Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava “Hjumen rajts voč” (Human rights watch – HRW) je kritikovala predsednika SAD Džoa Bajdena (Joe Biden) i druge zapadne lidere zbog slabe odbrane demokratije i neuspeha da se suoče sa izazovima od klimatske krize i pandemije COVID-19 do siromaštva, nejednakosti i rasne nepravde.
Za razliku od onoga što je izvršni direktor HRW-a Kenet Rot (Kenneth Roth) opisao kao „zagrljaj prijateljskih autokrata” bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, Bajden je preuzeo dužnost u januaru 2021. uz obećanje da će ljudska prava staviti u centar svoje spoljne politike.
„Ali, nastavio je da prodaje oružje Egiptu, Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Izraelu uprkos njihovoj upornoj represiji“, napisao je Rot u godišnjem izveštaju HRW-a objavljenom u četvrtak, 13. januara.
Rot je takođe rekao da je tokom ključnih samita Bajden "izgledao da je izgubio glas kada je u pitanju javno osuđivanje ozbiljnih kršenja ljudskih prava".
„Stejt department je povremene protestovao zbog represije u određenim zemljama, a u ekstremnim slučajevima je Bajdenova administracija uvela ciljane sankcije nekim odgovornim zvaničnicima, ali je uticajni glas predsednika često izostao“, napisao je Rot.
Suočen sa autokratskim trendom u Centralnoj Americi, Bajden se uglavnom bavio tim pitanjem u Nikaragvi, tradicionalnom rivalu Vašingtona, dok je u drugim zemljama prioritet davao migrantskom pitanju, a ne autokratiji, naveo je Rot.
"Na ključnim samitima, delovalo je kao da je Bajden izgubio glas kada je trebalo javno osuditi ozbiljna kršenja ljudskih prava. Stejt department je povremeno protestovao zbog represije u određenim zemljama, a u ekstremnim slučajevima Bajdenova administracija je uvodila usmerene sankcije nekim zvaničnicima, ali je uticajni glas predsednika često izostajao", napisao je Rot.
Posle sastanaka sa predsednicima Kine, Rusije i Turske, Si Đinpingom, Vladimirom Putinom i Redžepom Tajipom Erdoganom, Bajden bi naveo da su razgovarali o "ljudskim pravima", ali je iznosio malo detalja o tome šta je rečeno ili kakve bi posledice mogle da budu ako te zemlje nastave represiju, navodi Rot.
Američki zvaničnici branili su rad Bajdenove administracije, rekavši da su diplomate često iznosile zabrinutost za ljudska prava stranim liderima, uključujući teške razgovore sa protivnicima, uključujući Kinu i Rusiju.
Kritike na račun Makrona i Merkelove
Rot je ocenio da su i drugi zapadni lideri, od kojih je izdvojio bivšu nemačku kancelarku Angelu Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona, pokazali "sličnu slabost u odbrani demokratije".
Vlada Angele Merkel je doprinela globalnoj osudi kineske vlade zbog zločina protiv čovečnosti u regionu Sinđijang, ali je, dok je bila predsedavajuća EU, pomogla promovisanju investicionog sporazuma Unije sa Kinom, uprkos prisilnom radu ujgurske manjine, naveo je Rot.
Francuski predsednik Makron je takođe doprineo koordinaciji osude ponašanja Kine u Sinđijangu, ali je njegova vlada zatvorila oči pred užasnim stanjem ljudskih prava u Egiptu, ocenio je Rot.
"Egipćani žive u najgoroj represiji u modernoj istoriji zemlje, ali francuska vlada nastavlja da prodaje oružje vladi Abdela Fataha El-Sisija. Makron je čak El-Sisiju dodelio Legiju časti, najviše francusko priznanje", naveo je Rot.
Dodao je da je Makron najavio i ogromnu prodaju oružja Ujedinjenim Arapskim Emiratima, uprkos učešću vojske te zemlje u bezbrojnim nezakonitim napadima na civile u Jemenu.
Evropska unija još nije postupila po svom novom ovlašćenju i nije uslovila velike subvencije Mađarskoj i Poljskoj poštovanjem demokratije, ljudskih prava i vladavine prava od autokratskih lidera tih zemalja, ukazao je Rot.
"Nije čak ni preduzela korak da utvrdi da te vlade ozbiljno krše vrednosti ugovora EU, nakon što je pokrenuta procedura nadzora obe zemlje zbog njihovih napada na demokratsku vladavinu", naveo je.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pokazao je nešto više spremnosti u 2021. godini da kritikuje određene vlade zbog kršenja ljudskih prava, ali je, prema rečima Rota, opominjao uglavnom slabe vlade dok je odbio da javno osudi kinesku vladu zbog zločina protiv čovečnosti u Sinđijangu.
U uvodnom delu izveštaja, Rot je naveo i da lideri sa autokratskim tendencijama u mnogim delovima sveta, uključujući Rusiju i Kinu, nastavljaju da deluju u regionima u kojima se demokratski procesi podrivaju nezakonitim radnjama poput korupcije, sa ciljem konsolidacije autoritarne vlasti.
Rot je naveo da autokrate koriste "svojih pet minuta" delom i zbog neuspeha demokratskih lidera, od čijih poteza u velikoj meri zavisi budućnost demokratije.
"Većina današnjeg sveta očekuje od demokratskih lidera da reše naše najveće probleme. Ali ako demokratski zvaničnici i dalje ne budu ispunjavali očekivanja, ako ne budu sposobni za vizionarsko vođstvo koje ova zahtevna era traži, oni rizikuju da podstaknu frustraciju i očaj koji su plodno tlo za autokrate", dodao je Rot.
„Ako demokratije žele da prevladaju u globalnom nadmetanju sa autokratijom, njihovi lideri moraju učiniti više od ukazivanja na nedostatke autokrata. Oni moraju da iznesu jači, pozitivni argument za demokratsku vladavinu“, rekao je Rot.
HRW je naveo da su se autokratski lideri suočili sa značajnom reakcijom u 2021, ali će demokratija cvetati samo ako demokratski lideri budu bolje radili posao u rešavanju globalnih problema kako bi pokazali ljudima da demokratija donosi rezultate.
U izveštaju se navodi da lideri sa autokratskim tendencijama u mnogim delovima sveta, uključujući Rusiju i Kinu, nastavljaju da prodiru u regione u kojima se demokratski proces podriva nezakonitim radnjama, uključujući korupciju, koje imaju za cilj da konsoliduju autoritarnu vlast.
Rot je rekao da današnji demokratski lideri "nisu dorasli izazovima sa kojima se svet suočava."
Veliki broj ljudi izlazio je protestovao u više zemalja, čak i pod rizikom da budu uhapšeni ili streljani, rekao je Rot.
Ovo pokazuje da je privlačnost demokratije i dalje jaka, „ali izabrani lideri moraju da bolje odrade posao u rešavanju velikih izazova kako bi pokazali da demokratska vlada ispunjava obećano," zaključio je Rot.
