Američki ambasador u Prištini Jeffrey Hovenier izjavio je u petak, 22. marta, da od Vlade na čelu sa Albinom Kurtijem očekuje da radi u partnerstvu sa Washingtonom, kako bi se na Kosovu ostvario napredak.
On je na konferenciji povodom 25. godišnjice vojne intervencije NATO-a na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju, koju je organizovao Savet ambasadora Kosova, ponovio stav SAD da je jedini put Kosova ka evroatlantskim integracijama dijalog o normalizaciji odnosa sa Srbijom .
Dodao je da se "ne može pregovarati" o obavezama koje je Kosovo preuzelo u okviru dijaloga sa Srbijom.
"Od ove Vlade Kosova, kao i od prethodnih Vlada, očekujemo da radi u partnerstvu sa nama, dok se naši napori nastavljaju da gradimo prosperitetno, multietničko i bezbedno Kosovo u regionu Zapadnog Balkana", rekao je Hovenier.
Kosovo i Srbija od 2011. vode dijalog o normalizaciji odnosa, kojim posreduje Evropska unija (EU).Postignutno je na desetine sporazuma ali mnogi nisu implementirani na terenu.
Strane su prošle godine prihvatile i Sporazumu o putu ka normalizaciji odnosa na predlog EU. Međutim, on nije implementiran.
Sjedinjene Države, koje podržavaju Briselski dijalog, stalno podstiču Srbiju i Kosovo da sprovodu sve sporazume postignute u okviru dijaloga.
Inače, odnosi Kosova i SAD su u poslednje vreme zategnuti zbog odluke kosovskih vlasti da zabrane upotrebu srpskog dinara. Američki zvaničnici su zatražili da Kosovo odloži primenu te odluke uz obrazloženje da ona negativno utiče na srpsku zajednicu, koja ima razna primanja iz budžeta Srbije.
Američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabriel Escobar rekao je da Vlada Kosova time što ignoriše ove zahteve ne tretira Washington kao partnera.
Hovenier je na konferenciji podsetio i na razlog intervencije NATO-a pre četvrt veka, te u tom kontekstu istakao da je ona zapravo okončala "etničko čišćenje" na Kosovu od "mašinerije tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića".
Rekao je i da njegova zemlja nastoji da obezbedi da se takvi događaji ne ponove.
"Ostajemo posvećeni podršci mirovnoj ulozi NATO snaga, Kforu", rekao je Hovenier. On je dodao da je intervencija NATO-a bila i neophodna i legitimna "imajući u vidu humanitarnu krizu kojoj je svet bio svedok".
NATO je započeo bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije 24. marta 1999. godine kao odgovor na progon Albanaca na Kosovu koji su vršile bezbednosne snage Srbije.
Bombardovanje je prestalo nakon 78 dana, 10. juna 1999., usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Ova Rezolucija predstavlja kompromis pet stalnih zemalja članica Saveta bezbednosti na osnovu kojih je na Kosovu uspostavljena administracija Ujedinjenih nacija, UNMIK. Kosovo je potom 2008. godine proglasilo nezavinsot, koju Srbija ne priznaje.
