Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Građani nezainteresovani za prodaju akcija


Početak prodaje akcija NIS-a, Beograd, 30. avgusta 2010.
Ruska kompanija “Gaspromnjeft”, većinski vlasnik Naftne industrije Srbije,
objavila je ponudu za preuzimanje nešto više od 19 odsto akcija NIS-a, koje se trenutno nalaze od rukama malih akcionara – bivših radnika te kompanije i građana, koji su vlasnici postali besplatnom podelom nakon privatizacije.

Inače, podelom besplatnih akcija, gotovo pet miliona novih ljudi dobilo je mogućnost da trguje na berzi. Istražujemo koliko njih je to i uradilo i koliko je takav vid poslovanja uopšte popularan među građanima Srbije.

Ruski naftni gigant “Gaspromnjeft”, voljan je da za jednu akciju Naftne industrije Srbije, malim akcionarima plati 4,8 evra. Po pet akcija NIS-a je nakon privatizacije te kompanije, besplatno dobilo četiri miliona i 800 hiljada građana Srbije.
Rafinerija u NIS-a u Pančevu

Za one koji svoj paket žele da za 24 evra ustupe Rusima, procedura je jednostavna.

“Dolazak na šalter bilo koje pošte u okviru radnog vremena i dovoljna je samo lična karta”,
objašnjava direktorka za novčane usluge "Pošta Srbije" Svetlana Lešević.

Iako je procedura laka, do ponude “Gaspromnjefta” je svoje akcije prodala tek petina onih koji ih poseduju, odnosno oko 800.000 ljudi. Sudeći prema Beograđanima sa kojima smo razgovarali, zainteresovanost nije mnogo veća ni sada.



Strah i edukacija

Izlazak NIS-a na Beogradsku berzu u avgustu prošle godine, smatrao se jednim od najvećih događaja za domaće berzansko poslovanje.

Međutim, on nije uspeo da zainteresuje veliki broj građana, tako da se tek po neko usudio da unajmi brokera i uđe u kupoprodaju akcija. Zašto je tako, pitali smo glavnog brokera Sinteza Invest Grupe, Nenada Gujaničića.

“Iz prostog razloga što je pet akcija koje su građani dobili bilo isuviše malo da bi probudio neki veći interes kod njih. Jednostavno, pet akcija nominalne vrednosti 2500 dinara, bilo je isuviše mala suma da bi se neko od građana zainteresovao za ulaganje. Tako da, možemo reći da je veoma mali broj, ne računajući one koji su prodavali akcije NIS-a, bio aktivan u berzanskom trgovanju”, objašnjava broker Nenad Gujaničić.

Ni građani sa kojima smo razgovarali, ne pokazuju interesovanje za berzanske igre.



Jedan od razloga za slabo interesovanje građana Srbije za berzu je i strah od novog, veruje ekonomista Goran Nikolić, urednik portala ekonomija.org.

Ekonomista Goran Nikolić: Na berzi zarađuju insajderi, ljudi koji rade na berzi, ljudi koji imaju informacije. Tako da vi, kao običan građanin, vrlo ćete retko doći u priliku da zaradite.
On objašnjava da je zbog toga dobro što je procedura prodaje akcija donekle pojednostavljena prodajom na poštanskim šalterima. Ipak, uz strah postoji još nekoliko razloga, dodaje Nikolić.

“Činjenica je da je kupovina i prodaja preko berze, odnosno plaćanje poreza na kapitalnu dobit, jedna prilična peripetija, znam to lično. Tako da, zbog nekih malih para, čovek da prolazi kroz tu peripetiju mislim da, posebno sada, nije vredno. Ima još jedna stvar koja je jako bitna i koju građani možda i prepoznaju, a to je ko zarađuje na berzi – pa zarađuju insajderi, ljudi koji rade na berzi, ljudi koji imaju informacije. Tako da vi, kao običan građanin, vrlo ćete retko doći u priliku da zaradite. Ljudi to obični osećaju, da to prosto nije njima dato da to nisu pare, da tako kažem, njima namenjene”, smatra Nikolić.

Našeg drugog sagovornika, brokera Nenada Gujaničića, pitali smo koliko građani Srbije uopšte zanju o svetu trgovanja na berzi.

“Pa jednostavno ne možemo reći da je taj neki nivo znanja, generalno vezan za ekonomiju i za berzansko trgovanje, veliki. Iz prostog razloga što i dalje postoji prilično jako nasleđe netržišne ekonomije koje je bilo prisutno u našoj zemlji 50-ak godina i jednostavno, veliki broj građana nije navikao da se tržišno ponaša ni u privatnom životu, pa tako ni kada su u pitanju neke akcije. Na žalost, moram reći da ni država nije ništa uradila po pitanju njihove edukacije”, kaže Nenad Gujaničić.

Građani Srbije sada čekaju na akcije još četiri preduzeća - Aerodroma „Nikola Tesla", „Telekoma", EPS-a i Akcionarskog fonda. Što se rokova tiče, najavljivano je da će akcije Aerodroma i Fonda biti raspodeljene do kraja prethodne godine, ali je taj rok premešten u prvu četvrtinu ove.

Akcije Telekoma i EPS-a očekuju se do kraja 2011. Procene su i da akcije aerodroma vrede svega šest evra, Akcijskog fonda oko 40, Telekoma 75, a EPS-a 155 evra. Prema toj računici, građani se, umesto davno obećanih hiljadu, u najboljem slučaju mogu nadati sumi nešto višoj od 300 evra.
  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao na odseku za novinarstvo Fakulteta za kulturu i medije u Beogradu. Radijskim i TV novinarstvom profesionalno se bavi od 2005. godine u RTV B92. U beogradski biro Radija Slobodna Evropa dolazi 2010. gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

XS
SM
MD
LG