Trpezarija u dečjem kampu Songdovon u Severnoj Koreji, fotografija turističke kompanije Uri turs iz 2014.
Rusija je slala otetu ukrajinsku decu u letnji kamp u Severnoj Koreji, navodi se u dokumentu Evropske unije u koji je imao uvid RSE, s planom nove runde sankcija Moskvi.
U dokumentu se navode ljudi i entiteti koji će biti uključeni u nove sankcije EU Rusiji koje će biti odobrene sledeće nedelje.
Ljudi za koje se predlažu sankcije uglavnom su vodeći zvaničnici na teritorijama koje je Rusija okupirala na Krimu i u Donbasu, ali možda najznačajnija stavka na listi je Međunarodni dečji kamp Songdovon, kojim upravljaju severnokorejske vlasti.
U dokumentu se navodi da taj kamp "učestvuje u organizovanim programima koji uključuju premeštanje ukrajinske dece s privremeno okupiranih teritorija Ukrajine u Severnu Koreju".
Premeštanja koordinišu ruski zvaničnici i, iako bi trebalo da je reč o "kulturnoj razmeni", u dokumentu se napominje da ona "služi široj propagandnoj funkciji: ukrajinska deca su izložena pažljivo odabranim... proruskim narativima".
Drugim rečima, dodaje se u dokumentu, kamp je "direktno uključen u nezakonito premeštanje, ideološku indoktrinaciju i militarizaciju ukrajinske dece u koordinaciji s Ruskom Federacijom".
Kamp se nalazi na istočnoj obali Severne Koreje, na Japanskom moru, oko 95 kilometara od granice s Južnom Korejom.
Uri turs, severnokorejska kompanija koja promoviše kamp, navodi da je najveći u zemlji i da je otvoren 1960. radi "promovisanja međunarodnog prijateljstva".
Protiv kampa je u maju uvela sankcije Velika Britanija zbog "pružanja podrške programu vlade Rusije za prisilnu deportaciju i prevaspitavanje ukrajinske dece".
Severna Koreja je odgovorila povlačenjem svog ambasadora u Londonu i pogoršanjem odnosa.
Severnokorejske rakete koje Rusija koristi protiv Ukrajine
1/9Vatrogasac radi pod svetlošću zapaljene zgrade nakon ruskih napada na Zaporožje 11. avgusta.
U napadu raketama i dronovima na grad pogođena je i fabrika za obradu metala, pri čemu je poginulo sedam ljudi. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski (Volodymyr Zelenskiy) tvrdi da je Rusija u napadima na Zaporožje koristila severnokorejske balističke rakete.
Dok se Kijev muči da odgovori na smrtonosne ruske raketne napade, ukrajinski zvaničnici tvrde da Moskva ponovo koristi severnokorejsko oružje za napade na ukrajinske gradove. Ovo su rakete za koje tvrde da ih je Pjongjang isporučio Rusiji za rat.
2/9Ako se potvrdi da su u napadu na Zaporožje korišćene severnokorejske rakete, to će obeležiti nastavak upotrebe oružja Pjongjanga u napadima na Ukrajinu iz Rusije. Na fotografiji iz januara 2024. vide se ostaci rakete za koju je Ukrajina kasnije tvrdila da je severnokorejska, nakon što je pogodila jednu lokaciju u istočnom gradu Harkovu.
Dok se Kijev muči da odgovori na smrtonosne ruske raketne napade, ukrajinski zvaničnici tvrde da Moskva ponovo koristi severnokorejsko oružje za napade na ukrajinske gradove. Ovo su rakete za koje tvrde da ih je Pjongjang isporučio Rusiji za rat.
3/9U izveštaju iz aprila 2026. godine, ukrajinsko Ministarstvo odbrane navelo je dva modela severnokorejskih balističkih raketa za koje tvrdi da su korišćene protiv Ukrajine. Prema izveštaju, reč je o raketama Hvasong-11A i Hvasong-11B, koje su prema američkoj nomenklaturi poznate kao rakete KN-23 i KN-24.
Dok se Kijev muči da odgovori na smrtonosne ruske raketne napade, ukrajinski zvaničnici tvrde da Moskva ponovo koristi severnokorejsko oružje za napade na ukrajinske gradove. Ovo su rakete za koje tvrde da ih je Pjongjang isporučio Rusiji za rat.
4/9Fotografija iz jula 2019. prikazuje balističku raketu KN-23 tokom testiranja u Severnoj Koreji. KN-23 je raketa koja se lansira sa mobilnog vozila i izgledom podseća na ruski Iskander, ali je ukrajinska vojna forenzička analiza zaključila da te rakete "nisu direktne kopije sovjetskih/ruskih modela". Prema ukrajinskom izveštaju, one su oko 50 odsto duže od Iskandera, što im omogućava da dostižu sličan domet koristeći manje efikasno gorivo.
Dok se Kijev muči da odgovori na smrtonosne ruske raketne napade, ukrajinski zvaničnici tvrde da Moskva ponovo koristi severnokorejsko oružje za napade na ukrajinske gradove. Ovo su rakete za koje tvrde da ih je Pjongjang isporučio Rusiji za rat.
5/9Rakete KN-23 na lansirnim vozilima tokom parade u Pjongjangu u julu 2023. godine. Veruje se da raketa KN-23 nosi bojevu glavu tešku oko 500 kilograma i da ima domet do 600 kilometara. Raketa ima stabilizatore koji joj omogućavaju da menja pravac tokom leta, što otežava njeno presretanje. Ukrajinska forenzička analiza ovog oružja pokazala je da je raketa proizvedena zastarelim tehnikama, sličnim onima koje su se koristile pre oko 50 godina.
Dok se Kijev muči da odgovori na smrtonosne ruske raketne napade, ukrajinski zvaničnici tvrde da Moskva ponovo koristi severnokorejsko oružje za napade na ukrajinske gradove. Ovo su rakete za koje tvrde da ih je Pjongjang isporučio Rusiji za rat.
6/9Drugi model rakete koji Rusija navodno koristi protiv Ukrajine jeste KN-24, prikazana tokom testiranja čiji datum nije poznat. KN-24 po obliku i nameni podseća na američki sistem ATACMS. Prvi put je testirana 2019. godine, a procenjuje se da ima domet od oko 400 kilometara. Pjongjang ovu raketu opisuje kao "taktičko vođeno oružje".
Dok se Kijev muči da odgovori na smrtonosne ruske raketne napade, ukrajinski zvaničnici tvrde da Moskva ponovo koristi severnokorejsko oružje za napade na ukrajinske gradove. Ovo su rakete za koje tvrde da ih je Pjongjang isporučio Rusiji za rat.
7/9Sistemi KN-24 tokom parade u Pjongjangu u januaru 2021. godine. Navodno, rakete KN-24 mogu da naglo promene putanju u završnoj fazi leta kako bi izbegle sisteme protivvazdušne odbrane. Veruje se da nose bojeve glave težine od 400 do 500 kilograma.
Dok se Kijev muči da odgovori na smrtonosne ruske raketne napade, ukrajinski zvaničnici tvrde da Moskva ponovo koristi severnokorejsko oružje za napade na ukrajinske gradove. Ovo su rakete za koje tvrde da ih je Pjongjang isporučio Rusiji za rat.
8/9Ukrajinci polažu cveće na mestu za koje Ukrajina navodi da je u aprilu 2025. godine pogođeno severnokorejskom raketom koju je lansirala Rusija, u napadu na stambeni deo Kijeva u kojem je poginulo nekoliko ljudi. Prema Insitutu za istraživanje rata (ISW), Rusija je prošle godine obustavila upotrebu severnokorejskih raketa protiv Ukrajine zbog problema sa preciznošću.
Dok se Kijev muči da odgovori na smrtonosne ruske raketne napade, ukrajinski zvaničnici tvrde da Moskva ponovo koristi severnokorejsko oružje za napade na ukrajinske gradove. Ovo su rakete za koje tvrde da ih je Pjongjang isporučio Rusiji za rat.
9/9Fotografija objavljena u decembru 2025. prikazuje postrojenje za proizvodnju raketa u Severnoj Koreji, na kojem se, kako se čini, nalaze i rakete KN-23. Prema ISW-u, nedavni navodi da Rusija ponovo koristi severnokorejske rakete moguće ukazuju na to da Rusija "testira rakete" nakon što je tokom protekle godine sarađivala sa Pjongjangom na njihovom unapređenju.
Dok se Kijev muči da odgovori na smrtonosne ruske raketne napade, ukrajinski zvaničnici tvrde da Moskva ponovo koristi severnokorejsko oružje za napade na ukrajinske gradove. Ovo su rakete za koje tvrde da ih je Pjongjang isporučio Rusiji za rat.
Prethodni slajd
Naredni slajd
Međunarodni krivični sud (MKS) izdao je nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina zbog "nezakonite deportacije... ukrajinske dece".
Umešanost Severne Koreje u rusku kampanju otmice dece izgleda da pojačava njenu ulogu u ratu.
Severna Koreja je 2024. poslala oko 12.000 vojnika da se bore uz ruske snage posle upada Ukrajine u Kursku oblast. Južnokorejska obaveštajna služba je izvestila da je oko 2.000 severnokorejskih vojnika poginulo u borbama.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nedavno je rekao da će još severnokorejskih vojnika biti poslato u Rusiju, verovatno da upravljaju balističkim raketama koje je proizveo Pjongjang.
Među entitetima navedenim na listi sankcija EU su drugi takozvani "letnji kampovi" u Rusiji ili u okupiranim regionima Ukrajine.
Prema EU, deca koja se tamo odvode izložena su programima koji promovišu "lojalnost Rusiji, ruski nacionalni identitet, usvajanje ruskih nacionalnih vrednosti, vojnoistorijske teme i učešće u aktivnostima povezanim s vojno-patriotskim organizacijama".
U dokumentu se navodi da takve deportacije "predstavljaju teška kršenja međunarodnog prava i kršenje osnovnih prava deteta s ciljem brisanja ukrajinskog identiteta i potkopavanja očuvanja budućih ukrajinskih generacija".
