Kampanja za predsedničke izbore u SAD, koji se održavaju 6 novembra, biće najskuplja u istoriji i koštaće 2,5 milijardi dolara. Međutim, pitanje je da li će tolika količina potrošenog novca biti presudna ko će pobediti?
Novac je uvek igrao važnu ulogu u američkim predsedničkim izborima, ali pogotovo je važan u ovim.
Procenjuje se da će nadmetanje između predsednika, Demokrate Baraka (Barack) Obame i njegovog takmaca iz Republikanske partije Mita Romnija (Mitt Romney) koštati oko 800 miliona dolara više nego na prethodnim izborima 2008. godine, kada je potrošeno 1,7 milijardi dolara. Tada je prvi put probijena barijera od milijardu dolara. Na izborima 2004. je potrošeno u kampanji oko 800, a 2000. godine 500 miliona dolara.
Utrku u prikupljanju novca je pospešila i nedavna odluka Vrhovnog suda SAD da ukine ograničenja na političke donacije.
Međutim, postavlja se pitanje da li će količina uloženog novca u kampanji dati očekivani rezultat.
Romni je u julu prikupio više novca od Obame, ali je aktuelni šef države i dalje imao prednost u istraživanjima javnog mnjenja.
Obama je dosada prikupio više novca, ali pojedini analitičari procenjuju da bi Romni mogao da obezbedi više sredstava u poslednjim odlučujućim sedmicama kampanja.
“Novac je zaista veoma važan, inače kandidati ne bi trošili toliko vremena za njegovo prikupljanje”, kaže Viveka (Viveca) Novak, iz Centra za odgovornu politiku (the Center for Responsive Politics) u Vašingtonu.
Mada će na ovim izborima biti potrošeno mnogo više novca nego na prethodnim, to ne znači da će kandidat koji prikupi najviše sredstava privući najveći broj birača.
“Smatram da su podjednako važni faktori i kvalitet samih kandidata kao i njihovo okruženje, zatim opšta politička klima. Loša ekonomska situacija je veoma bitan činilac. Da li je to podjednako važno kao pitanje da li Obama ima dovoljno novca za kampanju? Verovatno. Novac omogućava kandidatima da dopru sa svojom porukom do birača”, ističe Novak.
Dramatičan rast negativne kampanje jeste očigledna posledica obilja novca u ovogodišnjoj kampanji.
Dramatičan rast negativne kampanje jeste očigledna posledica obilja novca u ovogodišnjoj kampanji. Veslijan medijski projekat (The Wesleyan Media Project) je utvrdio da je negativno oglašavanje, odnosno nastojanje da se dovede u pitanje kredibilitet protivkandidata, povećano za 7 puta u odnosu na izbore 2008. godine. Tada je samo 9 odsto reklamnih poruka u kampanji ocenjeno kao negativno, a sada čak 70 odsto!
To se pre svega objašnjava aktivnošću novog tipa donatora koji svojim novcem podržavaju Romnija ili Obamu preko bogatih komiteta za političku akciju (SuperPACs), a koji raspolažu neograničenom količinom novca za propagiranje određenih ideja.
Oni koriste oglašavanje kao oruđe za napade na protivkandidata, zbog čega je znatno snižen nivo debate u kampanji i promenjen ambijent u kome se nadmeću kandidati za predsednika.
Ovi komiteti nisu postojali pre dve godine. Međutim, kontroverznom odlukom Ustavnog suda SAD iz 2010. godine ukinuto je pravno ograničenje na količinu i tip sredstava koje razne grupacije mogu da prikupe i potroše u podršci predsedničkim kandidatima.
Kao rezultat, veliki broj bogatih donatora dali su milione dolara za Obaminu i Romnijevu kandidaturu. Na taj način Obama je prikupio 571, a Romni 446 miliona dolara. Ova suma ne uključuje druge političke fondove koje kandidati mogu legalno da koriste.
Grozničava potraga za sredstvima
Amerikancima se ne sviđa to što se tolike količine novca odvajaju za predsedničke izbore. Kada je 2008. godine premašena cifra od milijardu dolara, prema istraživanju javnog mnjenja (USA Today/Gallup), 70 odsto ispitanika je ocenilo da je to nepotrebno i preterano.
Barak Obama sa osmomesečnom bebom tokom svoje kampanje u Ohaju, jul 2012.
Mark Mekinon (McKinnon) je vodio medijsku kampanju za Džordža Buša (George W. Bush) na izborima 2000. i 2004. godine. On smatra da je količina novca koja se troši za ovogodišnje izbore “užasna” i da je odluka Vrhovnog suda SAD “sramotna”. Pre njegove presude, pojedinci su mogli da daju za kampanju maksimalno 2,5 hiljade dolara i tako prikupljen novac je činio okosnicu fondova svakog predsedničkog kandidata.
Prema Mekinonu, to je značilo da “nijedan pojedinac ili poseban interes nije mogao da ima odlučujući uticaj na izbore. Sada svako i bilo koji interes može da potroši koliko god hoće novca na način na koji im odgovara, često anonimno. To znači da je došlo do promene u američkoj politici tako da čak više nema kampanje između pojedinaca, odnosno protivkandidata. To postaje kampanja između posebnih interesa”.
Mekinon smatra da je ironija to što se gro novca u kampanji uzaludno troši i, stoga, ne utiče na rezultat.
“Bio sam zadužen za medijsku kampanju na predsedničkim izborima 2000. i 2004. Tada sam smatrao da bespotrebno trošimo pola prikupljenog novca. Sada je to još gore. Potrebna vam je izvesna količina novca za osoblje koje učestvuje u kampanji i za oglašavanje. Sve preko toga je bacanje novca”, ocenjuje on.
To se delimično objašnjava i činjenicom da su mnogi Amerikanci već odlučili za koga će glasati i posle izvesnog vremena postaju zasićeni od negativne kampanje i ne žele da je prate.
“Svaka strana se boji da će protivkandidat steći prednost ako potroši više, a vi ne želite da budete učesnik kampanje koji će reći: ‘Oh, ne treba da potrošimo ovaj million dolara u Ohaju’, gde su izbori već odlučeni”, naglašava Mekinon.
Zbog toga oba kandidata grozničavo nastavljaju da tragaju za dodatnim novcem.
Upravo je ove sedmice Obama poslao e-mail svojim pristalicama nakon povratka iz države Ajova, u kojoj je neizvestan ishod, a u kojoj je Romni potrošio duplo više novca od njega za kampanju.
“Očekujemo da će Mit Romni i Republikanci potrošiti više od nas. Naše vreme da smanjimo taj jaz je sve kraće. Ne može biti urgentnije nakon tri meseca tokom kojih su prikupili mnogo više novca od nas. Hoćete li danas da date svoju donaciju?”, napisao je Obama.
