Cene goriva u Srbiji svakim danom sve su više. Siromašni građani vraćaju se vožnji biciklima, a činjenica da je benzin sve skuplji zabrinula je i predsednika države koji je od najveće naftne kompanije lično zatražio da gorivo pojefitini.
Krajem avgusta cene naftnih derivata u Srbiji povećane su tri puta u samo jednoj nedelji a, po svemu sudeći, poskupljenja će se nastaviti.
Aleksandar Mileusnić, direktor „Petrobart AVIA“, kompanije koja trguje naftnim derivatima, izjavio je za RSE da cena goriva zavisi isključivo od kursa dinara prema dolaru i cene nafte na svetskom tržištu.
„Gorivo nije preskupo samo u Srbiji, već i u drugim zemljama, Grčkoj, Italiji... Situacija je takva da je u protekle tri nedelje cena benzina i dizela po toni poskupela za 90 dolara. Prosto, mi smo uslovljeni da u Srbiji formiramo nove cene goriva. Nema tu šta puno da se kaže“, izjavio je Mileusnić.
Uz višu cenu sirove nafte na svetskom tržištu od 115 dolara za barel i konstantan pad dinara u odnosu na dolar, građanima Srbije lako je da izračunaju da im se uz prosečnu platu od 360 evra trenutno ne isplati vožnja automobilom.
Beograđani za RSE kažu da se sve više vraćaju biciklima, jer su u kolima sve ređe.
Prostom kalkulacijom građani su izračunali da za novčanicu od 1.000 dinara, popularnu „crvenu“ koja danas vredi 8,5 evra, sada u rezervoar automobila mogu da sipaju oko šest litara benzina, dva litra manje nego prošle godine.
Stanovnike Srbije sada najviše brine šta ih čeka dalje, pa se poslednje nade polažu u državu od koje se očekuje da zaustavi pad standarda i porast cena. Kako od cene goriva polovina ide državi na ime poreza, raznih akciza, taksi i drugih nameta neki tu vide prostor za pojeftinjenje.
Rusi neće prodavati jeftinije
Ekonomista Aleksandar Stevanović, iz Centra za slobodno tržište, smatra da je skoro neverovatno da Srbija snizi cenu goriva tako što će se odreći dela prihoda.
„Jer sada država ima ogroman budžetski deficit, pa ono što se uzima od nafte bitno utiče na punjenje državne kase. Tako da bi se oni koji bi želeli toga da se odreknu našli u prilično problematičnoj situaciji. Tu niko ne može mnogo da učini, pogotovu ako vlast i dalje ne bude želela da sredi javne finansije“, ocenjuje Stevanović.
Ilustracija
Koliko država ubira samo iz goriva govori podatak da akciza na cenu dizel goriva iznosi 37 dinara po litru, dok je na benzin čak 49 dinara, ne uključujuću porez i maržu prodavaca.
Aleksandar Mileusnić, iz kompanije AVIA, kaže da od vlasnika benzinskih pumpi ne treba očekivati da smanje cene goriva.
„Pa kako to da uradimo kada je veleprodajna cena NIS-a za litar benzina 157,18 dinara. A mi ga prodajemo za 161 do 164 dinara. Kako onda da bude jeftinije?! Ko god radi sa gorivom opterećen je do iznemoglosti raznim besmislenim taksama. Ni nama ne odgovara povećanje cene goriva jer potrošnja pada. Ne može nama da bude dobro, ako je loše onima kojima prodajemo. Niko od trgovaca ne pravi nikakve ekstra profite. Jedva da nešto zaradimo, jedva“, ističe on.
Nove cene goriva zabrinule su čak i predsednika Srbije Tomislava Nikolića koji je rukovodstvo ruske kompanije NIS zamolio da sa državnim organima pronađu način da derivati budu jeftiniji jer su preskupi u odnosu na standard građana.
Ekonomista Aleksandar Stevanović zaključuje da se radi o još jednom „praznom apelu“ od kog niko neće imati koristi.
„Zašto bi nas Rusija častila i davala nam jeftinije gorivo kada ga može bilo gde u svetu prodati po aktuelnoj ceni. Neće nama nikada Rusi ništa dati jeftinije nego drugim zemljama. Predsednikova molba izgleda kao apel da se uspori gravitaciono ubrzanje planete Zemlje, ako bi moglo da se sredi da za nas bude malo sporije“, komentariše Stevanović.
Za samo sedam dana cene goriva u Srbiji skočile su za rekordnih pet dinara, pa je tako benzin evropremijum dogurao do 171,9 dinara (1,46 evra), dok bezolovni iz rafinerije Naftne industije Srbije (NIS) u Pančevu sada košta 1,4 evra. Cene benzina rastu i u okruženju, pa je tako u Hrvatskoj za litar potrebno izdvojiti 1,44 evra, u Sloveniji 1,48, u Mađarskoj 1,53 evra.
