Evropski parlament je u usvojenoj rezoluciji o Srbiji, pored nekih pozitivnih ocena, konstatovao i slabosti, pre svega u vezi sa reformom pravosuđa, odnosom prema nekim nacionalnim i seksualnim manjinama i položajem medija u zemlji.
Kad je o položaju medija reč, u izglasanoj rezoluciji Evropski parlament ukazuje na to da su snažni i nezavisni mediji nužan sastavni deo demokratskog poretka i, s tim u vezi, pozdravlja usvajanje Medijske strategije vlade Srbije".
U dokumentu je, takođe, pohvaljen Akcioni plan srpskih vlasti za primenu te Strategije, "kao i planirano povlačenje države iz medijskog vlasništva".
Poslanici Evropskog parlamenta su, međutim, izrazili i zabrinutost zbog pokušaja nadzora nad radom medija i uplitanja u njihov rad. Od vlasti u Beogradu traže da se zajamči nezavisnost medija od političkih i ekonomskih pritisaka i da se preduzmu koraci protiv koncentracije vlasništva i nedostatka transparentnosti u medijima. Zahteva se, takođe, da se obezbedi ravnopravan pristup tržištu oglašavanja, uključujući izdvajanja iz državnih fondova za troškove oglašavanja i reklame.
Mediji su u ekonomskim i političkim raljama vlasti i krupnog biznisa, zbog čega su postali obična monotona transmisija vladajućih stranaka i tajkuna u Srbiji, ocenjuje predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović:
„Danas je taj sistem obgrlio gotovo sve medije i upravo tim mehanizmom ekonomskih pritisaka stvorio jednu prilično dosadnu i monotonu medijsku scenu u Srbiji, koju najbolje karakteriše odnos prema vlasti u kome nema dovoljno kritike“, upozorava čelnik NUNS-a
Četvrtina reklamnih prihoda iz džepova građana
Savet za borbu protiv korupcije je krajem septembra prošle godine predstavio bogato dokumentovan izveštaj o političkim i ekonomskim pritiscima na medije. Građani Srbije su, tako, saznali da se četvrtina reklamnih prihoda medija namiruje iz njihovih džepova, kao i da ljudi bliski samom vrhu vladajuće partije i izvršne vlasti, poput Srđana Šapera i Dragana Đilasa, kontrolišu lavovski deo medijskog reklamnog prostora, pa time i dobar deo medija. Ništa se od tog izveštaja, nažalost, nije promenilo, konstatuje Obradović i dodaje:
„To je, očigledno, i povod da se u rezoluciji Evropskog parlamenta traži da se obezbedi ravnopravan pristup tržištu oglašavanja, uključujući i izdvajanje iz državnih fondova za troškove oglašavanja i reklama. Mi, međutim, ne vidimo za sada nikakvu nameru vlasti da u ovom bolnom sistemu za medije išta menja“.
Kritički osvrt iz Brisela na medijsku situaciju u Srbiji dobro je poznat i našim stručnjacima, primećuje Rade Veljanovski, profesor novinarstva na beogradskom Fakultetu političkih nauka. Osvrćući se na primedbu Evropskog parlamenta o netransparentnosti vlasništva medija, on upozorava da država nije učinila ništa da bi svojina nad medijima postala javna informacija, kako bismo znali da li imamo nedozvoljenu koncentraciju vlasništva u medijima:
„Ja ću podsetiti da je jedna radna grupa pre tri godine završila zakon o javnosti vlasništva i medijskoj koncentraciji, ali zbog toga što su se tome suprotstavili pre svega vlasnici najvećih medija u Srbiji, vlast predlog tog zakona nije uopšte stavila u proceduru. To, naravno, odmah nagoveštava ko je s kim u sprezi. Mislim da oglušivanje o stavove koji dolaze i od naše i od evropske stručne javnosti ne može Srbiji ništa dobro da donese i da će to pitanje morati konačno da se pokrene sa mrtve tačke. Sada su, naravno, izbori, neće se dogoditi ništa. Naprotiv, ova predizborna kampanja takođe dokazuje spregu vlasnika medija i političkih aktera jer mi imamo jednu kampanju apsolutno neprimerenu i apsolutno neusklađenu sa evropskim standardima i evropskom principima“, ocenjuje Veljanovski.
U rezoluciji o Srbiji Evropski parlament izražava i žaljenje zbog toga što su srpske državne vlasti zavele medijsku blokadu tokom incidenata jula 2011. na severu Kosova i pogrešno predstavile ulogu Kfora u tim događajima".
U izveštaju su evroposlanici, takođe, predočili zabrinutost zbog pretnji srpskim novinarima" i pozvali na "snažnu istragu tih pretnji kako bi se novinarima omogućilo da u bezbednim uslovima svoj rad obavljaju efikasno i bez potrebe za samocenzurom".
Kad je o položaju medija reč, u izglasanoj rezoluciji Evropski parlament ukazuje na to da su snažni i nezavisni mediji nužan sastavni deo demokratskog poretka i, s tim u vezi, pozdravlja usvajanje Medijske strategije vlade Srbije".
U dokumentu je, takođe, pohvaljen Akcioni plan srpskih vlasti za primenu te Strategije, "kao i planirano povlačenje države iz medijskog vlasništva".
Poslanici Evropskog parlamenta su, međutim, izrazili i zabrinutost zbog pokušaja nadzora nad radom medija i uplitanja u njihov rad. Od vlasti u Beogradu traže da se zajamči nezavisnost medija od političkih i ekonomskih pritisaka i da se preduzmu koraci protiv koncentracije vlasništva i nedostatka transparentnosti u medijima. Zahteva se, takođe, da se obezbedi ravnopravan pristup tržištu oglašavanja, uključujući izdvajanja iz državnih fondova za troškove oglašavanja i reklame.
Mediji su u ekonomskim i političkim raljama vlasti i krupnog biznisa, zbog čega su postali obična monotona transmisija vladajućih stranaka i tajkuna u Srbiji, ocenjuje predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović:
„Danas je taj sistem obgrlio gotovo sve medije i upravo tim mehanizmom ekonomskih pritisaka stvorio jednu prilično dosadnu i monotonu medijsku scenu u Srbiji, koju najbolje karakteriše odnos prema vlasti u kome nema dovoljno kritike“, upozorava čelnik NUNS-a
Četvrtina reklamnih prihoda iz džepova građana
Savet za borbu protiv korupcije je krajem septembra prošle godine predstavio bogato dokumentovan izveštaj o političkim i ekonomskim pritiscima na medije. Građani Srbije su, tako, saznali da se četvrtina reklamnih prihoda medija namiruje iz njihovih džepova, kao i da ljudi bliski samom vrhu vladajuće partije i izvršne vlasti, poput Srđana Šapera i Dragana Đilasa, kontrolišu lavovski deo medijskog reklamnog prostora, pa time i dobar deo medija. Ništa se od tog izveštaja, nažalost, nije promenilo, konstatuje Obradović i dodaje:
„To je, očigledno, i povod da se u rezoluciji Evropskog parlamenta traži da se obezbedi ravnopravan pristup tržištu oglašavanja, uključujući i izdvajanje iz državnih fondova za troškove oglašavanja i reklama. Mi, međutim, ne vidimo za sada nikakvu nameru vlasti da u ovom bolnom sistemu za medije išta menja“.
Kritički osvrt iz Brisela na medijsku situaciju u Srbiji dobro je poznat i našim stručnjacima, primećuje Rade Veljanovski, profesor novinarstva na beogradskom Fakultetu političkih nauka. Osvrćući se na primedbu Evropskog parlamenta o netransparentnosti vlasništva medija, on upozorava da država nije učinila ništa da bi svojina nad medijima postala javna informacija, kako bismo znali da li imamo nedozvoljenu koncentraciju vlasništva u medijima:
„Ja ću podsetiti da je jedna radna grupa pre tri godine završila zakon o javnosti vlasništva i medijskoj koncentraciji, ali zbog toga što su se tome suprotstavili pre svega vlasnici najvećih medija u Srbiji, vlast predlog tog zakona nije uopšte stavila u proceduru. To, naravno, odmah nagoveštava ko je s kim u sprezi. Mislim da oglušivanje o stavove koji dolaze i od naše i od evropske stručne javnosti ne može Srbiji ništa dobro da donese i da će to pitanje morati konačno da se pokrene sa mrtve tačke. Sada su, naravno, izbori, neće se dogoditi ništa. Naprotiv, ova predizborna kampanja takođe dokazuje spregu vlasnika medija i političkih aktera jer mi imamo jednu kampanju apsolutno neprimerenu i apsolutno neusklađenu sa evropskim standardima i evropskom principima“, ocenjuje Veljanovski.
U rezoluciji o Srbiji Evropski parlament izražava i žaljenje zbog toga što su srpske državne vlasti zavele medijsku blokadu tokom incidenata jula 2011. na severu Kosova i pogrešno predstavile ulogu Kfora u tim događajima".
U izveštaju su evroposlanici, takođe, predočili zabrinutost zbog pretnji srpskim novinarima" i pozvali na "snažnu istragu tih pretnji kako bi se novinarima omogućilo da u bezbednim uslovima svoj rad obavljaju efikasno i bez potrebe za samocenzurom".
