Dostupni linkovi

'Sužavanje' šengen zone


Potpredsednik Evropske komisije Margaritis Šinas i komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson, Brisel, 2. jun 2021.

Evropska komisija je pod pritiskom pandemije COVID-19, bezbednosnih pretnji i dolaska migranata predložila promene pravila šengenske zone (Schengen), koja bi mogla da oslabe i jedno od glavnih dostignuća evropskih integracija – slobodno kretanje ljudi, pišu svetski mediji.

Čitamo vam: Predložena pravila šengenske zone prete slobodi kretanja u EU
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:06:12 0:00

Sloboda kretanja 'pod pritiskom'

Evropska unija je u utorak, 14. decembra, pokrenula veliku reviziju pravila koja regulišu kretanje ljudi i robe u šengenskom prostoru pošto ograničenja zbog korona virusa i strahovi od "hibridnog napada" Belorusije preko migranata sve više opterećuju zonu putovanja bez pasoša, ističe Asošiejtid pres (Associated Press).

Uklanjanje graničnih kontrola unutar šengenskog prostora, koji obuhvata 26 zemalja uključujući zemlje van EU – Island, Lihtenštajn, Norvešku i Švajcarsku, donela je korist kompanijama, trgovini i putovanjima, ali je, kako ukazuje AP, taj sistem na ivici kolapsa od 2015. kada je više od milion ljudi ušlo u EU bez odobrenja.

Niz ekstremističkih napada u Francuskoj, Belgiji i Nemačkoj takođe je doveo do toga da su zemlje pooštrile svoje granične kontrole, a stvari su se dodatno pogoršale početkom 2020. s dolaskom pandemije posle čega je najmanje 17 zemalja u šengenskoj zoni ponovo uvelo provere na granici, što je izazvalo haos u saobraćaju i lancu snabdevanja.

"Izbeglička kriza iz 2015. godine, bujica terorističkih napada na tlu Evrope i globalna pandemija COVID-19 stavili su šengenski prostor pod pritisak", rekao je potpredsednik Evropske komisije Margaritis Šinas (Schinas).

Kontrola granica kao 'poslednja mera'

U okviru planova za "jačanje" otvorene šengenske zone Evropska komisija želi da Evropski savet bude u mogućnosti da brzo uvede privremena ograničenja putovanja na spoljnim granicama zone, kao odgovor na bilo kakvu pretnju po javno zdravlje, ukazuje agencija Frans pres (Agence France-Presse).

Nova pravila bi omogućila zajednički odgovor na unutrašnjim granicama šengenske zone gde se većina članica suočava s pretnjom bilo da je reč o zdravstvenoj ili bezbednosnoj uzbuni. Takođe je predložen strukturiraniji sistem za članice da uvedu granične kontrole, koji bi uzeo u obzir kako će to uticati na susedne regione.

Ipak, umesto prostog zatvaranja granica, Evropska komisija je predložila da članice razmotre manje ekstremne mere, poput jačanja policijskih provera.

Reforme šengenskih pravila treba da odgovore i na izazove kada su "migranti instrumentalizovani u političke svrhe", kao u poslednjoj takvoj krizi na granici Poljske i Belorusije koja je optužena da koristi migrante u političke svrhe.

"S našim današnjim predlozima, osiguraćemo da granične kontrole budu uvedene kao poslednja mera", rekla je evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson (Ylva Johansson), dodajući da će reforme dati članicama šengenske zone oruđa da rešavaju izazove s kojima se suočavaju.

Predlozi Evropske komisije biće upućeni Evropskom parlamentu i članicama EU.

Francuska, čiji je predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) rekao da je reforma šengenskog prostora jedan od njegovih prioriteta, preuzima rotirajuće šestomesečno predsedavanje EU od januara.

'Krunski dragulj'

Cilj promene pravila je da se osigura nastavak koliko je to moguće slobodnog protoka robe i ljudi unutar šengenske zone, dok bi se sprečile spoljne pretnje, ističe Politiko (Politico).

Potpredsednik Evropske komisije Šinas rekao je da je oblast slobodnog kretanja s 26 zemalja "krunski dragulj" evropskih integracija kojeg je potresao "talas izazova", dok je komesarka Johanson rekla da haos na spoljnim granicama "ugrožava slobodu kretanja u šengenskoj oblasti".

Evropska komisija je navela da bi zemlje trebalo da koordinišu s Evropskim savetom i usvoje pravila za privremeno ograničenje putovanja na spoljnim granicama bloka u slučaju pretnje po javno zdravlje. Sličan mehanizam je predložila za ograničenja unutar bloka – Komisija bi mogla tražiti od Saveta da odobri koordinisano obnavljanje kontrola granice na period od šest meseci koji se može ponavljati.

Komesarka Johanson je rekla da je šest zemalja imalo interne provere na granicama šest godina, koristeći rupe u obnavljanju mera svakih šest meseci. Po novom predlogu, kako ukazuje Poltiko, to će i dalje biti moguće, ali će za produžavanje zemlja morati da ponese procenu rizika koja dokazuje da je mera neophodna. Posle 18 meseci, Komisija bi trebalo da objavi mišljenje da li su granične kontrole srazmeran odgovor.

Slabljenje jednog od glavnih dostignuća EU

Predložene promene bi mogle postepeno da oslabe jedno od glavnih dostignuća Evropske unije – nesputano kretanje ljudi unutar bloka, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times).

Prema predloženim pravilima, članice bi mogle da uvedu granične provere kad god požele, suočene i s nepredviđenim i s predvidljivim događajima, što bi dalje moglo da se produžava gotovo na neodređeno vreme, ističe američki list, ukazujući i da bi članice takođe mogle da suspenduju neke mere zaštite za tražioce azila ako susedne zemlje usmeravaju migracione tokove ka članicama, poput Belorusije poslednjih meseci.

Uzete zajedno, predložene izmene preinačile bi način na koji funkcioniše najveći svetski region slobodnog kretanja, podvlači Njujork tajms, dodajući da se po tom pitanju očekuje žustra debata u Evropskom parlamentu.

Mnogi se slažu da je potrebna reforma pravila šengenske zone, ali kritičari i analitičari kažu da će EU s novim predlogom umanjiti jedno od svojih glavnih dostignuća – slobodu kretanja ljudi i robe koja za mnoge obuhvata suštinu evropskog projekta. Promene takođe predstavljaju, kažu kritičari, značajno smanjenje humanitarne zaštite.

EU od izbegličke krize 2015. nastoji da osmisli zajednički pristup migracijama, dok su unutrašnje podele oko toga kako raspodeliti i obraditi zahteve za azil oslabile poziciju EU, ukazuje Njujork tajms na navode kritičara, uz ocenu da u vreme kada neki evropski lideri vide EU kao tvrđavu napadnutu s raznih strana, novi predlozi predstavljaju veliku pobedu za zemlje poput Grčke i Kipra, koje tvrde da Turska koristi migrante kao oružje, i Španije, koja je optužila Maroko za slično ponašanje.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG