Evropska komisija ima na raspolaganju protivmere ako američka administracija ostvari pretnje i nametne dodatne carine pojedinim članicama Evropske unije, izjavio je u ponedeljak portparol Komisije Olof Gil, ali i naglasio da su evropske institucije "uzdržane" i da se zalažu za konsultacije.
"Imamo sredstva na raspolaganju i spremni smo da ih upotrebimo kako bismo zaštitili naše ekonomske interese", izjavio je Gil, dodajući da se EU zalaže za konsultacije umesto eskalacije.
Potvrdio je da je evropska strana "u stalnim konsultacijama sa američkom stranom", na svim nivoima, uključujući i politički, kako bi se na odgovoran način pronašlo rešenje.
Potpredsednik Evropske komisije Stefan Sežurne (Stéphane Séjourné) ocenio je da je pretnja američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) o uvođenju dodatnih carina evropskim zemljama "školski primer prisile".
"Ono što doživljavamo jeste školski primer prisile. Možda je prvi korak za Evropsku komisiju da prepozna da se trgovinski instrument, u ovom slučaju carine, koristi kako bi nas se ucenilo da odustanemo od Grenlanda. Ovo je danas školski slučaj, a definicija prisile je vrlo jasna u evropskim tekstovima", rekao je Sežurne za francuski radio.
Pokretanje evropskog "instrumenta protiv prisile" zatražio je francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) neposredno nakon što je američki predsednik najavio da će uvesti carine pojedinim evropskim državama jer su se javno usprotivile njegovim nastojanjima da preuzme kontrolu nad Grenlandom i poslale vojno osoblje na ostrvo u znak podrške Danskoj i prisustvu NATO-a.
Reč je o instrumentu Evropske unije u oblasti trgovinske i spoljne politike koji omogućava EU da odvraća, reaguje i suprotstavi se ekonomskoj prisili trećih zemalja prema celoj Uniji ili njenim državama članicama. Instrument je stupio na snagu u decembru 2023. godine, ali do sada nijednom nije aktiviran.
Na meti američkog predsednika nalazi se osam evropskih država: Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Holandija, Norveška, Švedska i Velika Britanija.
Te zemlje su 18. januara izašle sa zajedničkim saopštenjem u kojem su ocenile da "pretnje carinama potkopavaju transatlantske odnose i nose rizik opasne silazne spirale".
O krizi u odnosima EU i Sjedinjenih Američkih Država zbog Grenlanda šefovi država i vlada raspravljaće na hitnom samitu koji je sazvao predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa), a koji će biti održan u četvrtak, 22. januara.
EU ima na raspolgaanju paket protivmera
U slučaju da diplomatija ne urodi plodom, Evropska unija bi mogla da oživi paket kontracarina u vrednosti od 93 milijarde evra, usmeren na listu američkih industrijskih i poljoprivrednih proizvoda obuhvaćenih hitnim merama – od jahti do soje.
Paket je pripremljen prošlog proleća, nakon što je američki predsednik u aprilu predstavio sveobuhvatne carine. Te mere su privremeno suspendovane nakon što su američki predsednik Donald Tramp i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) postigli dogovor o trgovinskim odnosima.
Portparol Evropske komisije potvrdio je u ponedeljak da suspenzija paketa automatski ističe 6. februara, što znači da će kontracarine stupiti na snagu narednog dana, osim ukoliko EU ne odluči da suspenziju produži.
Nemački ministar finansija Lars Klingbajl (Klingbeil) poručio je da Evropljani neće dozvoliti da budu ucenjivani i upozorio da Evropska unija ima "širok spektar opcija" za odgovor na Trampove pretnje.
"U Evropskom parlamentu imamo carinski sporazum koji mora biti ratifikovan i o kojem tek treba da se odluči. Za sada je na čekanju. U Evropskoj uniji smo usvojili protivmere koje ne mogu biti produžene i koje bi mogle stupiti na snagu početkom februara", izjavio je nemački ministar finansija uoči sastanka ministara nadležnih za ekonomska i finansijska pitanja.
On je istakao da se mere sada moraju analizirati i pripremiti u slučaju da predsednik Tramp uvede carine, ali je dodao da i dalje veruje u dijalog sa Sjedinjenim Američkim Državama.
"Ne želimo eskalaciju, ne tražimo eskalaciju, ali smo spremni za trenutak kada do nje dođe", poručio je Klingbajl.
Nemački ministar obratio se novinarima zajedno sa francuskim kolegom Rolandom Leskirom (Roland Lescure), koji je ocenio da Evropljani danas žive "na nepoznatoj teritoriji".
"Nikada ranije nismo bili svedoci onoga što se sada dešava. Saveznik i prijatelj star 250 godina razmatra uvođenje carina. Ne volimo carine, ali nam se naročito ne dopada njihova upotreba kao geopolitičkog oružja", rekao je francuski ministar.
On je dodao da Evropa mora biti snažna i obezbediti da iznete pretnje ne postanu stvarnost.
"Da bismo to postigli, moramo pokazati da smo spremni da koristimo sve instrumente koji su nam na raspolaganju – bilo da su to carine, trgovinski sporazumi ili mere protiv ekonomske prisile", naglasio je Leskir.
Francuski ministar je potvrdio da se intenzivno radi sa ostalim državama članicama uoči samita zakazanog za 22. januar, kako bi Evropska unija izašla sa jedinstvenim stavom o američkim tarifama.
