Danas je pred Većem za ratne zločine u Beogradu počelo suđenje takozvanoj Gnjilanskoj grupi , devetorici optuženih Albanaca sa Kosova za zločine 1999. godine nad srpskim stanovništvom i osmorici u odustvu.
Ova grupa je uhapšena u decembru prošle godine u akciji policije na Jugu Srbije koju je pratila velika medijska pažnja i kontroverzne izjave.
Većina reakcija političara Albanaca na Jugu Srbije bila je negativna, spočitavali su se politički motivi ovih hapšenja, sto je dovelo i do masovnih protesta na jugu Srbije.
Još u vreme hapšenja gnjilanske grupe u spektakularnoj akciji policiji na Jugu Srbije, digla se velika prašina. Sumnje tamošnjih Albanaca da je stvar politički motivisana.
„Niko ne može da bude oslobođen ako je činio ratne zločine protiv bilo koga. Prema tome politizacija ovog slučaja apsolutno nije na mestu,“ poručio je tada ministar policije Ivica Dačić.
I danas, na dan početka suđenja, međutim, Riza Halimi, narodni poslanik iz Preševa, misli jednako kao i porije godinu dana.
„Nema neke racionalne logike da svi akteri ili kriminalci budu upravo samo građani Preševa. Dosta stvari na osnovu dosadašnje prakse ukazuje da ima i političke pozadine,“ rekao je Halimi za RSE.
Suđenje visokog rizika
Veće za ratne zločine počinje ovaj proces, dakle, pod senkom sumnji, kako je počinjala većina osetljivih procesa za ratne zločine u celom regionu. U optužnici se navode nasjtrašniji zločini za koje su optuženi pripadnici tadašnje OVK-a. Silovanja, mučenja, ubistva, kasapljenja tela srpskih civila koja su potom u džakovima odvožena ...
„Na teret im se stavlja da su najmanje 80 lica mučili do smrti i ubili i najmanje je 34 lica koja se vode kao nestala,“ rekao je Bruno Vekarić, portparol Tužišlatva za ratne zločine.
Ovo suđenje je Vekarić nazvao suđenjem visokog rizika i to zbog toga što postoji zastrašivanje svedoka.
„Postoje čak i neke ozbiljne pretnje i informacije u toku istrage da ih je bilo. Postojale su čak pretnje o otmicama nekih ljudi koji nisu Albanci na Kosovu i tako dalje. Danas počinje suđenje koje će verovatno biti veoma zanimljivo s obzirom i na veliki broj optuženih i na jednu tenziju koja uopšte postoji u vezi sa ovim predmetom,“ rekao je on.
Jednog od advokata optuženih, Marko Kastratovića, je rekao da ne očekuje da će imati problema da dovede svedoke sa teritorije Kosova.
U ovom postupku, kako saznajemo, biće saslušani iskazi dva svedoka saradnika-dve silovane žene i jednog zaštićenog svedoka- insajdera.
Kastratović je rekao da će biti teško dokazati da su optuženi počinili zločin, jer nema tela žrtava, mada se teško može poreći da je zločina , pa i monstruoznih kakvi su navedeni u optužnici, bilo.
Fiktivno suđenje
„Defakto postoji sumnja da su se veliki i tragični zločini dogodili. Ali da neko bude odgovoran za određena ubistva, mi prvo moramo da nađemo ubijene. Pitanje ubijenih koji su pronalaženi po čitavoj Kosova, jedan deo njih je, na nesreću našu, opet sporan da li je u korelaciji sa izvršenjem ovog konkretnog dela,“ rekao je Kastratović.
Mira Lazić, pravnica Fonda za humanitarno pravo koja će pratiti ovo suđenje, smatra da je glavni problem što su glavnooptuženi van domašaja srpskog pravosuđa, pa se postavlja pitanje smisla takvog procesa.
„Zapravo, imate jedno fiktivno suđenje, jer iako imate izrečenu kaznu, nema ko da je izdržava,“ rekla je Lazićeva.
Na naše pitanje da li je tačno da se glavnooptuženi nalaze u Gnjilanu i da normalno žive, jer ih se na teritoriji Kosova ne tiče optužnica iz Beograda, Vekarić kaže:
„To je naša pretpostavka i upravo o takvim stvarima razgovaramo sa našim kolegama iz EULEXa.“
Što se tiče mogućnosti da budu isporučeni, Vekariće je rekao:
„Zaista ne mogu da prognoziram. Mi očekujemo da ili budu isporučeni ili da im se sudi tamo pred međunarodnim većem.“
Nema politizacije?
Suština suđenja za ratne zločine na području bivše Jugoslavije kao i svuda u svetu, uostalom, jeste da se najpre privedu pravdi zločinci, nije sporno da je to prvi i najvažniji cilj, ali i da se javnost suoči sa onim sto je činjeno u njihovo ime.
Zbog ovog drugog, mnogo je važnije suđenje u Beogradu za zločine nad Hrvatima, Albancima,Bošnjacima, suđenje u Hrvatskoj za zločine nad Srbima, u Banja Luci za zločine nad Muslimanima, u Sarajevu nad Srbima, u Širokom Brijegu nad nehrvatima, na Kosovu nad Srbima.
A danas i juče, igrom slučaja, imamo vesti da počinje suđenje na Kosovu grupi Srba, u Beogradu grupi Albanaca, a u toku je i suđenje drzavljaninu BiH za Tuzlansku kolonu....
U tom kontekstu se i jučerasnja oslobađajuća presuda dvojici optuženih srpskih policajaca u slučaju ubistva braće Bitići na Kosovu čita drugačije, kroz političku dioptriju.
„Što se tiče Kosova bar kod nas, ovde, nema nikakve politizacije. Imamo i jedne i druge slučajeve. Imamo velike slučajeve za to gde su žrtve Albanci, imamo bar deset predmeta u pripremi gde su žrtve Albanci, a isto tako imamo i određene slučajeve gde su žrtve Srbi i nealbanci. Prema tome, te politizacije nema,“ rekao je Vekarić.
Sve u svemu za suđenje za ratne zločine važna je regionalna saradnja, saradnja pravosudnih organa kao i uspostavljanje međusobnog poverenja. A toga nema ako se iz sudnica ne izbace politika i etnički kriterijumi.:
„Mislim da je to od suštinskog značaja. Mi smo uvek bili na čelu takve inicijative da se utvrde precizni kriterijumi kada će se, gde, kako i kome suditi. Veoma je važno s obzirom na predmete ratnih zločina gde su izvršioci najčešće u jednoj zemlji, dokazi u drugoj, svedoci u nekim trećim zemljama, da se, dakle, precizno utvrde kriterijumi u kojem slučaju će se gde suditi. Mi to kroz sporazume, kao što je ovaj sa Hrvatskom, na neki način i rešavamo. Ustupamo dokaze jedni drugima po principu dobrovoljnosti i evo 26 predmeta takvih suđenja je trenutno između nas i Hrvata. Prema tome, da bi napravili jedan takav sistem za ceo region, mislim da bi dao daleko veće rezultate i ukinuo granice za ratni zločin,“ kaže Vekarić.
Ova grupa je uhapšena u decembru prošle godine u akciji policije na Jugu Srbije koju je pratila velika medijska pažnja i kontroverzne izjave.
Većina reakcija političara Albanaca na Jugu Srbije bila je negativna, spočitavali su se politički motivi ovih hapšenja, sto je dovelo i do masovnih protesta na jugu Srbije.
Još u vreme hapšenja gnjilanske grupe u spektakularnoj akciji policiji na Jugu Srbije, digla se velika prašina. Sumnje tamošnjih Albanaca da je stvar politički motivisana.
„Niko ne može da bude oslobođen ako je činio ratne zločine protiv bilo koga. Prema tome politizacija ovog slučaja apsolutno nije na mestu,“ poručio je tada ministar policije Ivica Dačić.
I danas, na dan početka suđenja, međutim, Riza Halimi, narodni poslanik iz Preševa, misli jednako kao i porije godinu dana.
„Nema neke racionalne logike da svi akteri ili kriminalci budu upravo samo građani Preševa. Dosta stvari na osnovu dosadašnje prakse ukazuje da ima i političke pozadine,“ rekao je Halimi za RSE.
Suđenje visokog rizika
Veće za ratne zločine počinje ovaj proces, dakle, pod senkom sumnji, kako je počinjala većina osetljivih procesa za ratne zločine u celom regionu. U optužnici se navode nasjtrašniji zločini za koje su optuženi pripadnici tadašnje OVK-a. Silovanja, mučenja, ubistva, kasapljenja tela srpskih civila koja su potom u džakovima odvožena ...
„Na teret im se stavlja da su najmanje 80 lica mučili do smrti i ubili i najmanje je 34 lica koja se vode kao nestala,“ rekao je Bruno Vekarić, portparol Tužišlatva za ratne zločine.
Ovo suđenje je Vekarić nazvao suđenjem visokog rizika i to zbog toga što postoji zastrašivanje svedoka.
„Postoje čak i neke ozbiljne pretnje i informacije u toku istrage da ih je bilo. Postojale su čak pretnje o otmicama nekih ljudi koji nisu Albanci na Kosovu i tako dalje. Danas počinje suđenje koje će verovatno biti veoma zanimljivo s obzirom i na veliki broj optuženih i na jednu tenziju koja uopšte postoji u vezi sa ovim predmetom,“ rekao je on.
Jednog od advokata optuženih, Marko Kastratovića, je rekao da ne očekuje da će imati problema da dovede svedoke sa teritorije Kosova.
U ovom postupku, kako saznajemo, biće saslušani iskazi dva svedoka saradnika-dve silovane žene i jednog zaštićenog svedoka- insajdera.
Kastratović je rekao da će biti teško dokazati da su optuženi počinili zločin, jer nema tela žrtava, mada se teško može poreći da je zločina , pa i monstruoznih kakvi su navedeni u optužnici, bilo.
Fiktivno suđenje
„Defakto postoji sumnja da su se veliki i tragični zločini dogodili. Ali da neko bude odgovoran za određena ubistva, mi prvo moramo da nađemo ubijene. Pitanje ubijenih koji su pronalaženi po čitavoj Kosova, jedan deo njih je, na nesreću našu, opet sporan da li je u korelaciji sa izvršenjem ovog konkretnog dela,“ rekao je Kastratović.
Mira Lazić, pravnica Fonda za humanitarno pravo koja će pratiti ovo suđenje, smatra da je glavni problem što su glavnooptuženi van domašaja srpskog pravosuđa, pa se postavlja pitanje smisla takvog procesa.
„Zapravo, imate jedno fiktivno suđenje, jer iako imate izrečenu kaznu, nema ko da je izdržava,“ rekla je Lazićeva.
Na naše pitanje da li je tačno da se glavnooptuženi nalaze u Gnjilanu i da normalno žive, jer ih se na teritoriji Kosova ne tiče optužnica iz Beograda, Vekarić kaže:
„To je naša pretpostavka i upravo o takvim stvarima razgovaramo sa našim kolegama iz EULEXa.“
Što se tiče mogućnosti da budu isporučeni, Vekariće je rekao:
„Zaista ne mogu da prognoziram. Mi očekujemo da ili budu isporučeni ili da im se sudi tamo pred međunarodnim većem.“
Nema politizacije?
Suština suđenja za ratne zločine na području bivše Jugoslavije kao i svuda u svetu, uostalom, jeste da se najpre privedu pravdi zločinci, nije sporno da je to prvi i najvažniji cilj, ali i da se javnost suoči sa onim sto je činjeno u njihovo ime.
Zbog ovog drugog, mnogo je važnije suđenje u Beogradu za zločine nad Hrvatima, Albancima,Bošnjacima, suđenje u Hrvatskoj za zločine nad Srbima, u Banja Luci za zločine nad Muslimanima, u Sarajevu nad Srbima, u Širokom Brijegu nad nehrvatima, na Kosovu nad Srbima.
A danas i juče, igrom slučaja, imamo vesti da počinje suđenje na Kosovu grupi Srba, u Beogradu grupi Albanaca, a u toku je i suđenje drzavljaninu BiH za Tuzlansku kolonu....
U tom kontekstu se i jučerasnja oslobađajuća presuda dvojici optuženih srpskih policajaca u slučaju ubistva braće Bitići na Kosovu čita drugačije, kroz političku dioptriju.
„Što se tiče Kosova bar kod nas, ovde, nema nikakve politizacije. Imamo i jedne i druge slučajeve. Imamo velike slučajeve za to gde su žrtve Albanci, imamo bar deset predmeta u pripremi gde su žrtve Albanci, a isto tako imamo i određene slučajeve gde su žrtve Srbi i nealbanci. Prema tome, te politizacije nema,“ rekao je Vekarić.
Sve u svemu za suđenje za ratne zločine važna je regionalna saradnja, saradnja pravosudnih organa kao i uspostavljanje međusobnog poverenja. A toga nema ako se iz sudnica ne izbace politika i etnički kriterijumi.:
„Mislim da je to od suštinskog značaja. Mi smo uvek bili na čelu takve inicijative da se utvrde precizni kriterijumi kada će se, gde, kako i kome suditi. Veoma je važno s obzirom na predmete ratnih zločina gde su izvršioci najčešće u jednoj zemlji, dokazi u drugoj, svedoci u nekim trećim zemljama, da se, dakle, precizno utvrde kriterijumi u kojem slučaju će se gde suditi. Mi to kroz sporazume, kao što je ovaj sa Hrvatskom, na neki način i rešavamo. Ustupamo dokaze jedni drugima po principu dobrovoljnosti i evo 26 predmeta takvih suđenja je trenutno između nas i Hrvata. Prema tome, da bi napravili jedan takav sistem za ceo region, mislim da bi dao daleko veće rezultate i ukinuo granice za ratni zločin,“ kaže Vekarić.
