Srbiji ne preti katastrofalni ekonomski scenario, izjavio je šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Lu Brefor. Ipak, on je dodao da će zemlja u narednih 12 do 18 meseci proći kroz težak period. Suprotno njemu privrednici, političari i ekonomisti, okupljeni na skupu u organizaciji Privredne komore Srbije i nedeljnika “Nin” redom su govorili o problemima. Dali su tako dijagnozu ozbiljno obolelog srpskog ekonomskog tkiva, što bi mogao biti i razlog zbog kog je čak i odlazeći premijer Srbije sa istog mesta apelovao da nova Vlada bude što pre formirana.
Suočen sa nizom loših pokazatelja bez kraja, predstavnik Svetske banke poziva da se ne gubi nada. Lu Brefor uverava da bolji dani dolaze kroz 18 meseci do dve godine pod uslovom da Vlada unapredi ekonomski ambijent i olakša poslovanje privrede:
“Jasno napredovanje može se ostvariti ukoliko imate jak privatni sektor. Stoga bih sugerisao, potrebno je da jedan od prvih koraka nove Vlade budu koji će ozbiljno učiniti da uslovi poslovanja budu lakši. Ukoliko živite u ekonomskom ambijentu koji je već težak uverite investitore da ste uklonili što je moguće više poteškoća.”
To bi bio put kojim bi zemlja mogla da traži izlaz iz trenutnog stanja koje je obeleženo stopom nezaposlenosti od preko 25 odsto, što bi moglo i manje da zabrinjava ukoliko se u obzir uzme teški teret koji je svaljen na pleća onih zaposlenih, a što iznosi poslanik Demokratske stranke Srbije Nenad Popović:
“300 ili 400 hiljada radnika praktično nose privredu Republike Srbije. Mi imamo mnogo više zaposlenih. Pet ili sedam puta više. Ali samo jedan mali broj radi direktno u proizvodnji”.
Treba dodati i da bi budžetski deficit u ovoj godini mogao biti iznad 35 milijardi dinara što je izneo odlazeći premijer Mirko Cvetković. Okolnosti bi, naveo je on, mogle biti i gore – ukoliko nova Vlada ništa ne učini. Ali:
Mirko Cvetković
“Ko god da dođe on će normalno raditi svoj posao. Zato nemamo razloga da mislimo da ništa neće da se preduzme. To je kao kada vozite kola i naiđete na krivinu. I onda vam suvozač kaže ‘ako sada ništa ne preduzmeš, sletećeš s puta’. Naravno da ćeš sleteti ali nema logike zašto ne bi okrenuo volan.”
Na takvu premijerovu metaforu nadovezao se funkcioner Ujedinjenih regiona Srbije (jednog od verovatnih stubova buduće Vlade) Vlajko Senić:
“Meni je drago da čujem da se mi nalazimo u krivini, da možemo da okrenemo volan. Ne bi bilo dobro da sletimo s puta pa da ga vrtimo u krug.”
Zazirao je od uključivanja u rasprave pa je tako bilo i ovog puta. Mirko Cvetković je pred kraj konferencije iskoristio sporedni izlaz, napustio zgradu Privredne komore i izbegao susret s novinarima. Ali nije samo zbog toga bilo jasno da mu se jako žuri. Naime, sam je rekao i: “Apelujem da se nova Vlada što pre formira”.
Dinkićev crni scenario
Ako ni po čemu drugom Cvetković će ostati upamćen kao premijer koji se najmanje pitao, ali u periodu čijeg mandata je partokratija cvetala do tačke da o njoj otvoreno govore i oni koji su je sami kreirali. Osvrnuo se Vlajko Senić:
“Ukoliko nova Vlada i lokalne samouprave budu nastavili tim putem. Ako natavimo da delimo javna preduzeća kao partijski plen, zapošljavamo svoje prijatelje, rođake, švalerke i tako dalje, mislim da bi to bio put bez povratka…. Ma ne znam konkretan primer, nego pretpostavljam.”
Mlađan Dinkić upozorio je da bez fiskalne konsolidacije najkasnije do septembra neće biti penzija i plata.
Departizacija jeste proces koji je nemoguće završiti brzo i lako, a nova Vlada će odmah morati da se suoči sa pretnjom koju je, na pregovorima sa naprednjacima, izneo lider URS-a Mlađan Dinkić. Bez fiskalne konsolidacije najkasnije do septembra, kaže on, neće biti penzija i plata:
“Neka odgovore oni koji danas vode Ministarstvo finansija do kada ima para za isplatu penzija u našoj državi”, poručio je Dinkić.
Dinkić možda samo širi strahove, ali i u redovima opozicije pozivaju da se nešto konačno učini.
“Da me niko pogrešno ne shvati, ali dovedimo nekog Nemca. Pa neka uradi to. A ne stalno da se pitamo da li će biti ili neće biti penzija”, kaže Vladimir Kravčuk iz Liberalno demokartske partije.
Kada bi se sutra neko dohvatio rešavanja tog pitanja prvo bi ga sačekao predlog Fiskalnog saveta za zamrzavanje plata i penzija. Na više od 150 stranica to telo sugeriše niz mera, pri čemu se posebno bavi rezanjem administracije, te tako vraća na prioritete koje podvlače i u Svetskoj banci.
“Radi se o činjenici da administracija funkcioniše sa stanovišta interne usklađenosti. Administracija nije napravljena da služi klijenta, nego je napravljena da služi samog sebe. Dosta tih propisa postoje zato što ih generiše sama administracija, ne generiše ih život. Ne generišu ih ljudi koji koriste usluge poreske administracije”, navodi predsatvnik Saveta Vladimir Čupić.
A da nije samo administracija ono zbog čega dižu glas privrednici čulo se i ovog puta:
“MMF, da ili ne. Ja kao ubeđeni socijalista sam se pozabavio statistikom tamo gde je boravio MMF i ta statistika ubedljivo govori protiv njega. Da li mi možemo da izdržimo bez pomoći međunarodnih finansijskih institucija? Dakle, verovatno će aranžmana sa MMF-om biti”, kaže direktor “Srbijagasa” potpredsednik socijalista koji daju mandatara, Dušan Bajatović.
Podećamo da je mogućnost prekidanja saradnje sa MMF-om pred izbore pominjano upravo iz Bajatovićeve stranke. I mada je sam pokušavao da ponudi kompletniju analizu srpske privrede, redovno ga vraćali na politički teren, pa i pitanje uloge tajkuna u formiranju buduće Vlade:
“Ja ne vidim razloga da država Srbija odbija apriori razgovor sa vlasnicima krupnog kapitala. Mi njima treba sledeće da kažemo – ‘ti si regularan, a ti nisi’. Taj koji nije regularan da završi privredne aktivnosti u Srbiji, a onaj koji je regularan da bude regularan.”
Možda će baš Vlada što dolazi, ko god da je formira, biti ta koja će izmoždenoj javnosti morati da saopšti sve ono što će je jako zaboleti, a što je verovatno jedan od najvećih strahova koji dele odlazeća i dolazeća politička elita. I tim povodom predstavnik Svetske banke Lu Brefor umiruje:
“Ne smemo potceniti kapacitet građana da razumeju koliko je situacija ozbiljna i njihovu spremnost da podnesu neke od teških mera koje se moraju preduzeti. To će biti prihvaćeno ukoliko bude objašnjeno na adekvatan način i pružena nada za budućnost. Ukoliko oni znaju da će narednih osamnaest ili dvadeset meseci biti teško. Poterbno je ostvariti konsenzus o onome što se nužno mora učiniti sa vizijom budućnosti.”
