Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će partija Gerta Vildersa (Geert Wilders) koja se zalaže za zaustavljanje “islamizacije Holandije” udvostručiti broj poslaničkih mesta, odnosno osvoji najmanje 15 odsto glasova. Vilders, pak, očekuje da njegova stranka bude pojedinačno najjača.
On se beskompromisno zalaže za antiimigracionu politiku, ističući da su ogromni troškovi integracije nezapadnih imigranata, što iscrpljuje resurse Holandije u vreme ekonomske krize.
“Imigranti iz nezapadnih zemalja koštaju holandske poreske obveznike sedam milijardi evra godišnje. Dakle, za deset godina ta suma će dostići čak 70 milijardi evra”, ističe Vilders.
Vilders je postao poznat 2008. godine po kratkometražnom filmu "Fitna" u kojem su prikazani citati iz Kurana i upoređeni sa ideologijom fašizma, što je izazvalo burne reakcije, pre svega u islamskom svetu.
Politički analitičari smatraju da razlog njegove popularnosti leži u "holandskom 11. septembru", odnosno 2. novembru 2004. godine kad je islamistički fanatik ubio holandskog režisera Tea van Goga, zbog filma u kojem optužuje islam za nasilje nad ženama.
Od tada počinje i Vildersov politički uspon.
Zbog svojih stavova Vilders svakodnevno dobija pretnje smrću. Pod zaštitom policije je već pet godina, a prate ga i desetine telohranitelja. U Holandiji, koja ima 16 miliona stanovnika, živi oko milion muslimana i smatra se jednom od najliberalnijih kada je reč o imigracionoj politici.
Nakon velikog uspeha Slobodarske partije na lokalnim izborima u februaru, ključne stranke i političari su počeli da je sve ozbiljnije doživljavaju.
Teško do vladajuće koalicije
No, evropska finansijska kriza i, u tom kontekstu zabrinutost, zbog stanja holandske ekonomije, na neki način su zasenili osetljivo pitanje imigracione politike.
Paradoksalno, prema istraživanjima javnog mnjenja najpopularnija je Liberalna partija Marka Ruta (Rutte), iako se zalaže za oštra rezanja budžetskih troškova i štednju, uključujući smanjenje doprinosa Holandije Evropskoj uniji, povlastica za imigrante kao i za manju vladu.
Jedan od eksperata Liberalne partije za finansije Frans Vikers (Weekers):
“Birači uviđaju da smo nakon globalne finansijske krize, ušli u nacionalnu ekonomsku krizu i da su budžetske kase u mnogim zemljama, uključujući Holandiju, prazne. Oni shvataju da se više troši nego što se zarađuje i da je to neodrživo. Dakle, birači nam šalju najvažniju poruku – dovedite zemlju u red i pobrinite se da se rad isplati”.
Veliki gubitnici na ovim izborima mogu biti Hrišćanski demokrati odlazećeg premijera Peter Balkenendea – procenjuje se da će možda ostati bez polovine sadašnjih mandata. Raspad sadašnje vladajuće koalicije zbog spora oko učešća holandskih vojnika u Avganistanu, izazvao je raspisivanje prevremenih izbora.
Analitičari procenjuju da će, ako se pokažu tačnim istraživanja javnog mnjenja, biti veoma teško formirati vladajuću koaliciju.
“Sa ovakvim rezultatima biće problem formirati vladu jer bi čak i koalicija tri partije imala neznatnu većinu. Dakle, biće nužna koalicija od četiri stranke, to znači od levice do desnice. To je uvek teško imajući u vidu veliku razlike u pristupu rešavanju ekonomske krize između dva pola u parlamentu”, kaže Moris de Hond (Maurice).
On se beskompromisno zalaže za antiimigracionu politiku, ističući da su ogromni troškovi integracije nezapadnih imigranata, što iscrpljuje resurse Holandije u vreme ekonomske krize.
“Imigranti iz nezapadnih zemalja koštaju holandske poreske obveznike sedam milijardi evra godišnje. Dakle, za deset godina ta suma će dostići čak 70 milijardi evra”, ističe Vilders.
Vilders je postao poznat 2008. godine po kratkometražnom filmu "Fitna" u kojem su prikazani citati iz Kurana i upoređeni sa ideologijom fašizma, što je izazvalo burne reakcije, pre svega u islamskom svetu.
Politički analitičari smatraju da razlog njegove popularnosti leži u "holandskom 11. septembru", odnosno 2. novembru 2004. godine kad je islamistički fanatik ubio holandskog režisera Tea van Goga, zbog filma u kojem optužuje islam za nasilje nad ženama.
Od tada počinje i Vildersov politički uspon.
Zbog svojih stavova Vilders svakodnevno dobija pretnje smrću. Pod zaštitom policije je već pet godina, a prate ga i desetine telohranitelja. U Holandiji, koja ima 16 miliona stanovnika, živi oko milion muslimana i smatra se jednom od najliberalnijih kada je reč o imigracionoj politici.
Veliki gubitnici na ovim izborima mogu biti Hrišćanski demokrati odlazećeg premijera Peter Balkenendea – procenjuje se da će možda ostati bez polovine sadašnjih mandata.
Nakon velikog uspeha Slobodarske partije na lokalnim izborima u februaru, ključne stranke i političari su počeli da je sve ozbiljnije doživljavaju.
Teško do vladajuće koalicije
No, evropska finansijska kriza i, u tom kontekstu zabrinutost, zbog stanja holandske ekonomije, na neki način su zasenili osetljivo pitanje imigracione politike.
Paradoksalno, prema istraživanjima javnog mnjenja najpopularnija je Liberalna partija Marka Ruta (Rutte), iako se zalaže za oštra rezanja budžetskih troškova i štednju, uključujući smanjenje doprinosa Holandije Evropskoj uniji, povlastica za imigrante kao i za manju vladu.
Jedan od eksperata Liberalne partije za finansije Frans Vikers (Weekers):
“Birači uviđaju da smo nakon globalne finansijske krize, ušli u nacionalnu ekonomsku krizu i da su budžetske kase u mnogim zemljama, uključujući Holandiju, prazne. Oni shvataju da se više troši nego što se zarađuje i da je to neodrživo. Dakle, birači nam šalju najvažniju poruku – dovedite zemlju u red i pobrinite se da se rad isplati”.
Veliki gubitnici na ovim izborima mogu biti Hrišćanski demokrati odlazećeg premijera Peter Balkenendea – procenjuje se da će možda ostati bez polovine sadašnjih mandata. Raspad sadašnje vladajuće koalicije zbog spora oko učešća holandskih vojnika u Avganistanu, izazvao je raspisivanje prevremenih izbora.
Analitičari procenjuju da će, ako se pokažu tačnim istraživanja javnog mnjenja, biti veoma teško formirati vladajuću koaliciju.
“Sa ovakvim rezultatima biće problem formirati vladu jer bi čak i koalicija tri partije imala neznatnu većinu. Dakle, biće nužna koalicija od četiri stranke, to znači od levice do desnice. To je uvek teško imajući u vidu veliku razlike u pristupu rešavanju ekonomske krize između dva pola u parlamentu”, kaže Moris de Hond (Maurice).
