Šefovi država i vlada Evropske unije (EU) su posle maratonskog samita postigli dogovor o imenovanju čelnika glavnih evropskih institucija.
Nemačka ministarka odbrane Ursula von der Leyen (Ursula fon der Lajen) će biti predsednica Evropske komisije, belgijski premijer Charles Michel (Šarl Mišel) predsednik Evropskog saveta, dok će zajedničku spoljnu politiku i bezbednost voditi španski ministar inostranih poslova Joseph Borell (Žozep Borelj).
Samo Nemačka nije glasala za paket imenovanja, iako je Nemica predložena za glavnu funkciju u EU. Kancelarka Angela Merkel je izjavila novinarima da je ona "podržila predloge".
Odlazeći predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je naglasio da je apstinencija Nemačke posledica "unutrašnjih pitanja u vladajućoj koaliciji".
Tusk je kao poseban uspeh podvukao činjenicu da su za četiri ključne pozicije u EU predložene dve žene i da je time postignut "savršen polni balans".
"Uostalom, Evropa je žena", rekao je Tusk.
Osim Charles Michela, odnosno novog predsednika Evropskog saveta kojeg biraju direktno šefovi država i vlada EU, svi ostali predlozi o imenovanjima trebaju dobiti podršku Evropskog parlamenta.
Već je izvesno da potvrda ovih imena, odnosno glasanje u Parlamentu neće biti lak proces. Donald Tusk je naglasio da će premijeri država zemlja EU učiniti sve da se ubede evropski zastupnici da "podrže ovaj projekat".
Ursula von der Leyen će biti prva žena koja će voditi glavnu evropsku instituciju, a Borell će biti prvi muškarac na čelu evropske diplomatije od kada postoji ova funkcija.
Von der Leyen je od 2013. godine ministarka odbrane Nemačke i smatra se bliskom saradnicom kancelarke Angele Merkel. Njeno ime je pojavljeno kao kompromisno rešenje kada su se, tokom dvodnevne rasprave, lideri našli u ćorsokaku zbog nesuglasica o tome ko će voditi najvažniju funkciju u Briselu.
Charles Michel će biti drugi Belgijanac na čelu Evropskog saveta i predstavljaće liberalnu struju u evropskim institucijama. On je od 2014. vodio belgijsku vladu.
Joseph Borell je predstavnik socijalista, koji je od 2018. vodio špansku diplomatiju. Visoki EU predstavnik se bavi direktno dijalogom između Srbije i Kosova te će ovo biti prvi put da tu funkciju ima predstavnik države koja pripada grupi EU zemalja a koja ne priznaje kosovsku nezavisnost.
Sporazum o imenima je rezultat maratonskog susreta predsednika i premijera EU, koji je počeo u nedelju i oborio sve rekorde u istoriji EU.
Načelno, lideri EU su već u junu trebali imati sva imena na stolu, kada je bio održan redovni samit 20. i 21. juna.
Inače, predsednicu Evropske komisije, kao i sve komesare, treba da potvrdi Evropski parlament, nakon javnog saslušanja. Komesare predlažu zemlje članice EU i svi trebaju dobiti potvrdu Evropskog parlamenta.
Osim predsednika Parlamenta, koji odmah nakon glasanja preuzima dužnost, ostali čelnici će se smestiti u kancelarije 1. novembra, a glasanje za šeficu Evropske komisije će se održati u drugoj polovini jula.
Istovremeno, ostaje nejasno ko će biti predsednik Evropskog parlamenta. Jedna od ideja, koja je kružila tokom dana, bila je podela mandata na dva dela, između bivšeg bugarskog premijera Sergeja Staniševa i bivšeg glavnog kandidata za predsednika Evropske komisije Manfreda Webera (Veber).
Imenovanje Staniševa bi na ovaj način predstavljalo i geografski balans tako što bi na važnoj poziciji bio postavljen političar iz istočnih evropskih država.
Evropski parlament zaseda u sredu ujutro, kada treba da se glasa o predsedniku ove institucije.
Facebook Forum