Dostupni linkovi

Put na Mars: Hrabar korak za UAE, arapski svet i međunarodnu nauku


Lansiranje letelice Nada koja treba da stigne do Marsa u februaru 2021.

Ujedinjeni Arapski Emirati poslali su letelicu u orbitu Marsa u odvažnom koraku za zemlju koja nastoji da se oslobodi zavisnosti od nafte i razvije privredu zasnovanu na znanju.

Prva arapska međuplanetarna misija je značajna i za širu međunarodnu naučnu zajednicu koja će dobiti potpuniji uvid o atmosferi Crvene planete, pišu svetski mediji.

Arapska Nada

UAE su lansirale svoju prvu misiju na Mars dok streme razvoju svojih naučnih i tehnoloških mogućnosti, kao i da se oslobode zavisnosti o nafte, ukazuje Rojters (Reuters).

Sonda Nada (Amal na arapskom) lansirana iz Japana u ponedeljak, 20. jula, ujutro po lokalnom vremenu (23.58 u nedelju po srednjeevropskom vremenu) na sedmomesečni put do Crvene planete, prva je arapska misija na Mars, koja je dva puta odlagana zbog lošeg vremena.

Letelica UAE, koja prema ministarki za naprednu nauku Sahah Amiri, košta 200 miliona dolara, biće u orbiti Marsa odakle treba da pruži potpunu sliku atmosfere te planete, proučavajući dnevne i sezonske promene.

UAE su prvi put najavili planove za misiju 2014. a Nacionalni svemirski program pokrenule 2017. s ciljem da razviju lokalne stručnjake, pošto, kako navodi Rojters, toj zemlji s 9,4 miliona stanovnika i većinom stranih radnika, nedostaju naučna i industrijska baza većih država koje istražuju svemir.

Novajlija u klubu

Sonda prve međuplanetarne misija arapskog sveta, lansirane uz pomoć rakete japanske kompanije Micubiši, trebalo bi da stigne do Marsa u februaru 2021, u godini kada UAE slave 50 godina od osnivanje zemlje, a u septembru će Nada početi da šalje podatke o Marsovoj atmosferi koji će biti dostupni međunarodnoj naučnoj zajednici, ukazuje Asošiejtid pres (Associated Press).

"UAE su sada član kluba i naučićemo više i angažovaćemo se više i nastaviti da razvijamo naš program istraživanja svemira", rekao je šef svemirske agencije UAE Mohamed Al Ahbabi.

Novajlija u svemirskom razvoju, kako podvlači AP, UAE su uspešno poslale u orbitu tri satelita za osmatranje Zemlje. Dve je razvila Južna Koreja i lansirala Rusija, a treći, koji je ta zemlja sama napravila, lansirao je Japan.

Uspešna misija na Mars bi, ocenjuje AP, bio veliki korak za privedu zavisnu od nafte u traženju budućnosti u svemiru, manje od godinu dana posle lansiranja prvog astronauta iz UAE u svemir, na misiju na Međunarodnoj svemirskoj stanici.

Emirati su takođe naveli da misija na Mars predstavlja korak napred za arapski svet, koji je vekovima bio dom matematičara i naučnika pre nego što su ga zahvatili ratovi i haos.

Cilj istorijske misije UAE

UAE imaju ograničeno iskustvo u dizajniranju i pravljenju svemirskih letelica a ipak pokušavaju nešto što su uspele samo SAD, Rusija, Evropa i Indija, ističe BBC i ocenjuje da o ambicijama Emirata puno govori što su se odvažile na takav izazov istorijskom misijom.

Sonda, koju su za šest godina napravili inženjeri iz UAE uz mentorstvo američkih stručnjaka, po dolasku na Mars, Zemlji bi trebalo da donese nove naučne podatke sa svežim uvidima o atmosferi Crvene planete. BBC ukazuje da naučnici misle da bi misija mogla doprineti većem razumevanju kako je Mars izgubio većinu svog vazduha i s njim i veći deo svoje vode.

UAE, kako navodi BBC, nisu želeli da samo dođu do Marsa i ponove merenja koja su već drugi izveli, već su tražili savet od NASA kakva istraživanja bi bila korisna s obzirom na postojeće znanje, čime je postavljen okvir misije Nade.

Satelit UAE će tokom celog dana i u svim sezonama godine ispitivati kako se energija kreće atmosferom Marsa. Takođe će posmatrati šta se dešava s neutralnim atomima vodonika i kiseonika u gornjem delu atmosfere, pošto postoji sumnja da ti atomi imaju značajnu ulogu u eroziji Marsove atmosfere usled energetskih čestica koje dolaze sa Sunca.

Letelica Nada je jedan od više projekata za koje vlada UAE navodi da ukazuju na namere zemlje da se oslobodi od zavisnosti od nafte i gasa i pomeri ka budućnosti zasnovanoj na ekonomiji znanja. Ipak, ističe BBC, kad je reč i odlasku na Mars, rizici su veliki, budući da je polovina svih misija na tu planetu završila neuspehom. Direktor projekta Nada Omran Šaraf rekao je za BBC da neuspeh postoji kao opcija za tu misiju, ali da "neuspeh u napretku nacije nije opcija".

Veći ciljevi

Kao prva arapska svemirska misija sa svrhom da se dođe do obuhvatne slike klimatskih aktivnosti u atmosferi Crvene planete, Nada je osnova mnogo većeg cilja – građenja ljudske kolonije na Marsu u narednih 100 godina, ukazuje agencija Frans pres (Agence France-Presse).

Dubai je, kako navodi AFP, unajmio arhitekte da zamisle kako bi mogao izgledati marsovski grad i da ga naprave u pustinji kao "Naučni grad", po ceni od oko 135 miliona dolara.

UAE takođe žele da projekat bude izvor inspiracije arapskoj omladini u regionu opterećenoj verskim sukobima i ekonomskim krizama. Vlada te zemlje je na Tviteru (Twitter) lansiranje sonde proglasila "porukom ponosa, nade i mira za arapski region, u kojem obnavljamo zlatno doba arapskih i islamskih otkrića".

"Ova misija je važan korak za UAE i region", rekao je direktor Svemirskog centra Mohamed bin Rašid u UAE Jusuf Hamad Al Šaibani, dodajući da je "već je inspirisala milione mladih u regionu da sanjaju veliko i naporno rade da ostvare nešto što izgleda nemoguće".

Još dve marsovske misije

Misija na Mars je hrabar ulazak u međuplanetarna istraživanja za malu zemlju koja je dosad poslala tek nekoliko satelita u Zemljinu orbitu, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times), ukazujući da ovog leta pored UAE na Crvenu planetu svoje misije šalju i Kina i SAD.

Misije tri zemlje koriste priliku približavanja Zemlja i Mars na svakih 26 meseci, što omogućava relativno kratak put, objašnjava Njujork tajms, navodeći da je bila planirana i zajedničko rusko-evropska misija, ali su tehnološki problemi, pogoršani pandemijom COVID-19, onemogućili lansiranje na vreme, pa je ta misija pomerena za 2022.

Nada će leteti u orbiti Marsa na visini od 22.000 do 44.000 kilometara i pridružiće se floti od šest letelica koje osmatraju planetu iz svemira, tri od američke agencija NASA, dve Evropske svemirske agencije, od kojih je jedna u saradnji s Rusijom, a jedna je indijska.

Sledeći na Mars, možda još ove nedelje, trebalo bi da krene kineski Tianven-1 s orbiterom i roverom za ispitivanje, između ostalog, vode u tlu i sadržaja leda, ukazuje američki list. To će biti drugi pokušaj Kine da stigne do Marsa, posle neuspeha 2011. usled kvara ruske rakete. Kina je od tada izvela više misija s posadom u niskoj Zemljinoj orbiti i spustila rover na dalju stranu Meseca, što je jedinstven poduhvat.

NASA bi 30. jula trebalo da lansira robotski rover Perseverans (Perseverance) koji će biti peto američko vozilo za istraživanje Marsa, s ciljem da nađe znakove izumrlog života u krateru Jezero, nazvanom po mestu u BiH, koji je nekad bio ispunjen vodom. Na početku misije, ukazuje Njujork tajms, Perseverans će pustiti mali eksperimentalni helikopter kako bi se pokazalo da je moguće letenje u razuđenoj atmosferi Marsa da bi se proširio opseg misija koje sada zavise od rovera na tlu.

XS
SM
MD
LG