Predsednik Evropske komisije Žoze Maunel Baroso upozorio je Gruziju da je neophodno da nastavi političke reforme, ako želi da uspostavi čvršće veze sa Evropskom unijom. Ova opomena predočena gruzijskom premijeru tokom posete Briselu, usledila je nakon nedavne lažne vesti na jednoj televiziji u Tbilisiju da je Rusija ponovo vojno intervenisala u Gruziji. Inače, po prvi put je EU javno iskazala nezadovoljstvo politikom gruzijskog rukovodstva.
EU je u više navrata iskazivala frustraciju zbog kršenja demokratskih principa od strane prozapadnog režima Mikhala Saakašvilija koji je došao na vlast u “Revoluciji ruža” krajem 2003. godine.
Međutim, tokom ovonedeljne posete gruzijskog premijera Nika Gilaurija Briselu, Baroso je otišao korak dalje ukazujući na raskorak između proklamovanog i stvarnosti u Gruziji, dovodeći pri tom u pitanje privrženost rukovodstva u Tbilisiju demokratiji.
On je predočio da je napredak u političkim reformama od ključnog značaja za približavanje Gruzije Evropskoj uniji.
“Misli se na sve demokratske reforme, uključujući, naravno, poštovanje slobode medija. Zato sam ukazao na važnost predstojećih lokalnih izbora. Smatram da je to od presudnog značaja za bliskiju saradnju EU i Gruzije.”
Saakašvili odgovoran za rat
Baroso je istakao da su lokalni izbori u maju prilika za gruzijsko rukovodstvo da pokaže svoju privrženost političkom pluralizmu i međunarodnim standardima slobodnog i fer nadmetanja.
Gori nakon ruskog bombardovanja, avgust 2008.Evropski zvaničnici su već duže vreme frustirani zbog sve očiglednijeg autoritarnog i nepredvidivog ponašanja gruzijskog rukovodstva na čelu sa Mikhalom Saakašvilijem. Nasilno suzbijanje demonstracija opozicije krajem 2007. izazvalo je podozrenje u zapadnim prestonicama.
Mada je EU kritikovala i Rusiju zbog vojne intervencije u Gruziju u avgustu 2008, komisija iz Brisela je u istrazi utvrdila da je Saakašvili u velikoj meri odgovoran za rat, optužujući ga da je preterano reagovao na provokacije iz Moskve što joj je poslužilo kao izgovor za invaziju.
EU je negodovala i zbog lažnog izveštaja provladine gruzijske televizije Imedi prošlog vikenda o navodno novoj intervenciji ruske armije tokom koje je Mikhal Saakašvili ubijen, a jedan od lidera opozicije Nino Burjanadze preuzela vlast uz podršku Moskve.
Ovaj prilog je izazavao paniku u Gruziji, a bilo je i nekoliko slučajeva srčanog udara. Rukovodstvo TV Imedi je pravdalo svoj postupak namerom da se predoči da je to moguć scenario.
S obzirom da je na čelu ove televizije Girogi Arveladze, bivši šef Saakašvilijevog kabineta, postavlja se pitanje da li je pomenuti prilog napravljen po nalogu vlasti u Tbilisiju. Međutim, premijer Nika Gilauri je to negirao.
“Vlada nije ni vlasnik niti kontroliše ovu televiziju, već se radi o privatnom kanalu. Ja se u potpunosti slažem sa vama da je taj izveštaj problematičan. U Gruziji postoji nezavisna komisija za telekomunikacije i ona će uskoro sproveti istragu o ovom slučaju.”
Misija EU bi mogla da okonča delovanje
Međutim, Barosova reakcija ukazuje sa kakvom ozbiljnošću Brisel gleda na ovaj incident. Naime, on je upozorio gruzijsko rukovodstvo da se uzdrži od poteza kojima bi se dodatno podstakle tenzije u ionako nestabilnom regionu.
Evropska unija, čija je posmatračka misija raspoređena duž administrativne granice Gruzije i separatističkih regija Abzahije i Južne Osetije, ima mehanizme kojima može da utiče na Tbilisi.
Vlasti u Gruziji žele da po svaku cenu ostane misija EU kao jedino međunarodno telo osim ruskih snaga na terenu. Međutim, pojedine članice bloka, pre svega Francuska i Nemačka, pribojavaju se da bi to moglo da iskomplikuje njihove odnose sa Rusijom ukoliko ponovo dođe do sukoba Moskve i Tbilisija.
Ukoliko Gruzija nastavi sa kršenjem demokratskih principa, moguće je da misija EU okonča svoje delovanje najesen kada je predviđeno da se razmotri produženje njenog mandata.
Jedino što je Gruzija dobila tokom pomenute posete svog premijera jeste obećanje EU da bi u proleće mogao da se potpiše sporazum o pojednostavljivanju viznog režima za građane Gruzije, kao što je to već Brisel učinio sa Rusijom, Ukrajinom i Moldavijom.
EU je u više navrata iskazivala frustraciju zbog kršenja demokratskih principa od strane prozapadnog režima Mikhala Saakašvilija koji je došao na vlast u “Revoluciji ruža” krajem 2003. godine.
Međutim, tokom ovonedeljne posete gruzijskog premijera Nika Gilaurija Briselu, Baroso je otišao korak dalje ukazujući na raskorak između proklamovanog i stvarnosti u Gruziji, dovodeći pri tom u pitanje privrženost rukovodstva u Tbilisiju demokratiji.
On je predočio da je napredak u političkim reformama od ključnog značaja za približavanje Gruzije Evropskoj uniji.
“Misli se na sve demokratske reforme, uključujući, naravno, poštovanje slobode medija. Zato sam ukazao na važnost predstojećih lokalnih izbora. Smatram da je to od presudnog značaja za bliskiju saradnju EU i Gruzije.”
Saakašvili odgovoran za rat
Baroso je istakao da su lokalni izbori u maju prilika za gruzijsko rukovodstvo da pokaže svoju privrženost političkom pluralizmu i međunarodnim standardima slobodnog i fer nadmetanja.
Mada je EU kritikovala i Rusiju zbog vojne intervencije u Gruziju u avgustu 2008, komisija iz Brisela je u istrazi utvrdila da je Saakašvili u velikoj meri odgovoran za rat, optužujući ga da je preterano reagovao na provokacije iz Moskve što joj je poslužilo kao izgovor za invaziju.
EU je negodovala i zbog lažnog izveštaja provladine gruzijske televizije Imedi prošlog vikenda o navodno novoj intervenciji ruske armije tokom koje je Mikhal Saakašvili ubijen, a jedan od lidera opozicije Nino Burjanadze preuzela vlast uz podršku Moskve.
Ovaj prilog je izazavao paniku u Gruziji, a bilo je i nekoliko slučajeva srčanog udara. Rukovodstvo TV Imedi je pravdalo svoj postupak namerom da se predoči da je to moguć scenario.
S obzirom da je na čelu ove televizije Girogi Arveladze, bivši šef Saakašvilijevog kabineta, postavlja se pitanje da li je pomenuti prilog napravljen po nalogu vlasti u Tbilisiju. Međutim, premijer Nika Gilauri je to negirao.
“Vlada nije ni vlasnik niti kontroliše ovu televiziju, već se radi o privatnom kanalu. Ja se u potpunosti slažem sa vama da je taj izveštaj problematičan. U Gruziji postoji nezavisna komisija za telekomunikacije i ona će uskoro sproveti istragu o ovom slučaju.”
Misija EU bi mogla da okonča delovanje
Međutim, Barosova reakcija ukazuje sa kakvom ozbiljnošću Brisel gleda na ovaj incident. Naime, on je upozorio gruzijsko rukovodstvo da se uzdrži od poteza kojima bi se dodatno podstakle tenzije u ionako nestabilnom regionu.
Evropska unija, čija je posmatračka misija raspoređena duž administrativne granice Gruzije i separatističkih regija Abzahije i Južne Osetije, ima mehanizme kojima može da utiče na Tbilisi.
Vlasti u Gruziji žele da po svaku cenu ostane misija EU kao jedino međunarodno telo osim ruskih snaga na terenu. Međutim, pojedine članice bloka, pre svega Francuska i Nemačka, pribojavaju se da bi to moglo da iskomplikuje njihove odnose sa Rusijom ukoliko ponovo dođe do sukoba Moskve i Tbilisija.
Ukoliko Gruzija nastavi sa kršenjem demokratskih principa, moguće je da misija EU okonča svoje delovanje najesen kada je predviđeno da se razmotri produženje njenog mandata.
Jedino što je Gruzija dobila tokom pomenute posete svog premijera jeste obećanje EU da bi u proleće mogao da se potpiše sporazum o pojednostavljivanju viznog režima za građane Gruzije, kao što je to već Brisel učinio sa Rusijom, Ukrajinom i Moldavijom.
