Na odlazećeg srpskog ministra privrede Sašu Radulovića sručila se salva besnih reakcija iz Srpske napredne stranke. Podsetimo, Radulović je u obrazloženju ostavke kao končničara reformi direktno optužio prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića.
Iako je sam Vučić u rekonstrukciji vlade Radulovića postavio na funkciju ministra privrede, izvukao mu je tepih ispod nogu upravo kad je trebalo da podrži set njegovih reformskih zakona. Izbori su, očigledno, bili preči prioritet, a Vučić zna da se oni ne dobijaju nepopularnim merama. Ipak, iste te reforme, i bez Radulovića, sačekaće Vučića, i to sad kao premijera, čim se izbori završe.
Radulović je, praktično prvi ozbiljan čovek iz Vlade koji je rekao da je car go i otuda ga sada Vučićevi stranački podanici “osmosedmaški” vuku po blatu. Najjačeg političara u Srbiji označio je kao končničara reformi uprkos tome što je Vučić tik pre toga vanredne izbore obrazložio potrebom za bržim reformskim kursom koji nekakva “atmosfera u društvu” usporava. Nije se libio ni da ide do konkretnih detalja, recimo, o netransparentnim ugovorima za “Er Srbiju” ili, pak, milijardama iz Arapskih Emirata za projekat “Beograd na vodi”, bez propisanih procedura i tendera; rekao je i koju o tome da su "ljudi iz kabineta prvog potpredsednika ... direktno učestvovali u fijasku oko Vršačkih vinograda, i to i sa strane prodavca, države, i sa strane kupca - preko povezanih rodbinskih veza i njihovih firmi”.
Aktuelnu srpsku privrednu stvarnost Radulović je opisao kao propalu ekonomsku politiku subvencionisanja, korupcije, partijskog zapošljavanja, samovolje pojedinaca, pljačkaške privatizacije, parazita koji žive na leđima društva, a budzet za ovu godinu kao neodrživ, u nekim delovima čak i neozbiljan.
Naveo je, između ostalog, da posle sačinjavanja rezimea reformi sa ministrom finansija Lazarom Krstićem, koje su bile osnov za ekonomsku politiku rekonstruisane Vlade, "ni jedna od njih nije sprovedena“. Krstić, međutim, odbacuje tvrdnje ministra privrede da je kabinet prvog potpredsednika Vlade "kočničar reformi".
„Moj utisak, a uostalom i ja bih preduzeo isti taj korak da mislim drugačije, ni u jednom trenutku nije bio da je kabinet prvog potpredsednika Vlade ili on lično kočničar reformi. Upravo suprotno. On je prvi koji je otvorio opciju da se o tome razgovara na jedan agresivan način“, rekao je Krstić.
Demokratska stranka zatražila je da se ispitaju sve nepravilnosti na koje je ukazao doskorašnji ministar privrede, nakon čega je Srpska napredna stranka odmah zatražila da se sprovede hitna istraga "različitih kriminalnih dela" Radulovića, dok je sprovodio stečajne postupke i "uništavao firme i fabrike po Srbiji". A zatražena je i hitna istraga "kriminalnih radnji" smenjenog gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa.
SNS je, doduše, u poslednjoj stavci, zatražila da se ispita i sve o čemu je Radulović govorio.
Predsednik Privremenog veća grada Beograda Siniša Mali, inače doskorašnji savetnik za privredu prvog potpredsednika Vlade, otišao je toliko daleko da je Radulovića nazvao sramotom za Srbiju, dodavši da je trebalo da bude smenjen, a ne da se čeka da sam pondese ostavku.
“Ispalo je da su svi krivi, da svi koče reforme, a sam Aleksandar Vučić ga je doveo tu da započne reforme”, rekao je Mali.
Ozbiljne optužbe na račun Vlade
Iako nije nikakva novost da nije imao podršku Vlade za reforme koje je predložio, obrazloženje ostavke na mesto ministra privrede kojim je Radulović kao glavnog končničara reformi optužio kabinet prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića veoma je optužujuća slika funkcionisanja cele Vlade, pa i samog Vučića, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Vladimir Gligorov, istraživač bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije.
Uskraćivanje podrške bolnim reformama ministra privrede on objašnjava time što se aktuelna vlast sve vreme od majskih izbora pre dve godine zapravo pripremala za prevremene izbore, pa nije želela da zbog teških mera izgubi podršku birača, ali da će, svejedno, pitanje nepopularnih reformi ponovo doći na dnevni red odmah posle izbora.
„Ključni problem je što ta fiskalna politika, on to na izvestan način i kaže, vodi niskoj stopi privredne aktivnosti u jednom dužem periodu vremena. To je sa te tačke gledišta neodrživo jer ako vi planirate da sledeće tri - četiri, a u stvari, po fiskalnoj strategiji, u sledećih 10 godina imate u najboljim periodima jedva tri posto rasta bruto domaćeg proizvoda, to praktično znači da ste vi za tih 10 godina odustali da rešite bilo koji ozbiljniji problem u zemlji, bilo da je reč o zapošljavanju, o socijalnoj stabilnosti ili, u krajnjoj instanci, da izađete iz tih dužničkih obaveza, sve to nije moguće ukoliko nemate brži privredni rast. To je ključno pitanje fiskalne politike“, kaže Gligorov.
RSE: Šta biste rekli o Radulovićevom navodu da vlada puno poverenje u arapska, kineska, ruska, beloruska i druga čuda, netransparentne ugovore, subvencije i sve ostale propale politike prethodnog ministra - misli na Dinkića - da je to jedina politika na koju Vučić iskreno računa?
Gligorov: Ne mogu da govorim o onome što se kaže u pismu, što se svodi na to da je Dinkić praktično ostao u Vladi - jer to ne znam, ali je tačno da je za razliku od toga što su najavljivali u avgustu i septembru i što sam i sam podržao nekoliko puta, da su oni u stvari, umesto toga, otišli putem da dovode te spektakularne investitore i da najavljuju te velike pare iz tih izvora koji se tu navode: te daće Rusi pet milijardi, te daće šeik ne znam koliko milijardi, i tako redom. To očigledno jeste tako, to se vidi. Rekao bih da se iz navoda u obrazloženju može zaključiti da je to od početka bila manje-više predizborna strategija; dakle, cilj svega toga bila je ne toliko fiskalna održivost ili poboljšanje privredne aktivnosti ili rešavanje radničkih prava, već to da se pre svega pripreme prevremeni izbori, do kojih je na kraju i došlo.
RSE: To je i vaš pogled na stvari?
Gligorov: Ja sam očekivao sam da će ti prevremeni izbori biti i ranije. Vi znate da je ta rekonstrukcija uzeta kao alternativa prevremenim izborima, zbog briselskih sporazuma i potrebe da se oni sprovedu. Onda je to došlo do toga sa Dinkićem, celu tu priču znamo. Prema tome, od početka, od majskih izbora pre dve godine, to je bilo stalno na dnevnom redu i onda je jasno da ako vi dve godine razmišljate o tome kako da pripremite te izbore, da ćete odustajati od reformi kojima se gube glasovi. To je takođe bila i moja ocena. Zato sam ja smatrao i ranije da je bolje da se izbori što pre završe, da bi se eventualno moglo razgovarati i o reformama. To će uostalom i biti tema odmah nakon završetka izbora.
Iako je sam Vučić u rekonstrukciji vlade Radulovića postavio na funkciju ministra privrede, izvukao mu je tepih ispod nogu upravo kad je trebalo da podrži set njegovih reformskih zakona. Izbori su, očigledno, bili preči prioritet, a Vučić zna da se oni ne dobijaju nepopularnim merama. Ipak, iste te reforme, i bez Radulovića, sačekaće Vučića, i to sad kao premijera, čim se izbori završe.
Radulović je, praktično prvi ozbiljan čovek iz Vlade koji je rekao da je car go i otuda ga sada Vučićevi stranački podanici “osmosedmaški” vuku po blatu. Najjačeg političara u Srbiji označio je kao končničara reformi uprkos tome što je Vučić tik pre toga vanredne izbore obrazložio potrebom za bržim reformskim kursom koji nekakva “atmosfera u društvu” usporava. Nije se libio ni da ide do konkretnih detalja, recimo, o netransparentnim ugovorima za “Er Srbiju” ili, pak, milijardama iz Arapskih Emirata za projekat “Beograd na vodi”, bez propisanih procedura i tendera; rekao je i koju o tome da su "ljudi iz kabineta prvog potpredsednika ... direktno učestvovali u fijasku oko Vršačkih vinograda, i to i sa strane prodavca, države, i sa strane kupca - preko povezanih rodbinskih veza i njihovih firmi”.
Aktuelnu srpsku privrednu stvarnost Radulović je opisao kao propalu ekonomsku politiku subvencionisanja, korupcije, partijskog zapošljavanja, samovolje pojedinaca, pljačkaške privatizacije, parazita koji žive na leđima društva, a budzet za ovu godinu kao neodrživ, u nekim delovima čak i neozbiljan.
Naveo je, između ostalog, da posle sačinjavanja rezimea reformi sa ministrom finansija Lazarom Krstićem, koje su bile osnov za ekonomsku politiku rekonstruisane Vlade, "ni jedna od njih nije sprovedena“. Krstić, međutim, odbacuje tvrdnje ministra privrede da je kabinet prvog potpredsednika Vlade "kočničar reformi".
„Moj utisak, a uostalom i ja bih preduzeo isti taj korak da mislim drugačije, ni u jednom trenutku nije bio da je kabinet prvog potpredsednika Vlade ili on lično kočničar reformi. Upravo suprotno. On je prvi koji je otvorio opciju da se o tome razgovara na jedan agresivan način“, rekao je Krstić.
Demokratska stranka zatražila je da se ispitaju sve nepravilnosti na koje je ukazao doskorašnji ministar privrede, nakon čega je Srpska napredna stranka odmah zatražila da se sprovede hitna istraga "različitih kriminalnih dela" Radulovića, dok je sprovodio stečajne postupke i "uništavao firme i fabrike po Srbiji". A zatražena je i hitna istraga "kriminalnih radnji" smenjenog gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa.
SNS je, doduše, u poslednjoj stavci, zatražila da se ispita i sve o čemu je Radulović govorio.
Predsednik Privremenog veća grada Beograda Siniša Mali, inače doskorašnji savetnik za privredu prvog potpredsednika Vlade, otišao je toliko daleko da je Radulovića nazvao sramotom za Srbiju, dodavši da je trebalo da bude smenjen, a ne da se čeka da sam pondese ostavku.
“Ispalo je da su svi krivi, da svi koče reforme, a sam Aleksandar Vučić ga je doveo tu da započne reforme”, rekao je Mali.
Ozbiljne optužbe na račun Vlade
Iako nije nikakva novost da nije imao podršku Vlade za reforme koje je predložio, obrazloženje ostavke na mesto ministra privrede kojim je Radulović kao glavnog končničara reformi optužio kabinet prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića veoma je optužujuća slika funkcionisanja cele Vlade, pa i samog Vučića, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Vladimir Gligorov, istraživač bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije.
Uskraćivanje podrške bolnim reformama ministra privrede on objašnjava time što se aktuelna vlast sve vreme od majskih izbora pre dve godine zapravo pripremala za prevremene izbore, pa nije želela da zbog teških mera izgubi podršku birača, ali da će, svejedno, pitanje nepopularnih reformi ponovo doći na dnevni red odmah posle izbora.
„Ključni problem je što ta fiskalna politika, on to na izvestan način i kaže, vodi niskoj stopi privredne aktivnosti u jednom dužem periodu vremena. To je sa te tačke gledišta neodrživo jer ako vi planirate da sledeće tri - četiri, a u stvari, po fiskalnoj strategiji, u sledećih 10 godina imate u najboljim periodima jedva tri posto rasta bruto domaćeg proizvoda, to praktično znači da ste vi za tih 10 godina odustali da rešite bilo koji ozbiljniji problem u zemlji, bilo da je reč o zapošljavanju, o socijalnoj stabilnosti ili, u krajnjoj instanci, da izađete iz tih dužničkih obaveza, sve to nije moguće ukoliko nemate brži privredni rast. To je ključno pitanje fiskalne politike“, kaže Gligorov.
RSE: Šta biste rekli o Radulovićevom navodu da vlada puno poverenje u arapska, kineska, ruska, beloruska i druga čuda, netransparentne ugovore, subvencije i sve ostale propale politike prethodnog ministra - misli na Dinkića - da je to jedina politika na koju Vučić iskreno računa?
Gligorov: Ne mogu da govorim o onome što se kaže u pismu, što se svodi na to da je Dinkić praktično ostao u Vladi - jer to ne znam, ali je tačno da je za razliku od toga što su najavljivali u avgustu i septembru i što sam i sam podržao nekoliko puta, da su oni u stvari, umesto toga, otišli putem da dovode te spektakularne investitore i da najavljuju te velike pare iz tih izvora koji se tu navode: te daće Rusi pet milijardi, te daće šeik ne znam koliko milijardi, i tako redom. To očigledno jeste tako, to se vidi. Rekao bih da se iz navoda u obrazloženju može zaključiti da je to od početka bila manje-više predizborna strategija; dakle, cilj svega toga bila je ne toliko fiskalna održivost ili poboljšanje privredne aktivnosti ili rešavanje radničkih prava, već to da se pre svega pripreme prevremeni izbori, do kojih je na kraju i došlo.
RSE: To je i vaš pogled na stvari?
Gligorov: Ja sam očekivao sam da će ti prevremeni izbori biti i ranije. Vi znate da je ta rekonstrukcija uzeta kao alternativa prevremenim izborima, zbog briselskih sporazuma i potrebe da se oni sprovedu. Onda je to došlo do toga sa Dinkićem, celu tu priču znamo. Prema tome, od početka, od majskih izbora pre dve godine, to je bilo stalno na dnevnom redu i onda je jasno da ako vi dve godine razmišljate o tome kako da pripremite te izbore, da ćete odustajati od reformi kojima se gube glasovi. To je takođe bila i moja ocena. Zato sam ja smatrao i ranije da je bolje da se izbori što pre završe, da bi se eventualno moglo razgovarati i o reformama. To će uostalom i biti tema odmah nakon završetka izbora.
