Pripremila: Jovana Krstić
Po drugi put u zadnjih 30 godina, Francuska je dobila ženu na premijerskoj poziciji. Elizabet Born (Elisabeth Borne) izabrana je 16. maja, a tome je prethodila ostavka dotadašnjeg francuskog premijera Žana Kasteka (Jean Castex).
Born, koja ima 61 godinu, je do tog momenta bila je ministarka za rad.
Ona je tek je druga žena na čelu francuske vlade. Prva je Edit Kreson (Edith Cresson), socijalistkinja koja je, početkom 1990-ih, na toj funkciji provela manje od godinu dana.
Nova francuska premijerka je jedna od 15 žena koje se nalaze na čelu evropskih zemalja. Donosimo vam njihove priče.
Danska
Liderka socijaldemokrata, 41-godišnja Mete (Mette) Frederiksen je najmlađa premijerka u Danskoj. Na to mesto izabrana u junu 2019. godine.
Ona je ujedno i tek druga žena na čelu danske vlade. Prva je tom mestu bila Hele Torning-Šmit, takođe iz socijaldemokrata, od 2011. do 2015. godine.
Danska premijerku prati afera zbog ubijanja cele populacije od 17 miliona kuna u zemlji prošle godine, nakon što je na farmama otkrivena mutirana verzija korona virusa koja se može proširiti na ljude. Ona je negirala je da je tada znala da vlada nema zakonska ovlašćenja da naredi taj potez.
Estonija
Na čelu Estonije nalaze se dve žene.
Kersti Kaljulai (Kaljulaid ) postala je prva žena predsednica Estonije u oktobru 2016. godine.
Nakon više neuspelih izbornih krugova estonskih predsedničkih izbora 2016. godine, takozvano "Veće staraca" estonskog parlamenta, u čijem su sastavu predstavnici svih političkih stranaka, nominovalo ju je za zajedničku kandidatkinju na mesto predsednice Estonije. Ona je bila jedina kandidatkinja u tom krugu.
Ta baltička država je 2021. dobila i prvu premijerku pošto je na to mesto izabrana Kaja Kalas (Kallas).
Kalas, inače ćerka jednog od osnivača Reformske stranke i bivšeg premijera Sima Kalasa, isticala je značaj rodne ravnopravnosti tokom formiranja vlade i postavila nekoliko žena na ključne pozicije.
Finska
Finkinja Sana (Sanna) Marin, iz redova socijaldemokrata, je u decembru 2019. postala najmlađa premijerka na svetu sa 34 godine.
Na to mesto izabrali su je članovi Socijaldemokratske stranke, a pre toga je vodila Ministarstvo saobraćaja.
Odrasla je sa majkom i njenom partnerkom. Nakon završenog fakulteta, brzo je napredovala u Socijaldemokratskoj stranci i postala poslanica 2015. godine.
Ona je treća finska premijerka.
Grčka
Bivša predsednica Državnog saveta, Katerina Sakelaropulu (Sakellaropoulou) izabrana je za prvu predsednicu Grčke u januaru 2020. godine.
Sakelaropulu koja je rođena 1956. godine u Solunu, ne pripada ni jednoj političkoj partiji.
Funkcija predsednika u toj zemlji uglavnom je ceremonijalna, sa ograničenim političkim ovlašćenjima
U Grčkoj je malo žena na visokim pozicijama u politici. Premijer Kirjakos Micotakis je kritikovan jer je u njegovoj vladi samo jedna žena među 18 ministara i zamenika.
Mađarska
Katalin Eva Novak, bliska saveznica premijera Viktora Orbana i bivša ministarka za porodičnu politiku, izabrana je za prvu ženu predsednicu Mađarske u martu 2022. godine.
Predsednička funkcija u toj zemlji je ceremonijalna.
Katalin Eva Novak dve godine uzastopno je proglašena za najuticajniju ženu u javnom životu Mađarske.
Litvanija
Bivša litvanska ministarka finansija, 47-godišnja Ingrida Simonite (Šimonytė) imenovana je za premijerku vlade desnog centra u decembru 2020. godine.
Simonite je tada sastavila rodno najbalansiraniju vladu u istočnom bloku Evropske unije i imenovala je sedam žena i osam muškaraca za ministre.
Litvanija ima snažnu tradiciju ženskog rukovođenja. Dalija Gribauskajte (Grybauskaite), poznata i kao baltička "gvozdena dama", provela je čitavu deceniju na vlasti, od 2009. do 2019. godine.
Slovačka
Liberalna advokatica i aktivistkinja u borbi protiv korupcije, Zuzana Čaputova izabrana je za prvu predsednicu Slovačke u junu 2019. godine.
Bez gotovo ikakvog političkog iskustva pobedila je u drugom krugu izbora visokog diplomatu Maroša Ševčoviča, kandidata vladajuće stranke.
U toj zemlji predsednik ima manje ovlašćenja od premijera, ali može da stavi veto na zakone i imenovanja viših sudija.
Čaputova ima 48 godina i članica je liberale stranke Napredna Slovačka, koja nema nijedno mesto u parlamentu.
Bila je vodeća advokatica u slučaju protiv ilegalne deponije koji je trajao 14 godina.
Švedska
Uprkos tome što je zemlja koja se zalaže za rodnu ravnopravnost, Švedska nije imala ženu na čelu vlade sve do Magdalene Andeson (Andersson), socijaldemokratkinje, koja je na taj položaj izabrana u novembru prošle godine.
Ekonomistkinja koja je bila i ministarka finansija sedam godina, imala je težak početak. Nekoliko sati nakon što je postala premijerka, dala je ostavku pošto je parlament usvojio budžet koji je predložila opozicija, a njeni koalicioni partneri je napustili. Četiri dana kasnije ponovo je izabrana.
Evropska unija
Prvi put u istoriji na čelu Evropske komisije nalazi se žena.
Na mesto predsednice najznačajnijeg tela Evropske unije, Ursula fon der Lajen (von der Leyen) izabrana je u decembru 2019. Do tada je bila ministarka odbrane Nemačke.
Bila je bliska saradnica bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, u čiju se partiju učlanila 2005. godine.
Osim toga, na još jednu važnu funkciju u EU nedavno je izbarana žena. Maltežanka Roberta Metsola najmlađa je predsednica Evropskog parlamenta i tek treća žena na čelu te institucije.
Gruzija
Prvu ženu na predseničkoj funkciji Gruzija je dobila izborom Salome Zurabišvili (Zourabichvili) 2018. godine.
Opozicione partije tada su odbile da priznaju rezultate izbora ocenjući ih kao nameštene.
Zurabišvili podržava vladajuća partija San, koju je osnovao Bidzina Ivanišvili, najbogatiji čovek u Gruziji.
Gruzijska predsednica rođena je u Francuskoj u čijoj diplomatskoj službi je radila. Nekadašnji gruzijski predsednik, Mihael Sakašvili kasnije ju je postavio za ministarku spoljnih poslova.
Island
Antiratna aktivistkinja, feministkinja i predsednica socijaldemokratske zelene stranke, Katrin Jakobsdotir (Jakobsdottir) vodi islandsku vladu od 2017. godine.
Poslednjih godina, prema svim anketama, važi za političarku kojoj se u toj zemlji najviše vjeruje.
Jedno od njenih prvih obećanja nakon preuzimanja dužnosti bilo je izjednačavanje plata žena i muškaraca. Mesec dana kasnije islandski parlament usvojio je zakon prema kojem sve kompanije koje zapošljavaju preko 25 ljudi moraju da dokažu da sve radnike plaćaju jednako bez obzira a pol, etničku pripadnost i seksualno opredeljenje.
Island je, prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, već 12. godina među zemljama sa najvišim stepenom rodne ravnopravnosti.
Kosovo
Vjosa Osmani izabrana je za predsednicu Kosova u aprilu 2021, i tako postala druga žena koja je izabrana na tu funkciju, posle Atifete Jahajge.
Ranije, Osmani je bila vršiteljica dužnosti predsednika, nakon ostavke bivšeg predsednika Hašima Tačija, a bila je i predsednica kosovskog parlamenta.
Godinama je bila aktivistkinja Demokratskog saveza Kosova, da bi 2009. godine bila postavljena na mesto šefice kabineta tadašnjeg predsednika Kosova Fatmira Sejdiua.
Ova 38-godišnja liderka bila je i deo kosovske delegacije koja je pred Međunarodnim sudom pravde branila proglašenje nezavisnosti 2008. godine.
Moldavija
Maja (Maia) Sandu je krajem 2020. postala prva žena predsednica Moldavije.
Njena pobeda predstavljena je kao pobeda proevropske nad proruskom politikom u toj bivšoj sovjetskoj republici, koja stalno oscilira između dve sfere uticaja.
Bivša ekonomistkinja Svetske banke, bila je i premijerka Moldavije, doduše samo na kratko, od juna do novembra 2019, dok je na tom mestu nije smenio proruski kandidat Igor Dodon, kojeg je kasnije pobedila u trci za šefa države.
U vreme njenog premijerskog mandata, ministarka finansija bila je Natalija Gavrilita, koje će 2021. doći na mesto predsednice vlade, te Moldavija u ovom momentu ima dve žene na najvažnijim političkim pozicijama u zemlji.
Gavrilita je ekonomsitkinja koja je svoje obrazovanje stekla na Univerzitetu Harvard u Sjedinjenim Državama i na Državnom univerzitetu Moldavije u Kišinjevu.
Pre zvanične političke karijere bila je generalna direktorka Globalnog inovacionog fonda, sa sedištem u Londonu.
Srbija
Na poziciji premijerke Srbije Ana Brnabić nalazi se od 2017. godine. Ona je prva žena i prva deklarisana gej osoba na čelu Vlade te zemlje.
Brnabićeva je prethodno bila na mestu ministarke državne uprave i lokalne samouprave.
Vladu koju predvodi deklarativno je proevropska. Prilikom preuzimanja vlasti srpska premijerka je postavila modernizaciju zemlje, kroz digitalizaciju i obrazovanje, kao prioritete njene politike.
Nakon ovogodišnjih parlamentarnih izbora, trećeg aprila, vlada Srbije još nije formirana. Srpska napredna stranka kojoj premijerka pripada, ponovo je osvojila većinu dovoljnu da formira vladu, ali je još uvek neizvesno hoće li Brnabićeva ostati na njenom čelu.
Škotska
Nikola Ferguson Sterdžon (Sturgeon) je prva predsednica vlade Škotske, ujedno i prva liderka Škotske nacionalne partije (SNP). Na tim pozicijama nalazi se od 2014. godine.
Zagovornica škotske nezavisnosti i oštra kritičarka britanskog premijera Borisa Džonsona, u SNP se učlanila sa 16 godina, kada je ta stranka još uvek bila u povoju.
Članica škotskog parlamenta prvi put je postala 1999. godine. Dva puta je bila ministarka i jednom zamenica premijera Škotske.
Više puta je osvojila nagradu za najbolju škotsku političarku, a magazin Forbs ju je 2016. rangirao kao 50. najmoćniju ženu na svetu i drugu u Ujedinjenom Kraljevstvu.