Evropski komesar za proširenje i susedsku politiku Johanes Han izjavio je u Beogradu da je današnje potpisivanje Sporazuma za sprovođеnjе Akcionog IPA programa za Srbiju za 2017. godinu (sredstava iz pretpristupnih fondova Evropske unije) , vrednog 41.177.139 evra (od 138 miliona evra, koliko iznosi ukupna vrednost IPA za Srbiju za 2017. godinu), "odraz opredeljenja EU da u punoj meri podrži evropske integracije Srbije".
Sporazum su, u prisustvu Johanesa Hana, potpisali šef delegacije Evropske unije u Srbiji, Sem Fabrici i ministarka za Evropske integracije Srbije, Jadranka Joksimović.
Potpisivanju Sporazuma, prethodio je sastanak evropskog komesara sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji je, na konferenciji za novinare održanoj nakon razgovora, rekao da je na "Srbiji da koristi sve prednosti koje ima kao zemlja kandidat, da se pripremimo za zemlju članicu".
"EU je najveći i najvažniji donator u Srbiji", istakao je Vučić i naveo da će se novac koristit za podršku procesu evrointegracija i podršku sektoru pravde", rekao je Vučić. On je dodao da je novac ranije korišćen za izgradnju škola ili obnovu posle poplava što ukazuje najveći značaj pomoći koju EU pruža Srbiji, izjavio je Vučić.
Han je precizirao da će novac biti upotrebljen za podršku reformi u domenu vladavine prava, usklađivanja sa evropskim zakonima i ukupnom jačanju državne uprave u Srbiji.
"26 milona (evra) iz tog programa, biće korišćeno da se pomogne Srbiji u njenim reformama u pravosuđu, što će, konačno, dovesti do efikasnijeg i nezavisnijeg pravosudnog sistema i samim tim, EU će podržati glavne institucije u domenu prevosuđa u Srbiji - Minstarstvo pravde, Državno pravosudno veće i Republičko javno tužilaštvo, kako bi njihov rad bio efikasniji i transparentniji", rekao je Han.
"Ova pomoć je", dodao je, "samo delić date, ali i planirane pomoći u narednom periodu", dodavši da je današnji Sporazum "izraz odlučnosti EU da nastavi da podržava Srbiju u njenim naporima na putu evrointegracija".
Finansijska pomoć Srbiji na godišnjem nivou je oko 200 miliona evra, podsetio je Han, dodavši da je ukupna pomoć data u poslednjih 10 godina oko dve milijarde evra.
Han: Vladavina prava u srcu pregovora sa EU
Na sastanku se razgovaralo i o odnosima Beograda i Prištine i situaciji u regionu, kao i o stvarima koje Srbija mora da popravi u oblasti vladavine prava, rekao je Vučić.
Han je naveo da je Kosovo značajno pitanje, ali da nije i jedino značajno za napredak Srbije ka EU. "Jasno je da je to aktuelno pitanje, ali nije samo to što je važno za dalji razvoj Srbije na putu evrointegracija. Ima još mnogo elemenata koji su bitni", rekao je Han.
"Vladavina prava je u srcu pregovora sa EU", rekao je Han u Beogradu nakon sastanka sa Vučićem. "To je faktor koji određuje brzinu procesa pristupanja EU, ali je to takođe bitno i da Srbija bude atraktivnija za strane investitore. Kvalitet pravosuđa daje jedno dodatno poverenje. Mislim da je to u interesu građana", rekao je Han istakavši da se na to pitanje moraju još više fokusirati.
"Radi se o daljoj reviziji Ustava, o tome da se u Srbiji stvori okruženje u kome će se sloboda izražavanja realizovati bez ikakvih smetnji", rekao je Han.
On je, takođe, pozdravio kako je rekao, "prve ohrabrujuće signale" u vezi s početkom izrade medijske strategije, navodeći da je opredeljenje Vlade Srbije da sve relevatne aktere okupi za istim stolom, "korak u pravcu kojim treba ići".
Kada su u pitanu odnosi Beograda i Prištine, Vučić je izjavio da "nije optimista" kada je u pitanju ishod dijaloga Beograda i Prištine u Briselu jer, kako je naveo, "mnogo toga ne zavisi od Srbije".
Vučić je, istovremeno, ponovio da ti razgovori moraju da se nastave "kako bi se sačuvali mir i stabilnost čitavog regiona", te da je Srbija spremna na kompromis.
"Kada je reč o odnosima sa Prištinom nastojimo da očuvamo mir i živote građana bez obzira na to da li su Srbi ili Albanci. Bolje je deset godina pregovora nego sat ratovanja. Sve ćemo učiniti da do kompromisa dođe, ali Srbiju niko neće moći da ponižava", rekao je Vučić.
Vučić je poručio i da smatra da je Srbiji mesto u Evropi, ali da "predstoji još posla i mnogo truda" i da se nada da će "Srbija biti blizu Evrope" kada ispuni sve što je potrebno, a da je onda na Evropi da donese odluku.
"Mi ovo što radimo, radimo zbog sebe i zbog sopstvenog napretka", dodao je Vučić.
"Mi verujemo i Nemačkoj i drugim zemljama, verujemo da će one prevazići i neke od svojih unutrašnjih problema i verujem da će sve ono što se na svim samitima do sada govorilo o ubrzanom napretku zemalja zapadnog Balkana ka EU, biti i ostvareno", rekao je predsednik Srbije.
Brnabić i Han: Podrška EU institucijama pravosuđa u Srbiji
"Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić istakla je u današnjem razgovoru sa evropskim komesarom za proširenje i susedsku politiku Johanesom Hanom da je veoma zadovoljna zbog potpisivanja sporazuma za sprovođenje Akcionog IPA programa za Srbiju“, saopšteno je iz njenog kabineta.
Kako se dodaje, sporazum će „podržati reformu vladavine prava i pomoći osniživanje srpske države uprave“.
Kako se navodi u saopštenju, na sastanku, kojem je prisustvovala i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, istaknuto je da je cilj sporazuma podrška institucijama pravosuđa u Srbiji, Ministarstvu pravde, sudstvu i državnom tužiocu, kako bi ovi državni organi bili što efikasniji i transparentniji.
Evropski komesar za proširenje i susedsku politiku naglasio je da Evropska unija podržava Srbiju u sprovođenju reformi u oblasti pravosuđa, dodajući da napredak u vladavini prava odlučuje i o brzini pristupanja Srbije Uniji.
Na sastanku je razgovarano i o predstojećem Samitu o Zapadnom Balkanu koji se održava 10. jula u Londonu, u okviru „Berlinskog procesa“, sopšteno je iz kabineta predsednice vlade Srbije nakon sastanka sa evropskim komesarom.
Crnobrnja: Srbija „relativno uspešna“ u korišćenju fondova EU
Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA), predstavlja mehanizam EU za pomoć zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj.
IPA obuhvata različite oblike pomoći zemljama koje sprovode političke i ekonomske reforme na putu ka članstvu u EU kao što su investicije, ugovori za nabavku ili subvencije, stručnjake država članica za razvoj administrativne saradnje, pomoć za realizaciju i upravljanje programima, a u izuzetnim slučajevima, budžetsku podršku.
Što se tiče načina na koji Srbija koristi sredstva iz IPA, u julu prošle godine je član Odbora Evropskog parlamenta za budžetsku kontrolu Derek Von pozdravio napredak koji je Beograd postigao u oblasti trošenja sredstava iz pretpristupnih fondova Evropske unije (IPA), konstatujući da se uspešno ispunjavaju ciljevi EU u pogledu tih sredstava.
Tom prilikom je član Evropskog parlamenta i Evropskog revizorskog suda Sabolč Fazakaš ukazao da IPA fondovi ne služe samo za infrastrukturu već za pripremu za ulazak zemlje u EU, kroz usvajanje zakona, sprovođenje reformi, borbu protiv korupcije, fiskalne ciljeve i podršku vladavini prava. Istakao je da je zadovoljan jer je Srbija prihvatila sve preporuke iz EU u tom pogledu.
Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, Mihailo Crnobrnja, ocenio je za RSE da je Srbija, u korišćenju fondova „relativno uspešna“.
„Nisu iskorišćeni uvek u totalu i na vreme, što bi bila poželjna situacija, ali mislim da ima zemalja u okruženju koje su daleko, daleko lošije od nas to učinile. Tako da, mislim da od toga ne treba praviti neku veliku paniku, jer možemo da pogledamo samo šta se desilo sa Rumunijom. Imali su 3, 2 milijarde evra koje nisu znali kako da iskoriste, nisu imali projekte“.
Crnobrnja smatra i da se bolja iskorišćenost pretpristupnih fondova koje su Srbiji na raspolaganju od EU može postići kroz reforme kojima bi se administracija učinila efikasnijom – i ona na nivou države, i ona na nivou opština.
„Dve su stvari - jedno je to povećanje efikasnosti administracije na oba nivoa, a druga je da budući korisnici tih fondova budu za to spremni i da mogu da povuku pare bez ikakvih uslova“, rekao je Crnobrnja.
Facebook Forum