Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Mnogima na Balkanu ne odgovaraju ozbiljne reforme


Gerald Knaus
Na Balkanu je teško postići uspehe u reformi javne uprave, borbi protiv korupcije, reformi pravosuđa, jer ne samo u Srbiji nego i u svim balkanskim državama, postoje mnogi politički interesi kojima zapravo i ne odgovara preduzimanje ozbiljnih reformskih zahvata, ocenjuje za RSE Gerald Knaus, osnivač i direktor Inicijative za evropsku stabilnost (European Stability initiative – ESI), komentarišući novi izveštaj Evropske komisije za zemlje Balkana.

RSE: Kako ocenjujete ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o reformskom napretku Srbije?

Knaus: Mislim da je iz izveštaja o Srbiji jasno koliko je Evropljanima stalo do konstruktivne regionalne saradnje. S druge strane, izrečene kritike na na mnogo toga na domaćem planu ne iznenađuju, tim pre što Evropska unija ima uporedna loša iskustva i sa svojim balkanskim članicama. Kad kažem da ovi loši rezultati nisu iznenađenje, ne mislim da ne treba ulagati napore da se postignu bolji, ali uveren sam da će i nadalje Srbiji i drugim regionalnim državma biti veoma teško da na planu domaćih reformi postignu impresivan napredak. Pohvale regionalne saradnje samo pokazuju koliko je predsednik Tadić bio u pravu odlučivši da stavi naglasak na regionalnu kooperaciju u kojoj je pokazao izuzetnu konstruktivnost i zaista impresivne rezultate.

RSE: Istovremeno je, međutim, rečeno da Srbija treba da pokaže više spremnosti da omogući Kosovu da učestvuje u regionalnoj trgovinskoj razmeni, da prihvati kosovske carinske pečate.

Knaus: Zaista nema mnogo smisla uveravanje Srbije da želi u Evropsku uniju a da istovremeno toj istoj Uniji otežava posao da na Kosovu stvori uslove za održivu ekonomiju. Za to zbilja nema nijednog valjanog razloga jer se može trgovati za zemljom koju ne priznajete. Tajvan i Kina imaju ogromnu trgovinsku razmenu, iako Kina ne priznaje nezavisnost Tajvana. Dakle, očigledno je da u nekim aspektima saradnje sa Kosovom kao što su trgovinska razmena, carina, funkcionalna integracija, položaj Kosova u međunarodnim organizacijama, Evropska unija od Srbije očekuje više konstruktivnosti. Koju je Srbija, uostalom, u proteklih nekoliko godina više puta i pokazivala. Ona, recimo, nije napustila Svetsku banku ili Međunarodni monetarni fond kad je Kosovo postalo član tih organizacija.

Brži pregovori i efikasnije reforme


RSE: Imate li utisak da je u slučaju Srbije regionalna saradnja Evropskoj uniji bila važnija nego problemi zemlje na domaćem planu, poput borbe protiv korupcije, reforme pravosuđa, netransparentnog finansiranja političkih partija? Kakva je vaša procena?

Knaus:
Mislim da je regionalna saradnja oblast koja je vidljivija i koju je lakše oceniti. Ako su Srbija i Hrvatska – kao što jesu - imale važne sastanke, samite, dobru retoriku, ako su postojali konkretni koraci u saradnji između dveju zemalja na planu borbe protiv organizovanog
Možete zamisliti kakav bi izveštaj o Srbiji bio da nije bilo njenog konstruktivnog avgustovskog zaokreta o kosovskom pitanju.
kriminala, onda je to sve veoma vidljivo i veoma lako da se pozitivno vrednuje. To je ujedno i veoma lak način na zemlja demonstrira dobru volju. Mnogo je, s druge strane, teže da se uspesi prezentuju u oblastima kao što je reforma javne uprave, borba protiv korupcije, reforma pravosuđa, čak i ako postoji volja da se u tim sferama postigne napredak. Drugo, u tim oblastima je, generalno govoreći, mnogo teže postići brzi progres. Konačno, činjenica je da je, ne samo u Srbiji nego i u svim balkanskim državama, upravo te sfere teško reformisati zato što postoje mnogi politički interesi kojima zapravo i ne odgovara preduzimanje ozbiljnih reformskih zahvata. Imajući sve to u vidu, možete samo zamisliti kakav bi izveštaj o Srbiji bio da nije bilo njenog konstruktivnog avgustovskog zaokreta o kosovskom pitanju.

RSE: Verovatno imate nešto da kažete i o tome da li ovogodišnji izveštaji Evropske komisije zemljama Zapadnog Balkana ostavljaju dovoljno prostora za nadu da će u dogledno vreme postati članice Evropske unije?

Knaus: Smatram da je od ključne važnosti da se od godišnjih izveštaja Komisije pomerimo u istinski pristupni proces. Što brže svi potencijalni kandidati uđu u screening proces, u fazu ispunjavanja upitnika, mišljenja Komisije i, zatim, otvaranja pregovora o poglavljima – to će biti efektivniji, opipljiviji i konkretniji reformski procesi u ovim državama. Oni bi se čak i lakše ostvarivali zato što bi kroz taj konkretizovan posao očekivanja Evropske unije svakoj državi bila mnogo jasnija. iako su nedostaci i problemi u svim zemljama regiona očigledni, po mom sudu to nije razlog da ne napreduju i što pre uđu u sledeću fazu. Smatram da je u interesu i Evropske unije i zemlje-kandidata da što pre otvore pristupne pregovore upravo zato da bi se preostali problemi brže i efektivnije rešavali.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

Preporučujemo

XS
SM
MD
LG