Sektor javnog i taksi prevoza u Atini stupio je u četvrtak u 24-časovni štrajk nakon što su grčke vlasti najavile nove mere štednje koje uključuju kresanje penzija, broja zaposlenih u javnom sektoru i povećanje poreza.
Istovremeno, Vlada saopštava da su ove mere neophodne da bi se dobila nova tranša međunarodne pomoći od osam milijardi evra.
Zbog ovog štrajka, Atinjani od četvrtak ujutru muku muče da zakrčenim ulicama stignu na posao.
Kontrolori leta su takođe stupili u tročasovni štrajk, pa su brojni letovi otkazani ili odloženi.
Ministar finansija prezadužene Grčke Evangelos Venizelos najavio je u sredu da će ta zemlje preduzeti nove mere štednje. Vlada je saopštila da mora da učini više kako bi dobila novu tranšu međunarodne pomoći od osam milijardi evra.
To je samo deo od 110 miljardi evra paketa koji su pripremile članice evrozone i Međunarodni monetarni fond (MMF) kako bi se pomoglo Grčkoj da pokrije ogromni dug.
Dan ranije, Atina se nakon razgovora sa predstavnicima Evropske komisije, Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke, za korak približila novoj tranši iz spasilačkog paketa zajmova.
Ta tranša je Grčkoj preko potrebna kako bi izbegla bankrot već sredinom sledećeg meseca.
Grčka je pod pritiskom međunarodnih kreditora da ostvari fiskalne ciljeve i smanji veliki javni sektor koji ima više od 750 hiljada zaposlenih u zemlji sa 11 miliona stanovnika.
Rad su obustavili i pojedini nastavnici i državni službenici. Vladine mere od srede podrazumevaju smanjenje za 20 odsto penzija većih od 1200 evra, a oni koji su otišli u penziju pre 55 godine i primaju više od hiljadu evra, prinadležnosti će im biti umanjene za čak 40 procenata.
Takođe, predviđeno je da do kraja godine bude otpušteno 30 hiljada državnih službenika. Istovremeno, svi koji su dosada zarađivali do osam hiljada evra godišnjih bili su izuzeti od plaćanja poreza.
Sada je taj prag spušten na pet hiljada evra. Čak su i pojedini provladini listovi kritikovali ove mere. Tako dnevnik “Ta Nea” piše da su penzioneri i državni službenici stavljeni na “žrtveni oltar”.
Građani su uglavnom nezadovoljni
Giorgos Papuljas: "Oni moraju da se suoče sa krizom i da pokušaju da reše probleme koji su se nagomilavali u nekoliko generacija. Mere su veoma bolne, ali ništa drugo ne možemo da uradimo".
Mariaj Čondrojani koji radi u privatnom sektoru: "Situacija je veoma teška zbog ovih mera i čekamo na konačnu odluku nakon sastanke trojke (Vlada Grčke, zvaničnici EU i MMF). Smatram da će stanje, nažalost biti još gore".
Biznismen Joašif Roušanidism: "Smatram da su poslednje mere verovatno najgore. Ostale zemlje su takođe prošle kroz ovu kriizu, ali su se sa njom suočile na potpuno drugačiji način".
Konstantinos Mihalos, predsedavajući atinske komore za trgovinu i industriju kaže da "ne postoji kompas. Ova vlada ne zna u kom pravcu ide. Ljudi će se sigurno buniti – kako možete musti kravu ako je ne hranite".
Ministra finansija Evangelos Venizelos tokom zasedanja vlade, Atina, 21. septembar 2011.
U međuvremenu, Evropska Centralna banka, Evropska komisija i MMF su nezadovoljni zbog sporih reformi i njihovi predstavnici će ponovo doći u Atinu narednih dana da bi utvrdili da li je Grčka ispunila uslove za sledeću tranšu pomoći. Analitičari se slažu da će bankrotirati ako je ne dobije.
Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej insistira da se izbegne bankrot, jer je alternativa isuviše opasna.
U međuvremenu, prinos na desetogišnje obveznice američke državne blagajne spustio se na rekordni minimum nakon što je FED najavio da će kupiti više milijardi dolara vredne dugoročne zapise i obveznice u nadi da će podstaći ekonomiju.
Nadležni komitet Uprave za federalne rezerve (FED) saopštio je da će centralna banka prodati kratkorčne hartije držvane blagajne u vrednosti 400 milijardi dolara kako bi kupila dugoročne vrednosne papire.
Cilj FED-a je da smanji dugoročne kamate, koje prati prinos na desetogodišje dužničke papire.
Niži prinos bi trebalo da učini obveznice manje atraktivnim i ohrabri trgovce da u potrazi za većim povraćajem ulažu u rizičnije transakcije, poput onih sa akcijama.
Pored toga, potrošači i biznis bi plaćali manje kamate za zajmove i mogli bi više da se zadužuju.
Niže kamate bi posebno mogle da ohrabre korporacijsko zaduživanje, koje je poslednjih meseci usporilo zbog lošeg stanja ekonomije.
Analitičari su skeptični i ističu da će, ako ekonomski pokazatelji i dalje budu slabi, tražnja obveznica ostati snažna.
Istovremeno, Vlada saopštava da su ove mere neophodne da bi se dobila nova tranša međunarodne pomoći od osam milijardi evra.
Zbog ovog štrajka, Atinjani od četvrtak ujutru muku muče da zakrčenim ulicama stignu na posao.
Kontrolori leta su takođe stupili u tročasovni štrajk, pa su brojni letovi otkazani ili odloženi.
Ministar finansija prezadužene Grčke Evangelos Venizelos najavio je u sredu da će ta zemlje preduzeti nove mere štednje. Vlada je saopštila da mora da učini više kako bi dobila novu tranšu međunarodne pomoći od osam milijardi evra.
To je samo deo od 110 miljardi evra paketa koji su pripremile članice evrozone i Međunarodni monetarni fond (MMF) kako bi se pomoglo Grčkoj da pokrije ogromni dug.
Dan ranije, Atina se nakon razgovora sa predstavnicima Evropske komisije, Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke, za korak približila novoj tranši iz spasilačkog paketa zajmova.
Ta tranša je Grčkoj preko potrebna kako bi izbegla bankrot već sredinom sledećeg meseca.
Grčka je pod pritiskom međunarodnih kreditora da ostvari fiskalne ciljeve i smanji veliki javni sektor koji ima više od 750 hiljada zaposlenih u zemlji sa 11 miliona stanovnika.
Rad su obustavili i pojedini nastavnici i državni službenici. Vladine mere od srede podrazumevaju smanjenje za 20 odsto penzija većih od 1200 evra, a oni koji su otišli u penziju pre 55 godine i primaju više od hiljadu evra, prinadležnosti će im biti umanjene za čak 40 procenata.
Takođe, predviđeno je da do kraja godine bude otpušteno 30 hiljada državnih službenika. Istovremeno, svi koji su dosada zarađivali do osam hiljada evra godišnjih bili su izuzeti od plaćanja poreza.
Sada je taj prag spušten na pet hiljada evra. Čak su i pojedini provladini listovi kritikovali ove mere. Tako dnevnik “Ta Nea” piše da su penzioneri i državni službenici stavljeni na “žrtveni oltar”.
Građani su uglavnom nezadovoljni
Giorgos Papuljas: "Oni moraju da se suoče sa krizom i da pokušaju da reše probleme koji su se nagomilavali u nekoliko generacija. Mere su veoma bolne, ali ništa drugo ne možemo da uradimo".
Mariaj Čondrojani koji radi u privatnom sektoru: "Situacija je veoma teška zbog ovih mera i čekamo na konačnu odluku nakon sastanke trojke (Vlada Grčke, zvaničnici EU i MMF). Smatram da će stanje, nažalost biti još gore".
Biznismen Joašif Roušanidism: "Smatram da su poslednje mere verovatno najgore. Ostale zemlje su takođe prošle kroz ovu kriizu, ali su se sa njom suočile na potpuno drugačiji način".
Konstantinos Mihalos, predsedavajući atinske komore za trgovinu i industriju kaže da "ne postoji kompas. Ova vlada ne zna u kom pravcu ide. Ljudi će se sigurno buniti – kako možete musti kravu ako je ne hranite".
U međuvremenu, Evropska Centralna banka, Evropska komisija i MMF su nezadovoljni zbog sporih reformi i njihovi predstavnici će ponovo doći u Atinu narednih dana da bi utvrdili da li je Grčka ispunila uslove za sledeću tranšu pomoći. Analitičari se slažu da će bankrotirati ako je ne dobije.
Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej insistira da se izbegne bankrot, jer je alternativa isuviše opasna.
U međuvremenu, prinos na desetogišnje obveznice američke državne blagajne spustio se na rekordni minimum nakon što je FED najavio da će kupiti više milijardi dolara vredne dugoročne zapise i obveznice u nadi da će podstaći ekonomiju.
Nadležni komitet Uprave za federalne rezerve (FED) saopštio je da će centralna banka prodati kratkorčne hartije držvane blagajne u vrednosti 400 milijardi dolara kako bi kupila dugoročne vrednosne papire.
Cilj FED-a je da smanji dugoročne kamate, koje prati prinos na desetogodišje dužničke papire.
Niži prinos bi trebalo da učini obveznice manje atraktivnim i ohrabri trgovce da u potrazi za većim povraćajem ulažu u rizičnije transakcije, poput onih sa akcijama.
Pored toga, potrošači i biznis bi plaćali manje kamate za zajmove i mogli bi više da se zadužuju.
Niže kamate bi posebno mogle da ohrabre korporacijsko zaduživanje, koje je poslednjih meseci usporilo zbog lošeg stanja ekonomije.
Analitičari su skeptični i ističu da će, ako ekonomski pokazatelji i dalje budu slabi, tražnja obveznica ostati snažna.