Po broju korisnika Facebook-a, Srbija zauzima vodeće mesto u regionu. Da li zato što su prepoznali ovaj trend kao dobru mogućnost da se približe potencijalnim biračima ili i sami idu u korak sa novim vidovima komunikacije, tek sve je veći broj političara koje možete pronaći na trenutno najpopularnijoj mreži.
Za razliku od brojnih političara koji imaju svoje sajtove, blogove i profile na Facebook-u, Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije, članice vladajuće koalicije ne ide u korak s vremenom i, kako kaže, ostaje veran starim, tradicionalnim vidovima komunikacije:
“Ja nemam vremena da se igram na Facebook-u i mislim da političarima tamo nije mesto. Moji fanovi su na glasačkom listiću.”
Različite mogućnosti koje pruža virtuelna mreža prepoznali su, međutim, mnoge političke partije, poslanici, predstavnici institucija, vladinih i nevladinih organizacija. Poslednja se sa profilom na Facebook-u predsedniku države, ali i brojnim ministrima pridružila predsednica Skupštine iz redova socijalista Slavica Đukić Dejanović, nekada bliska Miloševićeva saradnica:
“Zbog toga što mislim da je to savremen način komunikacije i, kao ličnost iz javnog života, sve ono što jeste moderno i u trendu, meni je prihvatljivo.”
Pored njenog profila, na Facebook-u možete pronaći i klub obožavatelja Slavice Đukić Dejanović.
Slično je i sa drugim političarima, kojima "fanovi", ali i "antifanovi" samoinicijativno kreiraju stranice.
Tako je najveću virtuelnu popularnost stekao njen stanački kolega i ministar prosvete Žarko Obradović kome su, pošto je usled opasnosti od širenja novog gripa doneo odluku o produženju raspusta, školarci počeli da otvaraju grupe poput "Žarko Obradović - kralj, produžio nam raspust".
Iako ga uređuju omladinci stranke, profil na Facebook-u ima čak i tvrdi zagovornik tradicionalitičkih vrednosti, bivši premijer Srbije Vojislav Koštunica.
Većina marketinških stručnjaka smatra da svi koji na ovaj način pokušavaju da se približe građanima, čine dobru stvar. Jovan Čekić profesor na Fakultetu za medije i komnikacije ističe da je internet već odigrao revolucionranu ulogu u političkim kampanjama u drugim zemljama:
“Jasno je svima da je, nakon Obame, internet postao jako ozbiljan medij u komunikaciji, tu nema nikakvog zbora. Jasno je i da je doneo jednu potpuno novu dimenziju za politički registar.”
DOBRO ZA ĆASKANJE
Mada je u Srbiji pojavljivanje na televiziji ključ popularnosti, političari polako uviđaju da im kompjuter olakšava komunikaciju, posebno sa mladima, koji su i najaktivniji na Facebook-u.
Za razliku od predsednice parlamenta i drugih visokih zvaničnika, kojima profile održavaju posebni timovi, mnogi poslanici sami odgovaraju na poruke. Gordana Čomić iz Demokratske stranke, je lični nalog na Facebook-u otvorila pre dve godine:
“Politika je posao koji je briga o ljudima. Ako želim da znam šta ljude brine da bi mogli nešto da smislimo kako da im brige smanjimo, a bezbrižnost povećamo, onda je neminovno da se bude na Facebook-u.”
I dok jedni Facebook koriste samo za komunikaciju sa biračima, drugima je ovo sredstvo za ćaskanje sa prijateljima, razmenjivanje fotografija i muzike.
Ipak, pravi profil Nenada Čanka iz Lige socijaldemokrata Vojdovine, koji često na internetu izložen pretnjama zbog svojih stavova, ne možete pronaći pod njegovim imenom:
“Zato što pod mojim imenom ima toliko profila koji su svi falsifikati, koristim lažno ime. Ovo je vreme u kome svako ko se bavi politikom skoro u broj može da vam kaže na koliko glasova može da računa. Mala je Srbija za potrebu elektronskog povezivanja ljudi zbog toga.”
Koje su to onda stranke koje potencijalne birače mogu tražiti na Facebook-u pitamo Velimira Ćurgusa Kazimira iz medijske dokumentacije Ebart:
“Pre svega Liberalno demokratska partija, pa i Demokratska stranka. Hoću reći da moramo računati na urbane, mlađe građane koji će da koriste ovaj način komuniciranja.”
Pored Facebook-a, političari imaju i blogove. Svoje razmišljanja, stavove i ideje, koje se kose sa mišljenjem većine zbog čega je često na meti kritika i uvreda, sa čitaocima deli Biljana Cincarević slikarka iz Liberalno demokratske partije:
“Ja sam navikla na to da je iritiram ljude. Izbacujem iz sebe ono što osećam, što mislim, što me tišti, što volim, što ne volim i stavljam do znanja svojoj okolini. U ovoj eri, gde su telekomunikacije takve kakve su, to je jedan normalan, evolutivni put civilizacije.”
I sve će se veći broj građana Srbije uključivati u virtuelnu arenu. Taj trend bi, prema rečima Velimira Ćurgusa, trebalo da bude poruka i onim političarima koji odbijaju da ga private:
“Na kraju krajeva, ja pamtim da je jedan od prvih sajtova sa mogućnošću naručivanja bio sajt jednog proizvođača kajmaka sa Zlatibora. I to je bilo pre četiri, pet godina. Danas je to sasvim normalno, i mislim da će se stvari samo ubrzavati.”
