Dostupni linkovi

Sindikalci zauzeli zgradu ministarstva finansija


Sa nedavnih demonstracija u Atini
Aktivisti komunističkog sindikata Front za sindikalnu borbu (Pame) zauzeli su jutros Ministarstvo finansija u Atini protestujući zbog mera štednje koje je vlada najavila radi prevazilaženja krize, saopštila je policija.

Oko 300 sindikalnih aktivista uspelo je rano jutros da uđe u ministarstvo dok je u zgradi bio samo jedan čuvar. Oni su izašli na terasu gde su razvili natpis sa rečima : "Ustanite da se mere ne bi primenile".

Neki od njih blokirali su ulaz u zgradu i ne dozvoljavaju zaposlenim da uđu unutra. Pame, koji je povezan sa Grčkom komunističkom partijom i radikalnom levičarskom koalicijom Siriza, za večeras je zakazao štrajk u Atini protiv najavljenih vladinih mera.

Pod jakim pritiskom Evropske komisije i tržišta, socijalistička vlada u Grčkoj juče je najavila novi paket mera štednje, s ciljem da uštedi oko 4,8 milijardi evra, koji uključuje povećanje poreza na dodatnu vrednost za dva odsto, smanjenje bonusa službenicima u državnim službama i zamrzavanje penzija.

Sindikat zaposlenih u javnim službama Adedi, za 16. mart je zakazao jednodnevni štrajk, treći od početka godine, kao protest protiv mera štednje.

Zbog mera štednje koje je objavila Vlada Grčke, u Atini su u sredu održani protesti. Policija se sukobila sa penzionerima i državnim službenicima koji su protiv vladinih mera protestovali ispred zgrade ministarstva finansija - a sindikat zaposlenih u javnom sektoru je pozvao na još jedan dvadesetčetvoročasovni štrajk.

Evropska komisija i MMF, su, pak, pozdravili mere koje je usvojila grčka vlada premijera Jorgosa Papandreua. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso je pozdravio odluku grčke vlade rekavši da su nove mere štednje veoma bitne za stabilnost šire evro zone.

Ekonomska kriza kao "ratno stanje"

Vlada je saopštila da je mere donela u cilju smanjenja ogromnog državnog duga zemlje i pod pritiskom EU. Novi paket mera štednje, koji je u sredu objavila grčka vlada, treći je po redu u vladi premijera Jorgosa Papandreua otkako je na videlo izašla prava slika o izuzetno teškoj ekonomskoj situaciji u zemlji.

Novim merama obuhvaćeni su rast poreza na gorivo i poreza na dodatu vrednost, smanjenje plata i bonusa državnih službenika i zamrzavanje penzija.

Grčkoj je hitno potrebno da pokaže da smanjuje svoj budžetski deficit da bi mogla da dobije nove zajmove potrebne za hitne otplate dugova koji dospevaju u aprilu.

Evropska unija je zabrinuta zbog mogućih posledica koje bi kriza u Grčkoj mogla da ima po evro. Premijer Grčke, Jorgos Papandreu je budžetsku krizu svoje zemlje uporedio sa "ratnim stanjem".

U govoru parlamentarnim poslanicima svoje Socijalističke stranke, Papandreu je rekao da Grčkoj preti bankrot, ako ne preduzme radikalne mere u cilju smanjivanja svojih dugova. On je upozorio da bi bez dodatnih mera zemlja mogla naći u "košmarnoj situaciji" u kojoj vlada neće moći da isplaćuje plate i penzije.
Planule grčke obveznice

Grčka je danas objavila da je ponudila nove desetogodišnje obeveznice u vrednosti pet milijardi evra i da su investitori za samo sat vremena dali ponude za čak sedam milijardi.

Ponudu obveznica pažljivo su pratila finansijska tržišta kako bi na osnovu interesovanja investitora ocenila dubinu grčke krize. Ta ponuda bila je zapravo vrsta testa koji treba da pokaže da li Grčka može da prikupi novac za dugove koji dospeva na naplatu.

Emisiju čiji je rok dospeća 19. jun 2020. godine organizovale su banke Barklejs kapital (BarclaysCapital), HSBC, Nacionalna banka Grčke, Nomura i Pireus (Piraeus) koje je angažovala Agencija za upravljanje javnim dugom Grčke.

Vest o uspešnoj emisiji obveznica stigla je dan pošto je prezadužena Grčka objavila nove mere štednje, uključujući smanjenje plata državnih službenika, zamrzavanje penzija i povećanje poreza.

Grčka, čiji je državni dug dostigao 300 milijardi evra, planira da se ove godine zaduži za 54 milijarde.
XS
SM
MD
LG