Evropska unija (EU) uspela je da zasad izbegne energetsku krizu od koje su mnogi strahovali pošto je Rusija prekinula najveći deo isporuka gasa, zahvaljujući blagom vremenu, uštedama i alterantivnim snabdevanjem.
Evropa je, međutim, i dalje suočena s bolno visokim cenama gasa i podložna energetskim šokovima, dok su pred njenim jedinstvom dublji strukturni izazovi, pišu svetski mediji.
Sistem pod pritiskom
Ako je predsednik Rusije Vladimir Putin nameravao da parališe evropski energetski sistem smanjenjem izvoza ruskog gasa, to za sada nije uspelo, ocenjuje Blumberg (Bloomberg).
Ipak, i pre nego što je Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu u februaru 2022, evropski energetski sistem je bio pod pritiskom, pošto je potražnja za energentima rasla usled oporavka privreda od pandemijskih mera zatvaranja, dok je prethodna duga i oštra zima povećala potrebu za grejanjem.
Proizvođači električne energije su bili u problemu pošto nije bilo dovoljno gasa koji napaja mnoge evropske elektrane, a neuobičajeno male brzine vetra su smanjile proizvodnju iz vetroturbina koje su postale vitalni deo energetskog miksa EU.
Rezultat tog je, ukazuje Blumberg, bio poskupljenje struje u drugoj polovini 2021, s više nego dvostruko većim cenama.
A onda je Moskva pokrenula vojnu kampanju u Ukrajini zbog čega je Zapad uveo sankcije Rusiji, na šta je Putin odgovorio korišćenjem gasa kao oružja. Do septembra 2022. Rusija je obustavila sve isporuke ključnim gasovodom do Nemačke.
Putinov energetski rat protiv Evrope
Evropa je, međutim, uspela da održi puna skladišta gasa, što, prema analitičarima i političarima, znači da je Putin izgubio veliki deo energetske poluge uticaja, ukazuje Asošiejtid pres (Associated Press).
Pored toga, nešto ruskog gasa još uvek teče u Evropu kroz gasovode koji idu preko Ukrajine do Slovačke i ispod Crnog mora do Turske i dalje do Balkana.
"Mislim da je to snabdevanje znak slabosti", rekao je Simone Taljapijetra (Tagliapietra), ekspert za energetsku politiku u briselskom tink-tenku Brojgel (Bruegel). Usled niskih cena nafte na svetskim tržištima, Rusiji je potreban novac, dodao je on.
Evropska zabrana većine ruske nafte, koja je stupila na snagu 5. decembra, kao ni ograničenja cena na rusku naftu od 60 dolara po barelu koju je uvela Grupa sedam vodećih demokratskih zemalja na rusku naftu, nisu dovela do iznenadnog skoka cena nafte.
Putin je rekao da će Rusija prekinuti isporuke nafte zemljama koje poštuju ograničenje. Međutim, kako ističe AP, pošto je postavljeno ograničenje iznad trenutne cene ruske nafte, to nije dovelo do toga da Moskva smanji proizvodnju – veliki deo ruske nafte koju zapadni kupci izbegavaju isporučen je u Indiju i Kinu uz velike popuste.
Ipak, ukazuje AP, Evropa bi mogla biti ranjiva usled neočekivanih događaja kao što su akcidenti ili tehnički problemi na gasovodima ili terminalima za tečni prirodni gas (LNG), ekstremne vremenske prilike ili nizak nivo energije vetra ili hidroenergije.
S druge strane, od početka priprema Rusije za invaziju na Ukrajinu i gomilanja trupa na granici početkom 2021, cene gasa su prošle rolerkoster putanju. Od rekordnih 18 puta većih pale su na četiri puta veće tokom perioda od godinu dana.
To je, podvlači AP, i dalje bolno visoko, pošto nagriza zarade kompanija i potrošačku moć kroz inflaciju i visoke račune za komunalne usluge.
Izbegnut najgori scenario
Pre samo nekoliko meseci, ruski zvaničnici su se ismevali Evropi tvrdeći da dolazi brutalna zima, dok se kontinent pripremao za energetsku krizu istorijskih razmera. Međutim, najgori scenario je izbegnut zahvaljujući uštedama energije, blagim temperaturama i alterantivnim snabdevanjima, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Domaćinstva i preduzeća širom Evrope troše znatno manje energije nego što se očekivalo, i pored rekordno toplog vremena širom regiona u poslednje tri nedelje. Osim toga, visoke cene dale su snažan podsticaj da se koristi manje gasa i struje.
Zvaničnici i analitičari, kako ukazuje američki list, kažu i da su kampanje za edukaciju javnosti koje su pokrenule vlade izgleda doprinele uštedi energije.
Smanjenje potražnje je ublažilo moguće šokove za snabdevanje gasom Evrope, koja se od početka ruske invazije na Ukrajinu preorijentisala na druge proizvođače, uglavnom na SAD i Norvešku, užurbano praveći nove LNG terminale.
Usled svega toga, evropska skladišta gasa su popunjena oko 82 odsto što je znatno iznad normalnih nivoa od oko 65 odsto u ovom trenutku zime, ističe Volstrit džurnal, uz ocenu da neočekivane zalihe ne samo što navode ekonomiste da poboljšaju ekonomske prognoze za region, već takođe umanjuju ono malo mogućnosti što je ostalo Putinu da odvrati Evropu od podržavanja Ukrajine.
Ipak, ukazuje list, evropski energetski problemi su daleko od kraja. Analitičari kažu da je ključno pitanje koliko je teškoća i ekonomske štete proizašlo iz napora da se uštedi energija, pošto gašenje energetske intenzivne proizvodnje preti da naruši industrijsku bazu Evrope, dok se neka domaćinstva i pored napora da troše manje energije suočavaju s rastom računa za struju i gas.
Cena gasa u Evropi je i dalje visoka u odnosu na istorijske proseke, što predstavlja dugoročnu pretnju za proizvodnu bazu kontinenta. Mimo toga, usled obustave ruskih isporuka, Evropa se u velikoj meri oslanja na LNG, koji se uglavnom transportuje brodovima i znatno je skuplji od gasa koji stiže gasovodom.
Dublji izazovi
Ujedinjena Evropa je prebrodila krizu, ali i dalje ostaju dublji izazovi, poput razlika u pristupu proširenju NATO-a i EU, energetici i klimi, kao i odnosima sa SAD, Kinom, Rusijom i Ukrajinom, piše Njujork tajms (The New York Times), dodajući da će to biti teme razgovora ove nedelje na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.
Rat u Ukrajini je poslednja kriza koja je pomela Evropu i razbila njene iluzije. Povratak teritorijalnog rata u punom obimu koji se retko viđao u Evropi od Drugog svetskog rata promenio je EU i NATO, kao i njihovu sadašnjost i budućnost, s posledicama koje su još uvek nejasne.
I EU i NATO su dobro odgovorili i ostali ujedinjeni, barem na površini, naspram izazova koji uključuju rat, ekonomski stres, poremećaje u energetici i humanitarne krize, ocenjuje list, ukazujući da su EU i Velika Britanija reagovale deklaracijama solidarnosti, nizom ekonomskih sankcija Rusiji, velikodušnim prihvatanjem izbeglica iz Ukrajine, kao i značajnim isporukama finansijske i vojne pomoći.
Evropske institucije takođe dobro funkcionišu, posebno Evropska komisija, koja je pametno iskoristila postojeće instrumente, poput Evropskog mirovnog fonda, kao mehanizam za finansiranje vojne pomoći Ukrajini. Takođe je iskoristila zajedničke resurse, oko 300 milijardi evra iz fonda za oporavak od COVID-19 da ubrza tranziciju ka obnovljivoj energiji i radikalno smanji potreba za ruskim energentima.
Evropa je počela da smanjuje ogromnu energetsku zavisnost od Rusije, posebno od ruskog gasa, i dosad je uspevala da se izbori sa političkim pritiscima koji proizilaze iz neizbežne eksplozije cena energije i hrane i posledične inflacije.
Ipak, evropski lideri su manje jedinstveni kada je u pitanju izgradnja odbrambenih kapaciteta Evrope, ocenjuje Njujork tajms, ukazujući da ostaju veliki izazovi dok su ozbiljna pitanja potisnuta u ime transatlantskog jedinstva i solidarnosti s Ukrajinom.
Evropa je takođe podeljena oko toga kako bi rat u Ukrajini trebalo da se završi, ukazuje list.
Dok zemlje Centralne i Istočne Evrope, sa svojim sećanjima na sovjetsku okupaciju, žele da Rusija bude poražena i oterana s cele teritorije Ukrajine, uključujući Krim, zemlje takozvane "stare Evrope" – uključujući Francusku, Nemačku, Italiju, Belgiju i Španiju – takođe podržavaju Ukrajinu, ali brinu zbog nastavka velikih troškova i ne očekuju da će Ukrajina povratiti Krim, smatrajući da je neizbežno pregovaračko rešenje rata, pri čemu se za trajni mir moraju uzeti u obzir nesigurnosti same Rusije.
Ukrajini je obećano članstvo i u EU i u NATO-u, ali za sada nema realnih ponuda, a komplikovano pitanje budućih bezbednosnih garancija za Ukrajinu je ostalo da visi dok borbe traju. Kako će se rat završiti, kako će Ukrajina biti zaštićena i kako će biti obnovljena – ko će to raditi i s čijim novcem – imaće velike posledice po obe institucije.
Na kraju tu je, navodi list, uspon Kine i pitanje šta to znači za transatlantsku bezbednost, koheziju i prosperitet.
Facebook Forum