Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Havel: Klaus se ponaša neodgovorno


Vaclav Havel tokom posete Radiju Slobodna Evropa u martu 2009.
Uskoro će se navršiti dvadeset godina od “plišane revolucije”, kako se nazivaju događaji koji su doveli do pada komunizma u Čehoslovačkoj. To su i događaji koji su u prvi plan izbacili novog lidera, pisca Vaclava Havela kog su političke promene dovele do predsednika Čehoslovačke, a kasnije i nezavisne Češke Republike. Povodom dve decenije od velikih promena, značajnih ne samo za njegovu zemlju nego i čitavu Evropu, razgovarao je sa novinarima.

Prilog: Ketlin Mur, priredio: Miloš Teodorović

Na scenu jednog od praških pozorišta izašao je Vaclav Havel obučen u iste pantalone koje je nosio u vreme istorijskih događaja 1989. godine. Balon u obliku srca crvene boje, što je Havelov simbol, takođe je lebdeo nad scenom.

Novinari su ga pitali kako se osećao kada je padao Berlinski zid, kao i koji je bio ključni momenat „plišane revolucije“. U to vreme osćeao sam da se nešto menja u vazduhu, ispričao je Havel, i dodao kako su ljudi naprosto izgubli strahove, na način sličan kako je to izgledalo u Nemačkoj. Havel kaže kako su se ljudi ogrnuli u ćebadi, pripremili tople čajeve i izašli na ulice potpuno ravnodušni prema prisustvu tajne policije:

„Ta atmosfera mi je jasno govorila da neće dugo trajati. U to vreme, ili možda nešto ranije, 28. oktobra (na Dan nastanka samostalne čehoslovačke države) uhapsili su me kao što su obilčno činili u strahu da ne bih pravio probleme na ovaj istorijski datum. Dakle, bio sam uhapšen i sedeo sam u kolima sam sa dvojicom pripadnika tajne policije kada mi se jedan okrenuo i rekao mi: ’Pa gospodine Havel, kada će sve ovo eksplodirati?’. To vam pokazuje kakva je atmosfera bila tih dana, i deo toga bila je ta neustrašiva solidarnost koju su pokazali naši raniji nemački saborci koji su me fascinirali. Tada je bilo jasno da je zid srušen, ne samo fizički u Berlinu, nego i u generalnom smislu, kao kamena zavesa.“


Nismo izneverili osnovne ideale


Havela su takođe pitali kada bi se ponovo našao u istoj situaciji da li bi isto učinio. On kaže kako je sigurno bilo grešaka, ali i dodaje:

„U isto vreme verovatno uspeli da izbegnemo još mnoge. Osnovni pravac u kojem smo hteli da vodimo naše društvo jeste bilo stvaranje demokratske pravne države, sa poštovanjem ljudskih prava, tržišne ekonomije. I to se i dogodilo, mada sporo, sa puno teškoća i neočekivanih situacija. Ali, ne mogu da kažem da smo izneverili osnovne ideale koje smo tada imali.“


Havel se metaforično izrazio rekavši kako to ne znači da su danas „u bašti samo ruže“, te da će trebati još dugo da se radi kako bi se društvo popravilo posle komunističke vladavine.

Havel je odgovarao i na pitanja novinara vezana za aktuelna dešavanja i odbijanje konzervativnog predsednika Češke Vaclava Klausa da podrži Lisabonski sporazum. Njegovo ponašanje lider „plišane revoulucije“ nazvao je neodgovornim:

„Njegovi argumenti su zakasneli i neosnovani i ja im se jako protivim zato što oni poništavaju ime Češke Republike u Evropi. Ja ne želim da ulazim u psihološke razloge i analiziram šta ga podstiče na takvo ponašanje. Samo hoću da kažem da je to jako neodgovorno i opasno. Ali ja zaista verujem će do kraja godine to pitanje biti rešeno u interesu cele Evrope.“


Havel se u svom stilu i našalio, pa je na pitanje jednog rumunskog novinara, zbog čega je rumunski prevrat i obaranje Čaušeskua bilo krvavo, a češka revolucija mirna, odgovorio: „Različite zemlje imaju različitu tradiciju. Česi i Slovaci radije probleme ne rešavaju na bojnom polju, oni to rade u pivnici.“
XS
SM
MD
LG