Šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Emanuel Žiofre (Emanuele Giaufret) izjavio je 10. novembra da će se šest milijardi evra, koje je Unija svojim Planom rasta namenila Zapadnom Balkanu, isplaćivati državama regiona tek nakon sprovedenih reformi.
"Ovih šest milijardi evra sastoji se od dve milijarde evra granta i četiri milijarde evra zajma za naredne četiri godine, a ideja je da se ta sredstva odobravaju tek po sprovođenju seta reformi", rekao je on u petak u Privrednoj komori Srbije, predstavljajući Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2023. godinu i Plan rasta za Zapadni Balkan.
Precizirao je da će se raditi na reformskoj agendi za svaku zemlju Zapadnog Balkana, a koja će podrazumevati pre svega konkurentnost, poboljšanje poslovnog ambijenta, a biće obuhvaćene pored ostalog i energetika, zelena tranzicija.
"Kako se te reforme budu realizovale, novac će se uplaćivati u budžet određene države, a deo u investicioni okvir Zapadnog Balkana za nove infrastrukturne projekte", kazao je Žofre.
On je istakao i da je nivo pomoći koji će se postići sa ovih dodatnih šest milijadi za Zapadni Balkan blizu intenzitetu pomoći koje zemlje članice EU dobijaju kroz razne fondove u EU.
Evropska komisija je 8. novembra odobrila Plan rasta za Zapadni Balkan kojim predlaže paket financijske pomoći od šest milijardi evra za period od 2024. do 2027. godine.
'Brisel će sarađivati sa svakom proevropskom Vladom Srbije'
Žiofre je ranije u petak za televiziju N1 rekao da će Brisel sarađivati sa svakom vladom u Srbiji kojoj je članstvo u EU strateški cilj.
"Uspeli smo da se neke reforme usvoje i svakako moramo da radimo intenzivnije. To je pitanje rešenosti i da se ima vremena za reforme, prošlo je samo godinu i po dana od prošlih izbora, moramo da osnažimo i vladu i skupštinu da rade bolje", rekao je Žiofre.
Istakao je da se nada da će izborna kampanja i izbori biti fer i da će se "odigrati uz puno poštovanje i debatu o konkretnim temama, a ne napadima na pojedine ličnosti".
Dodao je još i da se nada da će novoizabrana skupština "funkcionisati na uređeniji način".
Vanredni parlamentarni i lokalni izbori biće održani 17. decembra u Srbiji. To su četvrti vanredni parlamentarni izbori od kada je Srpska napredna stranka došla na vlast 2012. godine.
Žiofre je kazao da je i dalje problematično to što Srbija nije uskladila spoljnu politiku sa politikom EU.
"Prošle godine smo imali nazadovanje, a ove godine nije bilo značajnog napretka. Srbija je ostala na poziciji na kojoj je bila prošle godine i to nije dobra vest. Želimo da vidimo Srbiju kao posvećenog partnera EU i zato insistiramo na usklađivanju, to nije ništa novo, ali je agresija Rusije na Ukrajinu učinila spoljnu politiku još važnijom u zemljama članicama", rekao je Žiofre.
Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja nije uvela nijednu restriktivnu meru protiv Kremlja od početka ruske agresije na Ukrajinu.
Zbog toga je Srbija drastično smanjila stepen usklađivanja sa spoljnom politikom EU.
Srbija je zemlja kandidatkinja za punopravno članstvo u EU. Od ovih zemalja se očekuje da progresivno usklade svoje spoljne politike sa politikama EU.
Zbog odnosa sa Rusijom, Srbija od 2021. godine nije otvorila nijedno poglavlje u procesu pristupnih pregovora, jer neke države članice EU smatraju da zemlja ne može napredovati u procesu dok ne uvede sankcije Rusiji.
