Američka državna sekretarka Hilari Klinton (Hillary Clinton) započela je u četvrtak petodnevnu turneju po Istočnoj Evropi i južnom Kavkazu. Cilj je da se učvrsti strateška vojna saradnja, uvere nervozni saveznici da ih Vašington nije napustio u nastojanju da “resetuje” odnose sa Rusijom.
Državna sekretarka ima nameru ne toliko da razuveri saveznike u toj regiji da im SAD nisu okrenule leđa zbog nove politike prema Moskvi. Kako je istakao pomoćnik američkog državnog sekretara Filip Gordon (Philip), cilj je da se ode korak dalje u odnosu na tradicionalni stav da je evropska diplomatija i bezbednost “nulta tačka” (zero - sum game) i da su, zbog toga zemlje u Centralnoj Evropi i na južnom Kavkazu prinuđene da se svrstaju ili uz Rusiju ili SAD.
“Mislim da ide u prilog pojedinim ruskim susedima kada Vašington i Moskva imaju otvorene i odnose poverenja. Lideri nekih od ovih zemalja su nam to i rekli. No, ako je bilo ko zabrinut zbog naše politike prema Rusiji, mi smo spremni da o tome razgovaramo. To će biti dobra prilika da državna sekretarka objasni kako gledamo na resetovanje odnosa sa Rusijom, evropsku bezbednost”, rekao je Gordon.
On je istakao da turneja po više zemalja ima različite ciljeve, ali da će zajednička tema biti – demokratija.
Hilari Klinton najpre stiže u Ukrajinu. To će biti prilika da još jednom zahvali novom predsedniku Viktoru Janukoviču, nakon što ga je pohvalio i BarakObama na aprilskom samitu o nuklearnom oružju u Vašingtonu. Naime, Janukovič je odlučio da se njegova zemlja u potpunosti odrekne zaliha obogaćenog uranijuma.
Istovremeno, Janukovič je razočarao Zapad zbog odbacivanja ranijeg proklamovanog cilja Ukrajine da postane članica NATO-a. Poseta Hilari Klinton je signal Vašingtona da nije prepustila Ukrajinu Rusiji, uprkos naginjanju Janukoviča ka Moskvi. SAD nastoje da ojačaju veze sa Kijevom kroz uspostavljanje strateškog partnerstva.
“Ona će jasno predočiti da ne gledamo na to kao na konkurenciju i protivrečnost. Nadamo se da će Ukrajina slediti dobre odnose sa Evropom i sa SAD-om kao što to čini i sa Rusijom”, rekao je Filip Gordon.
Klintonova potom odlazi u Poljsku. Treća stanica je Azerbejdžan, verovatno najveći diplomatski izazov na ovoj turneji. Nakon posete Džejmsa Bejkera (James Baker) 1992. ona je prvi američki sekretar koji dolazi u Baku.
Nezadovoljstvo stanjem u Abhaziji i Južnoj Osetiji
SAD-u je preko potreban nastavak saradnje Azerbejdžana kao tranzitne rute za međunarodne trupe i opremu koji se šalju u Avganistan. Procenjuje se da oko 25 odsto snabdevanja NATO snaga ide preko ovog “Kavkaskog kraka”. Zbog političke nestabilnosti u Kirgiziji neizvesna je sudbina američke baze Manas u toj zemlji, tako da će koridor preko Azerbejdžana postati još važniji.
Istovremeno, Baku očekuje podršku Vašingtona u rešavanju zamrznutog sukoba oko Nagorno Karabaha. No, teško je očekivati da će Klintonova, koja će posetiti i Jermeniju, stati samo na jednu stranu, već pokušava da preko posredničke “Minsk grupe” pronađe obostrano prihvatljivo rešenje.
Azerbejdžan takođe ima ključnu ulogu kao regionalno energetsko čvorište i njegovo učešće je presudno za uspeh gasovoda Nabuko, kojim Zapad nastoji da ograniči uticaj Rusije. No, autoritarna politika predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva i brojna kršenja ljudskih prava svakako komplikuju nastojanja Vašingtona.
Takođe, SAD nisu omogućile učešće Alijeva na samitu o nuklearnom oružju. Prema diplomatama, Bela kuća je bila ljuta na njega zbog nastojanja da blokira pokušaj pomirenja i približavanja Turske i Jermenije.
Na sledećoj stanici, u Jermeniji, jedno od glavnih pitanja biće odbijanje tamošnjeg parlamenta da ratifikuje protokol o normalizaciji odnosa sa Turskom koji je potpisan u oktobru prošle godine, a Hilari Klinton lično u tome posredovala.
Na poslednjem odredištu turneje, u Gruziji, Klintonovu će svakako očekivati zahtev domaćina da zatraži od Rusije da poštuje mirovni sporazum nakon njene intervencije 2008. godine. Međutim, imajući u vidu i veoma srdačan susret Obame i Medvedeva prošle sedmice u SAD, Klintonova će morati da balansira.
“Mi smo nezadovoljni situacijom u gruzijskim separatističkim oblastima Abhaziji i Južnoj Osetiji. Predsednik (Obama) je jasno predočio prošle sedmice predsedniku Medvedevu i mi stalno ističemo nedvosmislenu podršku teritorijalnom integritetu Gruzije i pozivamo Rusiju da se pridržava mirovnog sporazuma iz 2008. koji predviđa ne samo okončanje neprijateljstvava već i povlačenje njenih vojnih snaga na pozicije pre sukoba. No, to još nije učinjeno”, ocenio je Filip Gordon.
Državna sekretarka ima nameru ne toliko da razuveri saveznike u toj regiji da im SAD nisu okrenule leđa zbog nove politike prema Moskvi. Kako je istakao pomoćnik američkog državnog sekretara Filip Gordon (Philip), cilj je da se ode korak dalje u odnosu na tradicionalni stav da je evropska diplomatija i bezbednost “nulta tačka” (zero - sum game) i da su, zbog toga zemlje u Centralnoj Evropi i na južnom Kavkazu prinuđene da se svrstaju ili uz Rusiju ili SAD.
“Mislim da ide u prilog pojedinim ruskim susedima kada Vašington i Moskva imaju otvorene i odnose poverenja. Lideri nekih od ovih zemalja su nam to i rekli. No, ako je bilo ko zabrinut zbog naše politike prema Rusiji, mi smo spremni da o tome razgovaramo. To će biti dobra prilika da državna sekretarka objasni kako gledamo na resetovanje odnosa sa Rusijom, evropsku bezbednost”, rekao je Gordon.
On je istakao da turneja po više zemalja ima različite ciljeve, ali da će zajednička tema biti – demokratija.
Hilari Klinton najpre stiže u Ukrajinu. To će biti prilika da još jednom zahvali novom predsedniku Viktoru Janukoviču, nakon što ga je pohvalio i Barak
SAD-u je preko potreban nastavak saradnje Azerbejdžana kao tranzitne rute za međunarodne trupe i opremu koji se šalju u Avganistan.
Istovremeno, Janukovič je razočarao Zapad zbog odbacivanja ranijeg proklamovanog cilja Ukrajine da postane članica NATO-a. Poseta Hilari Klinton je signal Vašingtona da nije prepustila Ukrajinu Rusiji, uprkos naginjanju Janukoviča ka Moskvi. SAD nastoje da ojačaju veze sa Kijevom kroz uspostavljanje strateškog partnerstva.
“Ona će jasno predočiti da ne gledamo na to kao na konkurenciju i protivrečnost. Nadamo se da će Ukrajina slediti dobre odnose sa Evropom i sa SAD-om kao što to čini i sa Rusijom”, rekao je Filip Gordon.
Klintonova potom odlazi u Poljsku. Treća stanica je Azerbejdžan, verovatno najveći diplomatski izazov na ovoj turneji. Nakon posete Džejmsa Bejkera (James Baker) 1992. ona je prvi američki sekretar koji dolazi u Baku.
Nezadovoljstvo stanjem u Abhaziji i Južnoj Osetiji
SAD-u je preko potreban nastavak saradnje Azerbejdžana kao tranzitne rute za međunarodne trupe i opremu koji se šalju u Avganistan. Procenjuje se da oko 25 odsto snabdevanja NATO snaga ide preko ovog “Kavkaskog kraka”. Zbog političke nestabilnosti u Kirgiziji neizvesna je sudbina američke baze Manas u toj zemlji, tako da će koridor preko Azerbejdžana postati još važniji.
Istovremeno, Baku očekuje podršku Vašingtona u rešavanju zamrznutog sukoba oko Nagorno Karabaha. No, teško je očekivati da će Klintonova, koja će posetiti i Jermeniju, stati samo na jednu stranu, već pokušava da preko posredničke “Minsk grupe” pronađe obostrano prihvatljivo rešenje.
Azerbejdžan takođe ima ključnu ulogu kao regionalno energetsko čvorište i njegovo učešće je presudno za uspeh gasovoda Nabuko, kojim Zapad nastoji da ograniči uticaj Rusije. No, autoritarna politika predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva i brojna kršenja ljudskih prava svakako komplikuju nastojanja Vašingtona.
U Jermeniji će jedno od glavnih pitanja biti odbijanje tamošnjeg parlamenta da ratifikuje protokol o normalizaciji odnosa sa Turskom koji je potpisan u oktobru prošle godine.
Takođe, SAD nisu omogućile učešće Alijeva na samitu o nuklearnom oružju. Prema diplomatama, Bela kuća je bila ljuta na njega zbog nastojanja da blokira pokušaj pomirenja i približavanja Turske i Jermenije.
Na sledećoj stanici, u Jermeniji, jedno od glavnih pitanja biće odbijanje tamošnjeg parlamenta da ratifikuje protokol o normalizaciji odnosa sa Turskom koji je potpisan u oktobru prošle godine, a Hilari Klinton lično u tome posredovala.
Na poslednjem odredištu turneje, u Gruziji, Klintonovu će svakako očekivati zahtev domaćina da zatraži od Rusije da poštuje mirovni sporazum nakon njene intervencije 2008. godine. Međutim, imajući u vidu i veoma srdačan susret Obame i Medvedeva prošle sedmice u SAD, Klintonova će morati da balansira.
“Mi smo nezadovoljni situacijom u gruzijskim separatističkim oblastima Abhaziji i Južnoj Osetiji. Predsednik (Obama) je jasno predočio prošle sedmice predsedniku Medvedevu i mi stalno ističemo nedvosmislenu podršku teritorijalnom integritetu Gruzije i pozivamo Rusiju da se pridržava mirovnog sporazuma iz 2008. koji predviđa ne samo okončanje neprijateljstvava već i povlačenje njenih vojnih snaga na pozicije pre sukoba. No, to još nije učinjeno”, ocenio je Filip Gordon.
