Dostupni linkovi

File: Vidimo decentralizovanu BiH kao dio EU


Štefan File
Evropska unija ne odustaje od Bosne i Hercegovine kao buduće članice. Komesar Evropske unije za pridruživanje Štefan File, koji je prošle nedelje otvorio Strukturalni dijalog o reformi pravosuđa BiH u Banjaluci, istakao je da on vidi decentralizovanu BiH kao članicu EU.

I sama činjenica da je početkom strukturalnog dijaloga, faktički i prije nego što je Bosna i Hercegovina postala kandidat za članstvo u EU, otvoreno poglavlje 23 - pravosuđe i temeljna prava, govori da Evropska unija još nije odustala od BiH.

Komesar Evropske unije za proširenje Štefan File (Füle) u Banjaluci je istakao da Evropska unija ne želi da Bosna i Hercegovina zaostaje u procesu eurointegracija u odnosu na druge zemlje zapadnog Balkana. On je naglasio da je otvaranje strukturalnog dijaloga veoma bitno, jer se pitanje pravosuđa odnosi na poglavlje 23 pridruživanja EU, i predstavlja, kako je rekao, poglavlje svih poglavlja.

„Strukturalni dijalog o reformi pravosuđa odvijaće se u okviru koji predviđa Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a fokus razgovora će biti na četiri bojazni koje je izrazila Republika Srpska. Evropska unija danas je stranama pregovaračima postavila četiri pitanja vezana za stanje pravosuđa u BiH i na osnovu njihovih odgovora mi ćemo i iznijeti svoje preporuke. Ali Evropska unija neće donositi rješenja, već će to biti obaveza domaćih političara“ - kazao je File.

Komesar EU za proširenje u obraćanju novinarima, osim osvrta na uslove koje BiH treba da ispuni da bi dobila kandidatski status – a to je poštivanje odluke Evropskog suda za ljudska prava i usvajanje Zakona o državnoj imovini - iskoristio je priliku da kaže da je strah građana RS prema eurointegracijama BiH neopravdan.

“Postoji mit prema kojem građani moraju birati između slabljenja Republike Srpske i članstva Bosne i Hercegovine u Evropskoj uniji. Taj mit je pogreška jer evropska perspektiva ne treba da ide na račun entiteta. Mi vidimo decentralizovanu Bosnu i Hercegovinu kao članicu Evropske unije“, istakao je File.
File: Postoji mit prema kojem građani moraju birati između slabljenja Republike Srpske i članstva Bosne i Hercegovine u Evropskoj uniji. Taj mit je pogreška.

Na pitanje koliki stepen decentralizacije će EU tolerisati ima li se u vidu složeno uređenje BiH, File je izbjegao konkretan odgovor.

„Nema posebnih pravila, niti u EU postoji model koji treba da se slijedi. Sve je manje-više u rukama bosanskohercegovačkih političara. Bitno je da postoji funkcionalni mehanizam koordiniranja da bi BiH u procesu pridruživanja govorila jednim glasom“, kazao je File.

Strukturalni dijalog o stanju pravosuđa treba da sagleda postojeće stanje i da ponudi konkretna rješenja, stav je predsjednika RS Milorada Dodika.

„Mi smo apsolutno spremni da se, uvažavajući ustavni poredak Bosne i Hercegovine, evropsku praksu i evropsku regulativu, krećemo ne samo kroz strukturalni dijalog o pravosuđu, nego kroz sve sektore koji su neophodni kako bi ubrzali ovaj proces evropskih integracija. Mi u procesu evropskih integracija ne želimo da izgubimo našu autonomiju. Mi želimo da ojačamo značaj naše autonomije u okviru Bosne i Hercegovine. mislim da je to spojivo s evropskom praksom i nije protivno evropskim principima“, kazao je Dodik.

Linija jačanja ljudskih prava

Ministar pravde BiH Bariša Čolak ocijenio je dobrim za Bosnu i Hercegovinu činjenicu da je reforma pravosuđa u BiH stavljena na dnevni red i prije nego što je zemlja postala članica kandidat za EU.
Bariša Čolak

„To je jako dobro jer, umjesto da smo čekali još možda pola godine ili godinu dana, mi sad krećemo. Imamo, naravno, još puno toga za, rekao bih, popraviti, neke stvari izmijeniti, neke nedostatke otkloniti i, naravno, napraviti nove iskorake. Treba biti realan pa kazati da je dosta toga urađeno, međutim, isto tako treba biti svjestan da to što je urađeno nije ni blizu onoga što građani Bosne i Hercegovine očekuju, a to je potpuna jednakost pred zakonom, to je da svaki građanin ima pravo da mu se sudi u jednom nepristranom postupku u za to zakonom određenom sudu, i bez bilo kakve diskriminacije po bilo kom osnovu“, kaže Čolak.

Prve razgovore o, kako je rekao, reviziji reforme pravosuđa u BiH, ministar pravde RS Džerard Selman ocijeno je uspješnim, naglasivši da stavovi strana po pojedinim spornim pitanjima i nisu toliko udaljeni koliko se to u prvom momentu činilo.

„U principu smo se svi koji smo učestvovali u ovim razgovorima složili da se u Bosni i Hercegovini treba da izvrši reforma pravosudnog sistema BiH, svih nivoa. Ustvari, svi želimo da na određeni način vršimo prekompoziciju i određenih pravosudnih nadležnosti, kao i organa – ovdje mislim na Visoko sudsko tužilačko vijeće. Prema tome, očito je da je reforma koja je nametnuta početkom 2000. nešto za što smo svi shvatili da u okviru Bosne i Hercegovine, u okviru naše struke, imamo dovoljno snage i domaćih kapaciteta da pravosudne institucije na nivou Bosne i Hercegovine možemo da uredimo u skladu s određenim dogovorima i standardima Evropske unije“, smatra on.

Do kraja avgusta svi nivoi pravosuđa u BiH trebali bi da odgovore na upitnike koje ima je dostavila Evropska unija, a nakon toga, do septembra bi Evropska komisija na osnovu njih trebala dati dalje preporuke o reformi pravosuđa BiH.

Jedno je sigurno - ovim je otvoren proces koji bi u BiH trebao donijeti više prava i pravde građanima, ali ne treba očekivati da će se on završiti preko noći, smatra ministar pravde Federacije BiH Zoran Mikulić.

„Reforma je konačno prepoznata kao nužna, ali s tim da ona bude na liniji jačanja ljudskih prava, u skladu s evropskim i svjetskim standardima, uz poštivanje specifičnosti naše unutrašnje organizacije i uređenja“, kazao je Mikulić.

Na vratima Evrope


Program Na vratima Evrope - svake nedjelje od 15 sati možete slušati u našem radijskom programu. Sadržaji iz ovog programa nalaze se i na našoj internet stranici.

(Autor programa:
Gordana Sandić-Hadžihasanović)
XS
SM
MD
LG