Izrael je zabranio ulazak nemačkom piscu Ginteru Grasu zbog pesme objavljene prošle nedelje, u kojoj kritikuje aktuelnu politiku te zemlje.
Gras je u pesmi “Ono što se mora reći” kritikovao “licemerje Zapada” prema izraelskom nuklearnom programu, a tu zemlju opisao kao pretnju “već krhkom svetskom miru” zbog politike koju vode prema Iranu.
Nemački nobelovac je rekao da su njegove kritike upućene vlastima i politici koju Vlada Izraela vodi, a ne celoj zemlji i njenim građanima.
Gras je nemačkim medijima rekao da je želeo da ukaže na Vladu izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, čija politika "stvara sve više neprijatelja Izraelu i povećava izolaciju zemlje".
"Čovek koji najviše šteti Izraelu u ovom trenutku je, po mom mišljenju, Netanjahu. Trebalo je da to uključim u pesmu", rekao je pisac.
Međutim, optužen je za antisemitizam, a ministar unutrašnjih poslova iskoristio je zakon o zabrani ulaska bivših nacista u Izrael i tako zabranio Grasu ulazak u zemlju.
Iako pesma neće osvojiti bilo kakve nagrade, Gras je pogodio suštinu, i započeo već dugo odlagan i neophodan dijalog, zbog čega je bio u pravu, piše kolumnista nemačkog lista Der Spiegel Jakob Augštajn u tekstu “Zašto nam treba javna rasprava o Izraelu”.
“Nije u pitanju velika pesma, niti politički briljantna analiza. Ali sažeti pregled stanja koji je Ginter Gras objavio pod nazivom ‘Ono što se mora reći’ jednog će dana biti smatran njegovim najuticajnijim rečima. Jednu rečenicu nećemo moći da ignorišemo u budućnosti ‘nuklearna snaga Izraela je pretnja svetskom miru koji je odveć krhk’. To je rečenica koja je izazvala protest, jer je istinita. Jer ju je napisao Nemac, nobelovac. Jer ju je napisao Ginter Gras. I tu leži problem. Zbog toga treba da budemo zahvalni Grasu. Preuzeo je na sebe odgovornost da tu rečenicu kaže umesto svih nas. Davno zakasneli dijalog konačno može da počne”, navodi nemački novinar.
Mnogi nemački listovi odbili su objavljivanje ove pesme, da bi je na kraju objavila italijanska La Repubblica.
Grass je dobio Nobelovu nagradu za književnost 1999. godine, za roman "Limeni doboš", u kojem opisuje užase nemačke istorije u 20. veku.
Ovaj pisac za mnoge predstavlja glas njemačke generacije koja je stasala tokom Hitlerovog rata i ponela teret krivice svojih roditelja. Međutim, njegov ugled je naglo pao kad je 2006. godine priznao da je poslednjih meseci Drugog svetskog rata bio pripadnik SS divizije.
Gras je u pesmi “Ono što se mora reći” kritikovao “licemerje Zapada” prema izraelskom nuklearnom programu, a tu zemlju opisao kao pretnju “već krhkom svetskom miru” zbog politike koju vode prema Iranu.
Nemački nobelovac je rekao da su njegove kritike upućene vlastima i politici koju Vlada Izraela vodi, a ne celoj zemlji i njenim građanima.
Gras je nemačkim medijima rekao da je želeo da ukaže na Vladu izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, čija politika "stvara sve više neprijatelja Izraelu i povećava izolaciju zemlje".
"Čovek koji najviše šteti Izraelu u ovom trenutku je, po mom mišljenju, Netanjahu. Trebalo je da to uključim u pesmu", rekao je pisac.
Međutim, optužen je za antisemitizam, a ministar unutrašnjih poslova iskoristio je zakon o zabrani ulaska bivših nacista u Izrael i tako zabranio Grasu ulazak u zemlju.
Iako pesma neće osvojiti bilo kakve nagrade, Gras je pogodio suštinu, i započeo već dugo odlagan i neophodan dijalog, zbog čega je bio u pravu, piše kolumnista nemačkog lista Der Spiegel Jakob Augštajn u tekstu “Zašto nam treba javna rasprava o Izraelu”.
“Nije u pitanju velika pesma, niti politički briljantna analiza. Ali sažeti pregled stanja koji je Ginter Gras objavio pod nazivom ‘Ono što se mora reći’ jednog će dana biti smatran njegovim najuticajnijim rečima. Jednu rečenicu nećemo moći da ignorišemo u budućnosti ‘nuklearna snaga Izraela je pretnja svetskom miru koji je odveć krhk’. To je rečenica koja je izazvala protest, jer je istinita. Jer ju je napisao Nemac, nobelovac. Jer ju je napisao Ginter Gras. I tu leži problem. Zbog toga treba da budemo zahvalni Grasu. Preuzeo je na sebe odgovornost da tu rečenicu kaže umesto svih nas. Davno zakasneli dijalog konačno može da počne”, navodi nemački novinar.
Mnogi nemački listovi odbili su objavljivanje ove pesme, da bi je na kraju objavila italijanska La Repubblica.
Grass je dobio Nobelovu nagradu za književnost 1999. godine, za roman "Limeni doboš", u kojem opisuje užase nemačke istorije u 20. veku.
Ovaj pisac za mnoge predstavlja glas njemačke generacije koja je stasala tokom Hitlerovog rata i ponela teret krivice svojih roditelja. Međutim, njegov ugled je naglo pao kad je 2006. godine priznao da je poslednjih meseci Drugog svetskog rata bio pripadnik SS divizije.
