Farmeri u Grčkoj nastavili su proteste širom zemlje pokretanjem dvodnevne blokade autoputeva i naplatnih stanica zbog porasta troškova proizvodnje i najavljenog trgovinskog sporazuma Evropske unije (EU) sa državama Južne Amerike.
Kako prenosi AP, traktorima su 8. januara blokirali ključne rute zaustavljajući saobraćaj. Policija nije intervenisala ali je grčka vlada saopštila da neće tolerisati širenje blokada.
Autoput koji povezuje Atinu sa Solunom zatvoren je u oba pravca u protestu poljoprivrednika koji traže veću državnu pomoć i odbacivanje sporazuma EU sa južnoameričkim zemljama.
Predloženi dogovor stvorio bi veliku zonu slobodne trgovine između Evrope i južnoameričkih zemalja, uključujući Brazil i Argentinu.
Evropski poljoprivrednici strahuju da bi na taj način tržište bilo preplavljeno jeftinijim agrarnim proizvodima.
„Ako se ovaj sporazum sprovede grčka poljoprivreda je gotova. Troškovi proizvodnje u Grčkoj 300 odsto su viši nego u Latinskoj Americi", rekao je za AP Vangelis Rubis, jedan od organizatora protesta.
Kao primer je naveo krompir rekavši da je grčkim farmerima potrebno da košta 35 do 40 evrocenti po kilogramu samo da bi pokrili troškove, u poređenju sa oko 10 centi u Brazilu.
Protesti u Grčkoj počeli su u novembru sa zahtevima da se smanje troškovi proizvodnje do kojih je došlo zbog zloupotreba evropskih subvencija usled kojih su isplate odložene.
Vlada Grčke u sredu je objavila ustupke koji uključuju jeftiniju električnu energiju za farmere i sniženje poreza na gorivo kako bi predupredila nastavak protesta.
U četvrtak, 8. januara, na ulice su izašli i poljoprivrednici u Francuskoj. Kako je saopštila francuska policija, oni su sa stotinak traktora došli u Pariz kako bi protestovali protiv sporazuma EU i južnoameričkih država.
Brisel je prethodnih dana obnovio unutrašnje pregovore o sporazumu o slobodnoj trgovini sa zemljama Merkosura – Brazilom, Argentinom, Bolivijom, Paragvajem i Urugvajem, dok se spekuliše se da bi sporazum mogao da bude potpisan u Paragvaju 12. januara.
Od zemalja EU tome se protive Francuska i Poljska, dok pristalice sporazuma predvodi Nemačka.
