Dostupni linkovi

Evropska unija duboko podeljena po pitanju Rusije


Nemačka kancelarka Angela Merkel, uz podršku francuskog predsednika Emanuela Makrona, predvodila je incijativu za podizanje nivoa dijaloga s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Oštro odbijanje lidera članica Evropske unije inicijative Berlina i Pariza za samit s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom razotkrio je duboke unutrašnje podele u Evropskoj uniji, kao i poteškoće s kojima suočavaju evropski lideri i predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) u pokušaju stabilizacije odnosa s Moskvom, pišu svetski mediji.

Protivljenje inicijativi Berlina i Pariza

Francusko-nemački pritisak na lidere EU da razmotre mogućnost pozivanja Putina na evropsko-ruski samit propao je pošto su kritičari upozorili da se u vreme pogoršanja odnosa s Kremljem ne daju ustupci a da se ništa ne dobije zauzvrat, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Inicijativu za podizanje nivoa dijaloga s Putinom predvodila je nemačka kancelarka Angela Merkel, uz podršku francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron), ali je taj pokušaj naišao na protivljenje lidera EU na samitu u Briselu u četvrtak, 24. juna – baltičke zemlje i Poljsku protestovale su protiv planova za povratak u dijalog s Rusijom, dok su Holandija i Švedska takođe izrazile oprez.

Kritičari nemačko-francuskog poteza blokirali su predloge da se razmotri diskusija s Putinom na "nivou lidera" i u završnom saopštenju sa samita smanjili oblasti "selektivnog angažmana" s Moskvom – s poduže liste koju su predložili Pariz i Berlin uklonjena su spominjana saradnje na Arktiku, u svemiru i borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala. Umesto toga, ističe Fajnenšl tajms, zaključci sa samita su stali na neodređenoj posvećenosti ispitivanja formata i uslova za dijalog.

Pored baltičkih zemalja i Poljske, uzdržanost je izrazio holandski premijer Mark Rure (Rutte) koji je rekao da neće prisustvovati samitima s Putinom i da sastanci treba da budu ograničeni na predsednike Evropske komisije i Evropskog saveta.

Berlin i Pariz su stavili u neugodnu poziciju svoje partnere iz EU pošto su svoj predlog izneli uoči samita lidera, ukazuje britanski list, dodajući da je francusko-nemačka inicijativa usledila posle prošlonedeljnog sastanka Bajdena i Putina u Ženevi s ciljem stabilizacije američko-ruskih odnosa. Samiti EU sa Rusijom obustavljeni su posle ruske aneksije Krima.

Podele na videlu

Na samitu u Briselu bile su primetne neke od svojih najdubljih podela EU po pitanjima kulture, seksualnog obrazovanja, vladavine prava i spoljne politike, posebno prema Rusiji, piše Njujork tajms (The New York Times).

Najemotivnija tema rasprave je bila Mađarska i njen novi zakon o seksualnom vaspitanju, za koji kritičari kažu da je usmeren na LGBT, ali se i o politici prema Rusiji i njenom predsedniku Putinu takođe žustro raspravljalo na radnoj večeri koja se protegla u noć, ističe list, ukazujući da su zajednički napor Merkel i Makrona za poziv na sastanak na vrhu između EU i Rusije, posle susreta Bajdena s Putinom, ljutito odbili pojedini lideri kao ishitren i nepromišljen.

Čak su i zemlje koje obično imaju razumevanja za francusko-nemačke inicijative kritikovale taj napor kao loše pripremljen i kasno pokrenut bez prethodnih konsultacija, ukazuje Njujork tajms. Merkel i Makron tvrde da EU treba da ima svoje kanale komunikacije s Moskvom i da ne zavisi od Amerikanaca.

Generalno, dodaje list, Nemci su uvek verovali u održavanje linija dijaloga s Rusijom gotovo bez obzira kako se ona ponašala, dok je Makron pokušavao da resetuje odnose Francuske s Moskvom, mada, kako ocenjuje list, s malo uspeha.

Lideri su se ipak jednoglasno složili da odobre oštre nove sankcije ključnim sektorima beloruske ekonomije, kao odgovor na antidemokratsku represiju lidera Aleksandra Lukašenka i otmicu putničkog aviona radi hapšenja disidentskog novinara, a takođe su produžili postojeće sankcije Rusiji zbog aneksije Krima i podrške pobunjenicima na istoku Ukrajine.

Neophodna diplomatija ili zanemarivanje postupaka Moskve

Hladan prijem predloga Berlina i Pariza, zajedno sa incidentom s britanskim razaračem i Rusijom u Crnom moru u sredu, 23. juna, pokazuju poteškoće s kojima se Bajden i evropski lideri suočavaju u pokušaju stabilizacije odnosa s Moskvom, ukazuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Završetak sastanak u Briselu s pozivom na "selektivni angažman" s Rusijom, ali bez izričitog pozivanja na samit, predstavka, prema oceni američkog lista, redak poraz nemačke kancelarke Merkel koja je posle rekla da je lično želela "hrabriji korak dalje" ali da će EU nastaviti da radi po tom pitanju. Na kraju sastanka, lideri EU su dogovorili da ispitanju moguće formate i uslove za dijalog, pozivaju Moskvu, da "pokaže konstruktivnije angažovanje i političku posvećenost".

Suočeni sa skepticizmom, posebno iz zemalja koje se graniče s Rusijom, Makron i Merkel branili su svoj predlog kao neophodnu diplomatiju, ali su pojedini evropski lideri kritikovali ideju samita s Putinom, rekavši da bi to moglo stvoriti utisak da su prenebregnute ruska vojna kampanja i kampanja destabilizacije suseda i Zapada.

Makron je poslednjih godina pokušao da poboljša odnose s Rusijom nastojeći da odvoji Moskvu od Kine, s kojom Putin poslednjih godina traži bliže odnose, ali su, navodi list, ti napori potonuli usled nespremnosti Kremlja da okonča ilegalnu aneksiju Krima i podršku separatistima na istoku Ukrajine, kampanje destabilizacije Zapada koje uključuju sajber napade i dezinformacije, kao i odnos Kremlja prema političkim protivnicima.

EU je i ranije pokušavala da traži otvaranje prema Rusiji, šaljući visokog predstavnika za spoljnu politiku Žozepa Borela (Josep Borrell), da bi ga šef ruske diplomatije Sergej Lavrov javnog grdio i tokom sastanka obavestio da Rusija proteruje tri evropske diplomate.

Čvrsta poruka Moskvi

Dok Makron misli da su njegove kolege iz Poljske i s Baltika rusofobi i da iz neutemeljene paranoje insistiraju na nepotrebno oštroj politici prema Moskvi, lideri u Varšavi, Talinu, Rigi i Viljnusu sebe smatraju realističnim po pitanju Moskve, a francuskog predsednika opasno zavaranim u svom mekanom pristupu prema Putinu, ističe Politiko (Politico).

Ti kontradiktorni stavovi bili su u fokusu kada su Makron i Merkel insistirali na novoj ruskoj politici, da bi naišli na brutalno odbijanje. Ogorčena rasprava je razotkrila duboke unutrašnje podele među liderima EU oko Rusije, dok je neuspeh inicijative Berlina i Pariza, prema ocenio portala, osramotio dve najveće sile Unije.

Ironično, zaključci samita koje su na kraju odobrili lideri verovatno su najefektivnije diplomatsko saopštenje o Rusiji koju je ikada izdala EU, šaljući čvrstu poruku da Moskva mora ispuniti brojne preduslove, uključujući i okončanje malignih aktivnosti na evropskom tlu, ako Kremlj želi bilo kakve šanse za obezbeđivanje boljih odnosa.

Ipak, pošto su šefovi država i vlada članica otišli iz Brisela, bilo je jasno da i dalje postoje drastično različite perspektive, što stvara ozbiljan rizik od rascepkanog pristupa EU Rusiji, ukazuje Politiko.

U nečemu što je ličilo na pokušaj smanjenja štete, Merkel i Makron su primetili da im nije potreban samit EU da bi razgovarali sa Putinom. S druge strane, ističe Politiko, kritičari takvog pristupa kažu da njihov stav samo ističe problem – EU je uvek održavala dijalog na visokom nivou s Moskvom, koji su uglavnom vodili Pariz i Berlin, ali da su ti napori potpuno propali.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG