa rekao da je bio "glavni čovek za ubijanja" i da je od njega dobijao instrukcije "svakih tri do pet dana". On je opisao i kako je Brat broj 2 zbog prenatrpanosti zatvora, naredio ubijanje ljudi bez ispitivanja.

S druge strane, Nuon Čea je na suđenju krhkog zdravlja uporno i samouvereno opisivao svoje postupke kao patriotski pokušaj da brani zemlju od agresije. Njegovo svedočenje, ocenjuje Njujork tajms, svodi se na lekciju istorije zemlje, iz prizme Crvenih Kmera, okružene neprijateljima, razorene američkim bombardovanjem i pocepane subverzijama i izdajicama koje je trebalo iskoreniti evakuacijom gradova i čistkama.

Odbacivanje krivice

Dok istraživači veruju da je Nuon Čea odgovoran za ekstremnu politiku Crvenih Kmera i da je direktno umešan u čistke i pogubljenja, on nikad nije priznao krivicu za zločine režima koji je uništio generaciju Kambodžanaca, podvlači agencija Asošiejtid pres (The Associated Press).

Na suđenju je rekao da on i njegovi drugovi nisu "loši ljudi", negirajući odgovornost za ubijanja. "Nisam ratni zločinac", rekao je 2004. u intervjuu AP-u. "Priznajem da je bilo grešaka. Ali imao sam svoju ideologiju. Želeo sam da oslobodim zemlju. Želeo sam blagostanje ljudima".

Tokom svedočenja na sudu, on je insistirao da njegov režim nije odgovoran za zverstva i ponovio stare tvrdnje Crvenih Kmera da su masovne grobnice sadržala tela ljudi koje su ubile vijetnamske trupe kada su oterale s vlasti Crvene Kmere početkom 1979. i postavile klijentelistički režim s bivšim članovima pokreta. Jedan od njih je i sadašnji kambodžanski premijer Hun Sen.

Nuon Čea je rekao da su on i Pol Pot odigrali ključne uloge u domaćem pokretu nezavisnom od dominacije Vijentama. Taj pokret je, objašnjava AP, bio u haosu sa stalnom pretnjom od vlasti i bez jasne strategije, dok, kako je rekao Čea, on i Pol Pot nisu napravili "strateški put i taktiku". Čea je rekao da je cilj partije je bio marksizam-lenjinizam izgrađen u ruralnim oblastima, što je trebalo da bude osnova za gradove i revoluciju.

Istraživači kažu da je Nuon Čea bio glavni ideolog odgovoran za najbrutalnije mere Crvenih Kmera i posebno za zatvor Tuol Sleng, poznat kao S-21, koji je sada muzej genocida u Pnom Penu. Oko 16.000 muškaraca, žena i dece je prošlo kroz ulaz zatvora pre nego što su mučeni i pogubljeni.

Agonija preživelih

Iako je skoro četiri decenije posle kolapsa tiranskog komunističkog režima Pola Pota, međunarodni tribunal presudio da su Crveni Kmeri počinili genocid, mnogi osećaju da su presude malo doprinele prevazilaženju trauma pokušaja režima da nemilosrdnim socijalnim inženjeringom napravi potpuno agrarno društvo, navodi CNN.

Nuon Čea i Khieu Samphan, koji je poznat kao Brat broj 4, najviši su lideri brutalnog režima Crvenih Kmera koji su procesuirani zbog genocida. Međutim, ističe CNN, mnogi smatraju da nekoliko osuda na specijalnom tribunalu nije učinilo mnogo da se zacele rane koje su ostavili Crveni Kmeri.

"Nikakav postupak ne može ublažiti agoniju, tugu i žaljenje koji proganjaju preživele", napisao je pre pet godina za CNN Juk Čang, bivši zatvorenik Crvenih Kmera i direkor Dokumentacionog centra Kambodže. "Više od 35 godina posle pada režima Crvenih Kmera, mi i dalje vidimo posledice tog perioda u skoro svim aspektima kambodžanskog društva."

XS
SM
MD
LG