Zgrada Generalštaba, urbanistički biser Beograda koji je oštećen u NATO bombardovanju 1999, mogla bi uskoro da bude srušena ukoliko je kupe strani investitori. Arapski i američki milijarderi najavili su ulaganje koje bi stavilo tačku na decenijsku raspravu o sudbini objekta koji stučnjaci vide kao jedno od najvažnijih arhitektonskih dela u Srbiji.
Muhamed bin Zajed, šeik Ujedinjenih Arapskih Emirata i američki kralj nekretnina Donald Tramp lokaciju na kojoj se nalaze zgrade nekadašnjeg Generalštaba vide kao dobro mesto za izgradnju luksuznog hotela.
Njih dvojica danas su najozbiljniji interesenti za taj posao nakon što u poslednjih trinaest godina nije bilo kupaca za puste razrušene zgrade u kojima su povremeno obitavali beskućnici.
Arhitekta Bojan Kovačević, autor monografske studije “Arhitektura zgrade Generalštaba”, kaže za RSE da bi prodaja bila katastrofalno rešenje jer taj objekat ima status spomenika kulture.
“U merama zaštite eksplicitno piše da te zgrade moraju biti vraćene u prvobitno stanje, a da se u njihovoj unutrašnjosti dozvoljava promena namene. Investitor može da ih kupi u sadašnjem stanju, da ih spolja obnovi tako da izgledaju kao ranije, a da iznutra napravi šta želi. Problem je u tome što država Srbija zaparavo nudi da sruši spomenik kulture koji je sama proglasila za kulturno dobro. To je neviđen skandal. Jer se kupci ne interesuju za zgrade, već za lokaciju, pa bi sigurno bile porušene", kaže Kovačević.
Kao mogući kupac ovog kompleksa od 50.000 kvadratnih metara, koji se sastoji od dve zgrade na dve strane Nemanjine ulice, prvi se pojavio prebogati šeik nakon što je nova vlast u Srbiji ostvarila dobre veze sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima iz kojih su najavljene i velike investicije u srpsku poljoprivredu, turizam i IT industriju.
Aleksandar Vučić, sadašnji prvi potpredsednik Vlade, svojevremeno je posle interesovanja biznismena sa istoka rekao da na mestu urušenog Generalštaba može da se napravi nešto lepše.
“Ako se to nekome ne sviđa, ako neko neće da neko uloži milijardu, dve ili tri, i ako neko neće da neko zaposli 500 ili 600 ljudi, samo neka kaže i onda nema problema i nećemo to da radimo. Uopšte neću da učestvujem u bilo kakvim svađama. Meni je moj prijatelj šeik Muhamed rekao da nikada neće da učestvuje u nečemu protiv čega su ljudi u Srbiji", kaže Vučić.
Kompleks zgrada čuvenog arhitekte Nikole Dobrovića na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine, izgrađen 1965. godine, proglašen je za kulturno dobro 2005, šest godina pošto su bombardovane.
Investitore je najviše odbijala činjenica da je zabranjeno menjati izgled zgrade, a 2006. Republička direkcija za imovinu pokrenula je inicijativu da se taj objekat izbriše iz registra kulturnih dobara koja je odbijena.
Posle mišljenja građevinske inspekcije da zgrade nisu bezbedne i da bi trebalo da se saniraju isto je zatražilo i Ministarstvo građevinarstva i urbanizma ali rešenje još nije doneto.
U Ministarstvu odbrane rekli su za RSE da nemaju ingerencije da odlučuju o sudbini ovog kompleksa.
“Vojska i Ministarstvo odbrane samo su korisnici tog prostora. U našoj nadležnosti jedino je njegovo eventualno raščišćavanje. Kako budu odlučili Republička direkcija za imovinu, koja je vlasnik zgrade, i Vlada Srbije tako ćemo raditi.”
Prema ranijim planovima, za ovu godinu bila je predviđena izrada projekta rušenja i raščišćavanja kompleksa Generalštaba koje bi samo u jednoj fazi koštalo 1,1 milion evra.
Arhitekta Bojan Kovačević zaključuje da je jedino logično rešenje da se obnovi zgrada Generalštaba, koja je skoro pola veka jedan od simbola glavnog grada.
“To je, po jednoglasnom mišljenju arhitekata i istoričara arhitekture i kulture, najvredniji arhitektonsko urbanistički kompleks u Beogradu posle 1930. godine. Te zgrade su primer evropskog ekspresionizma u arhitekturi. One su zapravo nešto oko čega će moderni Beograd da poklekne i kapitulira ili će da se izbori za njihovu obnovu.”
Iako se nalaze u strogom centru grada razrušene zgrade Generalštaba od NATO bombardovanja 1999. nisu sanirane zbog nedostatka novca a za radoznale inostrane turiste, pored istorijskih znamenitosti grada, ovi objekti neretko su predstavljali turističku atrakciju.
Muhamed bin Zajed, šeik Ujedinjenih Arapskih Emirata i američki kralj nekretnina Donald Tramp lokaciju na kojoj se nalaze zgrade nekadašnjeg Generalštaba vide kao dobro mesto za izgradnju luksuznog hotela.
Njih dvojica danas su najozbiljniji interesenti za taj posao nakon što u poslednjih trinaest godina nije bilo kupaca za puste razrušene zgrade u kojima su povremeno obitavali beskućnici.
Arhitekta Bojan Kovačević, autor monografske studije “Arhitektura zgrade Generalštaba”, kaže za RSE da bi prodaja bila katastrofalno rešenje jer taj objekat ima status spomenika kulture.
“U merama zaštite eksplicitno piše da te zgrade moraju biti vraćene u prvobitno stanje, a da se u njihovoj unutrašnjosti dozvoljava promena namene. Investitor može da ih kupi u sadašnjem stanju, da ih spolja obnovi tako da izgledaju kao ranije, a da iznutra napravi šta želi. Problem je u tome što država Srbija zaparavo nudi da sruši spomenik kulture koji je sama proglasila za kulturno dobro. To je neviđen skandal. Jer se kupci ne interesuju za zgrade, već za lokaciju, pa bi sigurno bile porušene", kaže Kovačević.
Kao mogući kupac ovog kompleksa od 50.000 kvadratnih metara, koji se sastoji od dve zgrade na dve strane Nemanjine ulice, prvi se pojavio prebogati šeik nakon što je nova vlast u Srbiji ostvarila dobre veze sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima iz kojih su najavljene i velike investicije u srpsku poljoprivredu, turizam i IT industriju.
Aleksandar Vučić, sadašnji prvi potpredsednik Vlade, svojevremeno je posle interesovanja biznismena sa istoka rekao da na mestu urušenog Generalštaba može da se napravi nešto lepše.
“Ako se to nekome ne sviđa, ako neko neće da neko uloži milijardu, dve ili tri, i ako neko neće da neko zaposli 500 ili 600 ljudi, samo neka kaže i onda nema problema i nećemo to da radimo. Uopšte neću da učestvujem u bilo kakvim svađama. Meni je moj prijatelj šeik Muhamed rekao da nikada neće da učestvuje u nečemu protiv čega su ljudi u Srbiji", kaže Vučić.
Kompleks zgrada čuvenog arhitekte Nikole Dobrovića na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine, izgrađen 1965. godine, proglašen je za kulturno dobro 2005, šest godina pošto su bombardovane.
Investitore je najviše odbijala činjenica da je zabranjeno menjati izgled zgrade, a 2006. Republička direkcija za imovinu pokrenula je inicijativu da se taj objekat izbriše iz registra kulturnih dobara koja je odbijena.
Posle mišljenja građevinske inspekcije da zgrade nisu bezbedne i da bi trebalo da se saniraju isto je zatražilo i Ministarstvo građevinarstva i urbanizma ali rešenje još nije doneto.
U Ministarstvu odbrane rekli su za RSE da nemaju ingerencije da odlučuju o sudbini ovog kompleksa.
“Vojska i Ministarstvo odbrane samo su korisnici tog prostora. U našoj nadležnosti jedino je njegovo eventualno raščišćavanje. Kako budu odlučili Republička direkcija za imovinu, koja je vlasnik zgrade, i Vlada Srbije tako ćemo raditi.”
Prema ranijim planovima, za ovu godinu bila je predviđena izrada projekta rušenja i raščišćavanja kompleksa Generalštaba koje bi samo u jednoj fazi koštalo 1,1 milion evra.
Arhitekta Bojan Kovačević zaključuje da je jedino logično rešenje da se obnovi zgrada Generalštaba, koja je skoro pola veka jedan od simbola glavnog grada.
“To je, po jednoglasnom mišljenju arhitekata i istoričara arhitekture i kulture, najvredniji arhitektonsko urbanistički kompleks u Beogradu posle 1930. godine. Te zgrade su primer evropskog ekspresionizma u arhitekturi. One su zapravo nešto oko čega će moderni Beograd da poklekne i kapitulira ili će da se izbori za njihovu obnovu.”
Iako se nalaze u strogom centru grada razrušene zgrade Generalštaba od NATO bombardovanja 1999. nisu sanirane zbog nedostatka novca a za radoznale inostrane turiste, pored istorijskih znamenitosti grada, ovi objekti neretko su predstavljali turističku atrakciju.
