Srpska kompanija "Grindex" u godinama nakon invazije na Ukrajinu isporučuje mašine ruskim kompanijama koje ih dalje šalju sankcionisanim vojnim preduzećima Rusije, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE).
Podaci do kojih je došao RSE pokazuju da je proizvođač mašina za obradu metala iz Kikinde, na severu Srbije, nakon 2022. nastavio izvoz opreme u Rusiju preko posredničkih kompanija, od kojih su neke pod sankcijama Sjedinjenih Država i Evropske unije.
Od marta 2022. do marta 2025. u Rusiju je uvezena oprema proizvođača "Grindex" vredna oko 27,5 miliona evra, pokazali su podaci Ukrajinske vojne obaveštajne službe (HUR), do kojih je došao istraživački projekat Ukrajinskog servisa RSE Šeme.
RSE je dobio ove informacije od HUR-a, nakon što je Grindex naveden u njihovoj javnoj bazi podataka kompanija koje isporučuju opremu ruskoj vojnoj industriji.
To potvrđuje i analiza finansijskih izveštaja i baza podataka koju je uradila Systema, istraživačka jedinica Radija Slobodna Evropa na ruskom jeziku.
Iz kompanije "Grindex" nisu odgovorili na upit RSE o izvozu mašina u Rusiju, niti su odgovore dostavile ruske kompanije koje su ih kupovale.
Prema navodima HUR-a, trenutno su nepoznate rute kojim su isporučivane mašine iz "Grindexa" koji nije pod sankcijama SAD i EU.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu, SAD i EU uvele su sankcije stotinama kompanija iz ruskog vojno-industrijskog kompleksa.
Srbija je jedna od retkih zemalja kandidatkinja za članstvo u EU koja se nije pridružila zapadnim sankcijama protiv Rusije.
To olakšava trgovinu sa ruskim kompanijama, smatra Ela Skajbenko (Ella Skybenko), viša istraživačica za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju pri međunarodnom Centru za biznis i ljudska prava.
"Međutim, Srbija i dalje ima zakone o kontroli izvoza, uključujući kontrolu robe dvostruke namene. Dakle, to ne znači da je sav izvoz u Rusiju dozvoljen", kaže Skajbenko za RSE.
Srbija je 2025. donela novi zakon kojim se ograničava izvoz "robe dvostruke namene", opremi koja se može koristiti i za civilne i vojne svrhe.
Ipak, Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine Srbije, koje je izdaje dozvole za izvoz robe dvostruke namene, odgovorilo je RSE da nije izdalo takvu dozvolu kompaniji "Grindex".
"Ministarstvo nije upoznato sa proizvodnim programom i karakteristikama proizvoda privrednog društva Grindex", naveli su u odgovoru.
Dodali su da Ministarstvo "ne poseduje podatke na osnovu kojih bi se utvrdilo da li su mašine predmet kontrole i da li za njih postoji ograničenje izvoza".
Iz Uprave carina odgovoreno je RSE da nisu vršene nikakve "naknadne kontrole" izvoza kompanije Grindex.
Od severa Srbije do ruske vojne industrije
Jedna od posredničkih kompanija kojoj je "Grindex" isporučivao mašine je "AMG", ruska kompanija koja se bavi snabdevanjem opremom i mašinama za obradu metala.
Ova kompanija, poznata i pod imenom "Alfa Machinery Group", našla se na listi američkih sankcija 2023. zbog opremanja ruske odbrambene industrije.
Na listi sankcija EU je od decembra 2024. zbog podrške ruskom vojno-industrijskom kompleksu u ratu protiv Ukrajine.
Ukrajinska obaveštajna služba ističe da je "Grindex" ugovor sa "AMG" za isporuku CNC brusilice zaključio u decembru 2022, a da je konačna isporuka mašine izvršena u trenutku kada je "AMG" već bila pod sankcijama SAD.
CNC brusilica je mašina za brušenje kojom se upravlja kompjuterski. Vrednost ove isporučene mašine, kako navode iz carinske deklaracije, iznosi oko 778 hiljada evra.
Prema informacijama ukrajinske službe, mašinu je "AMG" kasnije isporučio dalje, i to Mašinsko-proizvodnom udruženju "I. Rumjancev", preduzeću koje proizvodi komponente za avione.
Preduzeće je deo ruskog državnog industrijskog sistema Rostec koji proizvodi opremu namenjenu vojnoj i civilnoj avijaciji. Rostec je pod američkim sankcijama od 2014. godine zbog onoga što je američka vlada opisala kao "kontinuirane napore Rusije da destabilizuje istočnu Ukrajinu". Kompanija je ponovo sankcionisana 2022. godine, a iste godine našla se i pod sankcijama Evropske unije.
U dokumentu američkog OFAC-a Rostec je označen kao "kamen temeljac ruskog odbrambenog, industrijskog, tehnološkog i proizvodnog sektora".
Ukrajinska služba beleži još jedan ugovor "Grindexa" i firme "AMG" iz 2023. za isporuku CNC brusilice, a koja je kasnije takođe završila u rukama Rosteca.
"Vrednost (mašine) je veća od 384 hiljade američkih dolara (342 hiljade evra). Mesto otpreme opreme bio je grad Kikinda (Srbija)", navode u dokumentu dostavljenom RSE.
Mašina je, kako dalje navode, uvezena u februaru 2025, a samo dva meseca kasnije "AMG" je isporučila Ufimskom agregatnom preduzeću "Hidraulika" ("Gidravlika"), koje je takođe deo sankcionisanog Rosteca, i proizvodi komponente za avijaciju.
"Hidraulika" je i sama na listi sankcija EU od 2025. U obrazloženju se, između ostalog, navodi da pruža materijalnu podršku ruskim vojnicima na frontu u Ukrajini, između ostalog, da radnici kompanije izrađuju kamuflažne mreže za rusku vojsku.
"Osnovni zadatak (isporučene Grindex) mašine je proizvodnja delova tipa 'klip' – ključnih pokretnih elemenata visokopreciznih hidrauličnih i gorivnih sistema", navode iz ukrajinske službe.
Na saradnju firme "AMG" i Grindex ukazuju i finansijski izveštaji pribavljeni iz ruske baze podataka o privrednim subjektima, a na veze "AMG" i Rosteca i moguća vlasnička povezanost.
"AMG" je među svojim dobavljačima u finansijskom izveštaju za 2023. navela "Grindex", a među njenim kupcima bilo je nekoliko kompanija u sastavu Rosteca.
Na kraju 2023. godine krajnji vlasnik AMG-a bio je Jevgenij Karpov, bivši zaposleni u jednoj od Rostekovih kompanija, fabrici motora Saljut.
Od 2023. godine, AMG svake godine podnosi uvozne deklaracije za Grindex mašine. Poslednja deklaracija je podneta u maju 2026. godine. Međutim, RSE nema informacije o tome da li je mašina zaista uvezena.
Višegodišnja saradnja i firme pod sankcijama
Proizvode "Grindex" iz Srbije uvezle su još dve firme pod sankcijama SAD-a, navodi se u dokumentu ukrajinske službe.
Jedna od njih je "Finval Energo" koja se bavi veleprodajom industrijskih mašina. Na listi sankcija SAD je od 2024. zbog poslovanja u ruskom proizvodnom sektoru. U saopštenju američkog Ministarstva finansija navodi se da "Finval" sarađuje sa ruskim proizvođačima oružja.
Ova firma uvezla je u periodu od 2022-2025. mašine "Grindex" u vrednosti od oko 12 miliona evra, navode iz ukrajinske službe, ali nije navedeno o kojim mašinama je reč, ni kome su mašine dalje isporučene. RSE nema nezavisne informacije koje potvrđuju da je Grindeks nastavio saradnju sa "Finval Energo" nakon što su uvedene sankcije.
Od 2016. godine, Finval Energo svake godine podnosi uvozne deklaracije za Grindeks mašine. Najnovije su podnete u period od 2023 do 2024. godine.
"Finval Energo" je deo Finval grupe, osnovane 1991. godine. Među njenim klijentima nalaze se i kompanije iz odbrambene industrije, uključujući proizvođače avionskih motora koji posluju u sastavu Rosteca, ukazuju javno dostupni izveštaji.
Saradnja "Grindexa" sa ovom kompanijom traje dugi niz godina. Stručnjaci kompanije "Finval" posetili su 2018. godine fabriku "Grindex" u Srbiji, objavljeno je na sajtu "Finvala".
Sa "Grindexom" sarađuje i sankcionisana firma "Unimatik MSK", takođe dobavljač industrijskih mašina. Na listi je sankcija SAD-a od 2024. zbog saradnje sa ruskim vojno-industrijskim sektorom.
Njen većinski vlasnik, firma "Unimatic", od 2026. je na listi sankcija EU zbog "materijalne podrške ruskom vojno-industrijskom kompleksu".
U dokumentu EU navodi se da ruskim odbrambenim kompanijama isporučuje proizvode i preko podružnice "Unimatik MSK".
Prema podacima ukrajinske službe, "Unimatik MSK" uvezao je od 2022. do 2024. "Grindex" mašine u vrednosti od oko 980 hiljada evra, ali nije navedeno kome su dalje isporučene i o kakvim mašinama se radi.
RSE nema nezavisne informacije koje potvrđuju da je Grindeks nastavio saradnju sa subjektima povezanim sa "Unimatikom" nakon što su sankcije uvedene.
Prema zvaničnom ruskom veb-sajtu za javne nabavke, među državnim kupcima mašina kompanije "Unimatic" nalazile su se i ruske kompanije iz odbrambene industrije, uključujući preduzeća iz sastava Rosteca.
Arhivirana verzija sajta "Unimatic" pokazuje da je u septembru 2023. godine Grindex bio naveden među partnerima te kompanije, ali je kasnije spisak partnera izmenjen, a Grindex je među kompanijama koje su uklonjene sa liste.
I sa ovom firmom "Grindex" dugo sarađuje. Od 2019. godine "Unimatic" podnosi uvozne deklaracije za njihove proizvode, pokazuju javni podaci.
Mašine 'Grindex' u Rusiji preko nesankcionisanih firmi i preduzetnika
Mašine srpske firme "Grindex" nalazile su i drugačije puteve do ruske vojne industrije.
Iz ukrajinske službe navode da je "Grindex" isporučivao mašine ruskim firmama koje nisu pod zapadnim sankcijama, ali da su te mašine na kraju opet završile u sankcionisanim ruskim preduzećima u oblasti odbrane.
Jedna od tih firmi je "Krona", većinski vlasnik firme "Krona oprema" ("Крона Оборудование“), dobavljača industrijskih mašina za ruske fabrike. Ova firma nije pod sankcijama.
Tako je "Krona" mašinu za brušenje koju je proizveo "Grindex" 2024. isporučila Naučno-proizvodnoj korporaciji "Projektantski biro mašinskog inženjerstva", preduzeću koje je takođe deo sankcionisanog Rosteca, prema podacima ukrajinske službe.
I sama firma je pod sankcijama SAD i EU, proizvodi raketne sisteme i drugo naoružanje, između ostalog, Iskander-M, balističku raketu kratkog dometa.
Prema istrazi ruskog medija The Insider, objavljenoj u decembru 2023. godine, Krona je kupovala mašine kompanije Grindex. Kompanija tu saradnju ne krije i izričito navodi opremu kompanije Grindex u svom katalogu.
Jedna "Grindex" mašina uvezena je, prema podacima ukrajinske službe, preko preduzetnika Babičev Denis Sergejeviča iz Moskve.
Prema procurelim dokumentima iz ruskih vladinih agencija, uključujući poreske vlasti i Ministarstvo zdravlja Moskve, ovaj tridesetogodišnji Moskovljanin radio je kao pomoćnik montažera 2017. godine, a kao kurir od 2021. do 2023. godine.
Kao samostalni preduzetnik registrovao se 2020, a tokom 2023. počeo je da podnosi uvozne deklaracije za odeću i kozmetiku. Naredne godine asortiman robe značajno je proširen i počeo je da obuhvata mašine i opremu.
Do danas je na njegovo ime prijavljeno gotovo 2.000 različitih vrsta proizvoda, od duvana za nargile do bagera.
Prema podacima ukrajinske službe, uvezao je "Grindex" brusilicu koja je kasnije 2025. data u zakup kompaniji "Permska naučno-proizvodna kompanija za izradu mernih i navigacionih uređaja", koja proizvodi navigacione, upravljačke i sisteme za stabilizaciju za vazduhoplove u Rusiji.
Kompanija je pod američkim sankcijama od 2016. godine, a ponovo je sankcionisana 2024. godine. Kao razlog za uvođenje sankcija američke vlasti navele su 2024. da proizvodi sisteme za vojne letelice, uključujući avione MiG-29 i Suhoj-27.
U javno dostupnim bazama takođe se vidi da je Babičev u aprilu 2025. godine podneo uvoznu deklaraciju za mašine kompanije "Grindex".
Šta se zna o firmi 'Grindex'?
Kompanija "Grindex" iz Kikinde, na severu Srbije, nastala je 2003. godine izdvajanjem iz holdinga Livnica Kikinda. Ima oko 250 zaposlenih.
Proizvodi mašine za obradu metala, konkretno – brusilice sa kompjuterskim upravljanjem, koje se koriste u različitim segmentima mašinske industrije.
Firma je 2021. i 2022. bila u gubicima, da bi od 2023 ostvarila dobitak. Iz godine u godinu, od 2023, profit kompanije raste, pokazuju podaci Agencije za privredne registre Srbije.
Gotovo celokupne prihode firma ostvaruje od prodaje inostranstvu, pokazuje njen finansijski izveštaj. Tako je u 2025. godini prihod od prodaje na domaćem tržištu iznosio samo jedan odsto od prodaje na inostranom tržištu. Ipak, u finansijskom izveštaju se ne navodi kojim kompanijama prodaje svoje proizvode.
U izveštaju Radio-televizije Srbije o "Grindexu", koji je emitovan 2015. godine, navodi se da se kompletna proizvodnja izvozi u Rusku Federaciju.
Privredna komora Srbije je 2022. dodelila plaketu za privredni uspeh vlasniku "Grindexa" Jovanu Bulatoviću. Tim povodom, Bulatović je u izjavi za kikindski portal Gradski.online izjavio da je poslovanje firme bilo otežano tokom pandemije korona virusa 2020, a da je situaciju dodatno otežao rat u Ukrajini.
"Ima problema i sa isporukom naših finalnih proizvoda", rekao je Bulatović.
'Zaobilaženje sankcija' preko Srbije
RSE nije dobio odgovore Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine Srbije da li je i na koji način izvoz namenjen ruskom odbrambenom sektoru ograničen.
Više firmi iz Srbije stavljeno je nakon invazije na Ukrajinu na listu sankcija zbog toga što omogućavaju isporuku opreme ruskoj vojnoj industriji.
Ranije istraživanje RSE iz 2023. je pokazalo da je od početka invazije preko srpskih kompanija u Rusiju isporučena takozvana roba dvostruke namene vrednosti od najmanje 71,1 milion dolara (63,5 miliona evra).
Radi se o robi koja je stavljena na listu visoko rizičnih proizvoda i nalaze se na sankcijama koje su Evropska unija i Sjedinjene Američke Države uvele Rusiji.
Tihomira Kostova, istraživačica bugarskog Centra za proučavanje demokratije (Center for the Study of Democracy), kaže za RSE da se, prema nalazima te organizacije, srpski izvoz robe dvostruke namene u Rusiju povećao za 220 odsto u 2022. godini u poređenju sa nivoom pre rata.
Ipak, vlasti u Srbiji su ranije u više navrata tvrdili da Srbija neće biti platforma za zaobilaženje sankcija.
Srbija je 2025. donela Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, kojim je uvedena stroža kontrola prometa ovih proizvoda. Srbija je i ranije imala propise u ovoj oblasti, ali se ovim zakonom uskladila sa regulativom EU.
Izvoznik ovakve robe dužan je, prema zakonu, da dobije dozvolu Ministarstava spoljne trgovine uz saglasnost više ministarstava, između ostalog Ministarstva odbrane i spoljnih poslova, navodi se u ranijem odgovoru Uprave carina RSE.
Ela Skajbenko, više istraživačica Centra za biznis i ljudska prava, za RSE kaže da propisi koje je uvela Srbija mogu ograničiti isporuku mašina Rusiji.
"Ali, njihova efikasnost u velikoj meri zavisi od sprovođenja i nadzora, koji su se često pokazivali nedovoljnim", kaže ona za RSE.
Tihomira Kostova ističe da se kompanije koje isporučuju robu ruskoj vojnoj industriji i same mogu naći pod sankcijama.
"Kompanijama iz trećih zemalja koje učestvuju u snabdevanju ruskog vojno-industrijskog kompleksa prete sekundarne sankcije SAD koje uvodi Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC)", navodi ona.
Ipak, ona ističe da je kontrola izvoza u Rusiju i dalje izazov jer oprema za vojnu industriju često stiže "alternativnim trgovinskim rutama i preko posrednika".
Saradnja na tekstu: Dušan Komarčević