Koliko mlade generacije u zemljama regiona znaju o prošlosti i ratnim godinama za koje ih vežu tek uspomene iz ranog detinjstva, misle li da o tome danas treba da razgovaraju ili pak smatraju da bi ove teme trebalo ostaviti po strani zarad budućnosti? Ovo su pitanja kojima se, uz ostalo, bavi film “Većina počinje ovde” u produkciji BIRN-a koji je, u okviru reginalne premijere, prikazan u Beogradu.
Šestoro mladih iz BiH, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Makedonije, i sa Kosova putuje kroz zemlje nekadašnje Jugoslavije, istražujući kako su sukobi iz prošlosti, u vreme kojih su bili suviše mladi da bi ih u potpunosti razumeli, uticali na njihovu sadašnjost, ali i budućnost. Usput se licem u lice sreću sa duhovima prošlosti – osiromašenim izbeglicama iz rata, ratnim veteranima i nepokolebljivim nacionalistima.
U potrazi za odgovorima na pitanja kako su živeli ljudi tokom rata i pokušajem da barem na kratko prožive njihova iskustva, prva stanica u filmu je Sarajevo. Podrum u jednoj od zgrada. Mladi su se smestili uz sveće u nameri da tu, uz hranu iz humanitarne pomoći, provedu dva dana. Vreme kada je ovo bila svakodnevica pamti 24-ogodišnja Vanja. Zato je njena priča potresla Simonu Milanović iz Beograda mnogo više nego mračan podrum.
“Mi smo znali šta se dešava napolju i jedino što nismo znali je da li je napolju sunce ili pada kiša, to nam je jedina briga bila. Mnogo više su me potresle Vanjine priče zato što je ona imala dosta kontakta sa sukobima koji su se tada desili, a pre svega zato što sam se ja inače lično baš vezala za nju i viđala sam je mnogo puta posle filma, išla kod nje i ona je dolazila ovamo”, rekla je Simona za RSE.
Za razliku od nje, Zvonimiru Zvonaru iz Hrvatske podrum je bio poznat.
“Ja sam u Hrvatskoj preživio taj podrum. Naravno, redatelj je htio prikazati tako nešto u filmu i ja sam taj podrum prihvatio tako da sam došao sa gitarom, kartali smo, svirali, pjevali i malo sam ih animirao da to sve brže i lakše prođe”, rekao nam je Zvonimir posle projekcije filma.
Tačka spajanja
Sa projekcije u Beogradu, foto: balkaninsight.com
Na Kosovo iz BiH, mladi ljudi u filmu uputili su se preko Crne Gore. U jednom od tamošnjih sela slušaju priče meštana o četnicima i partizanima, a u Bijelom Polju saznaju i sudbinu jedne zvezde petokrake.
Većina njih nikada nije bila u Prištini. Glavni grad najmlađe države na Balkanu ostavio je na njih jednak utisak kao i priča muzičara Genca Salihua o tome kako je sa roditeljima tokom rata bežao, okružen srpskom vojskom i policijom.
Jednako šokantan deo filma je i njihov susret sa jednim od ratnih veterana u Beogradu. Na zidu iznad stola za kojim su sa njim sedeli visi slika Ratka Mladića. Ovaj ratni zločinac za njega je heroj, a poruke da bi se i danas ponovo latio oružja i “ponosno poslao i svog sina u rat za Kosovo” šokirala je njegove sagovornike.
Ipak, nije ih pokolebala u stavu da zajedno mogu nadjačati ovakve glasove koji i dalje imaju nemali uticaj na društva u kojima žive. Pre putovanja neki od njih znali su o ratnoj prošlosti manje, neki više. Utisci su jednaki.
“Veoma potresno, ali nekako ohrabrujuće. Ohrabrujuće zato što sam konačno uspela da dobijem nekakvu celokupnu sliku koja jeste subijektivna, ali nije ograničena time u kojoj zemlji živim. I nije bila određena političkim granicama, već sam uspela da ceo taj mozaik sada sklopim u jednu sliku”, kaže Simona.
“Nisam imao priliku da idem na sva ta mjesta i zapravo pričam sa ljudima koji su sudjelovali u svim tim stvarima”, rekao je Zvonimir.
U Hrvatskoj su bili svedoci ekonomskih posledica koje su ratovi devedesetih ostavili na sledeću generaciju mladih. U Skoplju su videli grandiozne spomenike Aleksandru Velikom podignute širom prestonice.
Uprkos utisku o nasleđu iz prošlosti koje baca senku na njihovu budućnost, ovi mladi ljudi uvereni su da su istinska tolerancija i pomirenje mogući – te poručuju svim svojim vršnjacima – učinite isto što i mi, putujte, upoznajte se i družite se.
“Hteli, ne hteli, na nama je budućnost. Neverovatne su stvari koje nas povezuju u detinjstvu. Na primer, stalno smo pričali o nekim crtanim filmovima koje smo gledali kao mali, o nekim pojavama koje su ostale jako značajne za nas, a niko drugi van Balkana ne može da ih shvati. I tačno se vidi da je to neka tačka koja nas spaja”, kaže Simona.
Za Zavonimira, vreme je da mladi u regionu krenu dalje.
“Jer, pogledajte – nas šestoro koji smo bili u filmu čujemo se barem dva puta tjedno i sve pet, samo ‘ajmo se zezat, družit...uz gitare i ljubav.”
Film “Većina počinje ovde” režirao je nagrađivani Lode Desmet, a pored Beograda, već je imao premijeru u Skoplju i Sarajevu, 2. oktobra biće prikazan u Prištini, 3. u Zagrebu, a 7. u Novom Sadu.
Šestoro mladih iz BiH, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Makedonije, i sa Kosova putuje kroz zemlje nekadašnje Jugoslavije, istražujući kako su sukobi iz prošlosti, u vreme kojih su bili suviše mladi da bi ih u potpunosti razumeli, uticali na njihovu sadašnjost, ali i budućnost. Usput se licem u lice sreću sa duhovima prošlosti – osiromašenim izbeglicama iz rata, ratnim veteranima i nepokolebljivim nacionalistima.
U potrazi za odgovorima na pitanja kako su živeli ljudi tokom rata i pokušajem da barem na kratko prožive njihova iskustva, prva stanica u filmu je Sarajevo. Podrum u jednoj od zgrada. Mladi su se smestili uz sveće u nameri da tu, uz hranu iz humanitarne pomoći, provedu dva dana. Vreme kada je ovo bila svakodnevica pamti 24-ogodišnja Vanja. Zato je njena priča potresla Simonu Milanović iz Beograda mnogo više nego mračan podrum.
“Mi smo znali šta se dešava napolju i jedino što nismo znali je da li je napolju sunce ili pada kiša, to nam je jedina briga bila. Mnogo više su me potresle Vanjine priče zato što je ona imala dosta kontakta sa sukobima koji su se tada desili, a pre svega zato što sam se ja inače lično baš vezala za nju i viđala sam je mnogo puta posle filma, išla kod nje i ona je dolazila ovamo”, rekla je Simona za RSE.
Za razliku od nje, Zvonimiru Zvonaru iz Hrvatske podrum je bio poznat.
“Ja sam u Hrvatskoj preživio taj podrum. Naravno, redatelj je htio prikazati tako nešto u filmu i ja sam taj podrum prihvatio tako da sam došao sa gitarom, kartali smo, svirali, pjevali i malo sam ih animirao da to sve brže i lakše prođe”, rekao nam je Zvonimir posle projekcije filma.
Tačka spajanja
Sa projekcije u Beogradu, foto: balkaninsight.comVećina njih nikada nije bila u Prištini. Glavni grad najmlađe države na Balkanu ostavio je na njih jednak utisak kao i priča muzičara Genca Salihua o tome kako je sa roditeljima tokom rata bežao, okružen srpskom vojskom i policijom.
Jednako šokantan deo filma je i njihov susret sa jednim od ratnih veterana u Beogradu. Na zidu iznad stola za kojim su sa njim sedeli visi slika Ratka Mladića. Ovaj ratni zločinac za njega je heroj, a poruke da bi se i danas ponovo latio oružja i “ponosno poslao i svog sina u rat za Kosovo” šokirala je njegove sagovornike.
Ipak, nije ih pokolebala u stavu da zajedno mogu nadjačati ovakve glasove koji i dalje imaju nemali uticaj na društva u kojima žive. Pre putovanja neki od njih znali su o ratnoj prošlosti manje, neki više. Utisci su jednaki.
“Veoma potresno, ali nekako ohrabrujuće. Ohrabrujuće zato što sam konačno uspela da dobijem nekakvu celokupnu sliku koja jeste subijektivna, ali nije ograničena time u kojoj zemlji živim. I nije bila određena političkim granicama, već sam uspela da ceo taj mozaik sada sklopim u jednu sliku”, kaže Simona.
“Nisam imao priliku da idem na sva ta mjesta i zapravo pričam sa ljudima koji su sudjelovali u svim tim stvarima”, rekao je Zvonimir.
U Hrvatskoj su bili svedoci ekonomskih posledica koje su ratovi devedesetih ostavili na sledeću generaciju mladih. U Skoplju su videli grandiozne spomenike Aleksandru Velikom podignute širom prestonice.
Uprkos utisku o nasleđu iz prošlosti koje baca senku na njihovu budućnost, ovi mladi ljudi uvereni su da su istinska tolerancija i pomirenje mogući – te poručuju svim svojim vršnjacima – učinite isto što i mi, putujte, upoznajte se i družite se.
“Hteli, ne hteli, na nama je budućnost. Neverovatne su stvari koje nas povezuju u detinjstvu. Na primer, stalno smo pričali o nekim crtanim filmovima koje smo gledali kao mali, o nekim pojavama koje su ostale jako značajne za nas, a niko drugi van Balkana ne može da ih shvati. I tačno se vidi da je to neka tačka koja nas spaja”, kaže Simona.
Za Zavonimira, vreme je da mladi u regionu krenu dalje.
“Jer, pogledajte – nas šestoro koji smo bili u filmu čujemo se barem dva puta tjedno i sve pet, samo ‘ajmo se zezat, družit...uz gitare i ljubav.”
Film “Većina počinje ovde” režirao je nagrađivani Lode Desmet, a pored Beograda, već je imao premijeru u Skoplju i Sarajevu, 2. oktobra biće prikazan u Prištini, 3. u Zagrebu, a 7. u Novom Sadu.
